Нафта је поново изнад 100 долара за барел, али већи проблем од њене цене постаје – дизел. Док је Ормуски мореуз блокиран, рафинеријски капацитети смањени, а транспорт све скупљи, Србија активира државне резерве и чека 30. септембар – дан када истиче неколико важних рокова за НИС и гасни аранжман.
Новинарка РТС-а Ружица Врањковић наводи да су берзе претходне вечери затворене са ценом од око 107 долара за барел, док је и ујутру цена остала изнад 106 долара.
„Ове недеље, од понедељка, био је благи пад. Цена је у понедељак, уторак и среду била око 99, 100, 101 долар, да би јуче цена поново порасла. Једноставно, непредвидиво је. Не може нико да процени шта ће се догађати на берзи“, каже Врањковићева.
Некадашњи помоћник министра за енергетику Раша Којчић наводи да је јутрос трговање почело са ценом од 105,6 долара за барел брента и указује да на кретања на берзи снажно утичу и политичке поруке.
„На то да је дошло до пада цена сирове нафте утицало је када се појавила информација у медијима да се иде ка томе да ће се постићи дипломатски споразум између Америке и Ирана“, објашњава Којчић.
Ормуз затворен, алтернативни правци ограничени
Један од главних проблема за светско тржиште остаје блокада Ормуског мореуза.
„Ми сада имамо затворен Ормуски мореуз, куда је пролазила једна петина извоза сирове нафте ка целом свету“, наводи Којчић.
Као једна од алтернатива активиран је саудијски нафтовод Исток–Запад, којим нафта може да стигне до луке Јанбу на Црвеном мору. Међутим, и тај правац је погођен нападима Хута.
„Пуштен је опет тај нафтовод, али он не може у пуном капацитету“, каже Којчић.
Истовремено, производњу повећавају афрички и јужноамерички произвођачи, а нафта стиже и из Северне Америке и Северног мора. Којчић очекује да би смиривање тензија довело и до стабилизације снабдевања.
Поред тога, руска сирова нафта је ишла ка неким купцима у Азији, али и ту постоје проблеми због сталних напада на луке преко којих се врши извоз сирове нафте.
„Оног момента када дође до смиривања ових тензија, треба очекивати да ће се стабилизовати снабдевање сировом нафтом“, истиче Којчић.
Нафте има, али недостају капацитети за производњу дизела
Проблем, међутим, није само у количини сирове нафте. Којчић указује да је значајна количина дизела и авио-горива стизала из рафинерија у Персијском заливу које су оштећене. Поред тога, погођене су рафинерије и у Русији.
„Сирове нафте има у довољној количини, али капацитета за прераду мањка“, наглашава Којчић.
Врањковићева наводи да последњи подаци Међународне агенције за енергетику показују да дневно недостаје 1,6 милиона барела у односу на почетак године.
„Боља је ситуација са сировом нафтом, али недостаје дизел“, истиче Врањковићева.
Колико значи пет хиљада тона дизела из резерви
На тржиште Србије биће пуштено 5.000 тона дизела из државних резерви. Врањковићева објашњава да је сврха те мере да се ублаже последице поремећаја на светском тржишту.
„Послужиће, наравно, да не осетимо тај мањак и да ублажи пре свега цене. Зато се и праве државне резерве“, каже Врањковићева.
Истиче да Србија има добре државне, као и оперативне резерве и да ово није први пут од почетка кризе да се део залиха пушта на тржиште.
„Државне резерве и јесу предвиђене и мора пажљиво са њима да се руководи управо за овакве ситуације и поремећаје снабдевања и ублажавање цена, а сада јесте та ситуација“, наглашава Врањковићева.
Којчић такође указује да Србија има довољно горива за интервенције у случају поремећаја.
„У овом моменту најбитније је сигурно снабдевање. Ми имамо довољне количине обезбеђене у резервама за интервенције ако би дошло до поремећаја у снабдевању“, каже Којчић.
Европа затворила део рафинеријских капацитета
Додатни проблем за европско тржиште, према Којчићу, представља смањење рафинеријских капацитета.
„Треба навести и то да су они 30 одсто рафинеријских капацитета затворили“, каже Којчић, указујући на високе инвестиције које су биле потребне како би рафинерије испуниле строге еколошке норме.
Врањковићева наводи пример Француске, где већ постоје локални проблеми у снабдевању.
„Кажу да на свакој деветој пумпи има проблема са снабдевањем и зато је председник Макрон и најавио да ће наредних недеља сазвати Г7 како би решили ситуацију“, каже Врањковићева.
Додатни трошак представља транспорт, а Врањковићева указује да су цене осигурања бродова вишеструко повећане.
НИС чека 30. септембар
Поред кретања на светском тржишту, за Србију је важно и питање продужења лиценци за НИС. Врањковићева наводи да 30. септембра истиче више важних рокова.
„Истиче лиценца за оперативни рад НИС-у, истиче лиценца за преговоре МОЛ-а и НИС-а за куповину руског удела и истиче дозвола ЈАНАФ-у за транспорт сирове нафте Јадранским нафтоводом у рафинерију, а истиче и гасни аранжман“, каже Врањковићева.
Очекује да би могло да дође до новог продужења, али наглашава да је исход неизвестан.
Када је реч о гасу, каже да са Русима више нема потписивања дугорочних уговора.
„Ја се надам неком продужењу. Обично су продужавали на три месеца. Видећемо, близу је 30. Многе одлуке се чекају управо тог 30“, истиче Врањковићева.
И Којчић очекује продужење оперативне лиценце НИС-у и наглашава значај домаће рафинерије у условима поремећаја на тржишту.
„До сада сам увек био оптимиста по питању продужења лиценце за оперативни рад рафинерије, која је кључна и што се показује у овом моменту, када постоји проблем са логистиком и допремом деривата, колико та рафинерија доприноси енергетској стабилности и сигурности“, каже Којчић.
„Морамо да будемо оптимисти и да очекујемо да ћемо добити продужење оперативне лиценце“, закључује Којчић.
Извор: РТС