Адвокат Зоран Живановић изјавио је да ће суд у Хагу одлучивати о висини репарације која ће припасти жртвама у случају осуђених четворице бивших лидера ОВК, а уколико они не могу да исплате штету, ако износ буде сувише висок и њихова имовина не може да покрије такво потраживање, да је могуће да се Косово или неко од добровољних донатора укључи у процес исплате ових надокнада, али да ће то бити ствар добре воље.
„Суд за исплату штете може да обавеже само окривљене, значи, ову четворицу за које сматра да су извршили те противправне радње којима су нанели штету оштећенима. Да ли ће у случају тога да они не могу да исплате ту штету да се укључи Косово или неко од добровољних донатора, нисам сигуран. То је више ствар добре воље него нечег другог“, каже Живановић.
Он објашњава да је суд дужан да на крају поступка, по правилима по којима суди, одлучи о захтевима жртава за накнаду штете и да по тим прописима има две могућности. Прву, да све жртве упути на парнице, да оне у парничном поступку пред редовним судовима на Косову доказују висину штете и видове штете које су претрпели, и другу, коју је суд искористио у овом случају, односно, да сам одлучује о захтевима за накнаду штете.
„Суд је то образложио на три начина. Прво је рекао да се у току овог кривичног поступка сам уверио у то да је велики број жртава био застрашиван, да су многи мењали исказе, да су многи одбијали да сведоче и сматрао је да је то један од добрих разлога због ког не би било добро поверити косовском правосуђу да одлучује о захтевима за надокнаду штете жртвама. Други разлог је био што је велики број жртава имао заштићена имена. У случају упућивања на косовске судове њихова имена би морала да буду објављена, а што не би било добро. Трећи разлог који су навели је да сматрају да је најадекватније у тој ситуацији да они сами донесу одлуку и да сами одлуче о висини надокнаде и о тим захтевима“, наводи Живановић.
Како додаје, од заступника оштећених је тражено да до 7. октобра преда све доказе на којима се заснивају захтеви за накнаду штете. Ту спадају лекарска уверења, потврде о повредама, ако их је било, докази о евентуално неким, како каже, психичким моментима или да ли су породице жртава имале одређену штету ако су изгубиле издржавање од неког ко је привређивао, а ко је лишен живота или нестао.
Затим, до 14. октобра, додаје, треба да се поднесу захтеви за накнаду штете, после чега одбрана и тужилаштво могу да дају своје одговоре на све те захтеве до 4. новембра.
Да би се исплатила надокнада шетете коју је одредио суд, према речима Живановића, прво се процењује да ли осуђени има неку имовину.
„Накнада се тражи на разне начине, углавном у извршном поступку тако што се покреће пред домаћим судовима, тамо где окривљени имају неку имовину. Покреће се поступак за евентуалну пленидбу њихове имовине, ако се ради рецимо о непокретној имовини, покретној имовини веће вредности, ако имају рачуне у банкама, уделе у неким привредним друштвима, акције… Све се то плени да би се извршила наплата. Чак, евентуално, могу да се побијају оне правне радње уколико је осуђени у међувремену отуђивао имовину коју је имао“, указује Живановић.
С обзиром на то да је у овом случају број жртава велики, питање је каже он, да ли свако од осуђених појединачно има толико имовине да покрије штету.
„Све зависи од висине штете, од њене природе, материјалне нарочито или нематеријалне. Да ли су жртве претрпеле неке повреде од којих су постали инвалиди, да ли су имали лакше повреде… О висини репарације одлучује суд, а процењује на основу доказа који се дају о томе. Ако се, рецимо, тврди да је неко од оштећених претрпео такве повреде, да је остао инвалид, онда се наравно то утврђује путем лекарских налаза, извештаја, евентуалних вештачења. Од свега тога зависи и висина штете“, додаје он.
Живановић каже да постоје и индиректне жртве, а то су породице чији су чланови убијени или чији су чланови нестали.
„Оне се у овом случају третирају исто као жртве, мада они нису били изложени тим нападима, али имају последице тих напада. Те последице могу да стварају материјалну штету у виду, рецимо, изгубљеног или смањеног издржавања посебно за малолетну децу која су изгубила, рецимо, родитеља у току извршења ових кривичних дела. А досуђује се и нематеријална шета због такозваног душевног бола који људи претрпе када им неко од блиских настрада“, објашњава овај адвокат.
Уколико би штета била одређена до изрицања другостепене пресуде, а она буде другачија од првостепене, у смислу да сва четворица осуђених или неко од њих буде ослобођен одговорности или буде ослобођен одговорности за неке радње, где су укључене жртве којима је досуђена накнада штете, наш саговорник објашњава да би онда морала да се мења и одлука о репарацијама.
Специјализована већа Косова у Хагу саопштила су прошле недеље да ће покренути поступак за накнаду штете оштећенима у предмету против бивших вођа ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су осуђени због ратних злочина.
Извор: Косово онлајн