Аналитичар Марко Мишкељин изјавио је да је председник Србије Александар Вучић у говору на заседању Генералне скупштине УН у Њујорку указао на лицемерје светских сила у примени међународног права и оценио да УН морају да се врате на почетак и утврде када је та Пандорина кутија отворена.
Говорећи о кључним порукама и контексту овогодишњег заседања, чије су главне теме реформа УН и повратак поверења у ову институцију, Мишкељин је истакао да се до сврсисходног решења не може доћи без отварања питања узрока блокаде и губитка поверења у механизме светске организације.
Нагласио је да је председник Србије предочио јасне чињенице представницима међународне заједнице када је реч о коришћењу међународног права, иако су у питању лидери са којима сутра седа за билатерални сто.
„Потребно је нагласити – не можемо селективно бирати када нам се свиђа оно што пише у међународном јавном праву, а када нам се не свиђа. Или га поштујемо у потпуности, или ће оно бити прекршено од стране других који ће следити ваш пример“, упозорио је Мишкељин.
Посебно је истакао да је председник у свом говору употребио реч лицемерје, што је, како оцењује, адекватан термин за све оно што се дешава у свету када је реч о примени међународног права.
„Председник је заиста буквално искористио ту реч, ‘хипокаси’. Ствари су назване правим именом. Лицемерно је да два дана излазите за говорницу Уједињених нација, које би требало да буду врхунац цивилизованог организовања људског рода на планети Земљи и инсистирате на поштовању принципа које сте сами погазили. Управо због гажења тих принципа данас се налазимо у овим изузетно турбулентним геополитичким временима, у годинама у којима се дешавају деценије, јер сте у једном моменту нанели ту прву рану која се касније само инфицирала“, навео је Мишкељин.
На питање о могућности да САД повуку признање тзв. Косова, Мишкељин оцењује да би то био потез без преседана који се коси са начином на који велика сила функционише.
„То би био потез без преседана у историји начина на који Америка спроводи своју геополитику. Никада се не иде толико супротно од претходних администрација, колико год имали међусобну мржњу. Постоје примери где су се грешке исправљале на друге начине, али никада оволико директно. То је нешто чега морамо бити свесни и то је начин на који велика сила функционише“, објашњава Мишкељин.
Додао је да управо због таквог функционисања система изостају и озбиљне истраге против фигура попут Џоа Бајдена или Хилари Клинтон.
Мишкељин наводи да је Србија кроз историју била пријатељски, антинацистички и хришћански народ, али да деценијама уназад није препознат наратив који би донео боље резултате у лобирању за интересе Србије од говора лидера на међународним скуповима.
Као једну од кључних иницијатива из говора председника Србије у УН, Мишкељин је издвојио предлог о постепеној интеграцији земаља Западног Балкана у Европску унију кроз заједничко тржиште и Шенген зону.
„То није замена за чланство, него постепени пут ка чланству, прва фаза. Оно што би у овом тренутку било најбоље, не само за грађане Србије, већ за све државе кандидате и саму ЕУ, јесте интеграција на заједничко тржиште и улазак у систем Шенгена“, навео је аналитичар.
Он је указао на предности таквог модела и са безбедносног и са практичног аспекта.
„За читав простор Западног Балкана имамо 13 ваздушних прелаза и шест лука – толико би се проширио Шенген. То је практично ништа у поређењу са овим системом који сада само ствара гужве на граничним прелазима. Колико би једноставније било да се прошири Шенген и да на тај начин, па и са безбедносног аспекта, Европа заштити своје границе“, рекао је Мишкељин.
Истакао је и да се у свом говору председник Србије није мислио само на нашу земљу, већ на све кандидате на Западном Балкану.
Мишкељин наводи да је Северна Македонија испунила све захтеве, променила име државе и ускладила спољну политику преко 100 одсто са ЕУ, а за узврат добила минималне уступке.
„Северна Македонија је усвојила санкције пре него што се сама Европа усагласила, а почетком године су добили исте квоте за извоз челика у ЕУ као Русија и Белорусија. То показује начин на који функционише доношење одлука у ЕУ и то је проблематично за све државе које су подуже на том путу“, закључио је Мишкељин.
Извор: Танјуг