У Русији су почели тродневни парламентарни избори, на којима ће први пут након присаједињења Русији гласати и становници самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области.
Гласање ће трајати од 18. до 20. септембра, а Централна изборна комисија (ЦИК) најавила је појачане мере безбедности, укључујући и мере за припаднике војске, пренео је Спутњик.
На изборима широм Русије је распоређено укупно 20.700 посланичких мандата и руководећих функција, а међу посматрачима ће бити представници 12 међународних организација из ЗНД, ОДКБ и БРИКС-а.
Руски председник Владимир Путин оценио је уочи гласања да су избори у великој мери одлучујући и поручио да морају да буду одржани у строгом складу са законом.
„Овако велика кампања одржава се у условима Специјалне војне операције. Становници Донбаса и Новорусије први пут после поновног уједињења са Русијом бираће посланике Државне думе. Уверен сам да ће у гласању најактивније учествовати и наши војници и официри, који сада обављају тежак борбени задатак. Њихова храброст и оданост Отаџбини пример су за целу земљу“, рекао је Путин.
Он је изразио уверење да ће избор грађана потврдити јединство народа и, како је навео, бесмисленост покушаја да се подрију руска државност и друштвено-политички систем.
„Молим вас да обавезно остварите своје уставно право и донесете промишљену и одговорну одлуку, како би резултати избора потврдили зрелост и отпорност руског друштва. То ће бити наш заједнички одговор онима који желе да ослабе Русију, обуздају њен развој, лише нас суверенитета и права да самостално одређујемо своју судбину. Учешће на изборима је наш заједнички допринос победи Русије“, поручио је Путин.
На изборима за Државну думу учествује 10 странака: Јединствена Русија, ЛДПР, Партија директне демократије, Зелени, Праведна Русија, Родина, Комунистичка партија Руске Федерације, Партија пензионера, Комунисти Русије и Нови људи.
Странке су укупно кандидовале око 4.500 људи, међу којима је више од 500 учесника, како Русија наводи, „специјалне војне операције“.
Државна дума има 450 посланичких места.
Половина мандата биће распоређена према партијским листама странака које освоје најмање пет одсто гласова, док ће преосталих 225 посланика бити изабрано у једномандатним изборним јединицама.
Паралелно се одржавају избори за челнике 11 субјеката Руске Федерације.
У Мордовији, Туви, Чеченији, Белгородској, Брјанској, Пензенској, Тверској и Уљановској области одржавају се непосредни избори, док ће у Дагестану, Северној Осетији-Аланији и Карачајево-Черкезији челнике бирати локални парламенти.
У још 39 региона бирају се састави регионалних законодавних тела, док ће се у административним центрима 10 субјеката Федерације гласати и за представничка тела локалних власти. Гласање се одржава у Уфи, Наљчику, Петрозаводску, Саранску, Грозном, Перму, Калињинграду, Кемерову, Саратову и Ханти-Мансијску.
Према подацима ЦИК-а, право гласа има 111.037.047 бирача.
Од тог броја, 1.816.504 бирача налази се ван Русије, док у Бајконуру живе још 502 руска држављанина са правом гласа.
Дистанционо електронско гласање омогућено је у 32 региона.
Руски космонаути на Међународној свемирској станици гласали су на даљину на изборима.
За коришћење тог система било је потребно поднети пријаву путем портала „Госуслуги“ од 3. августа до 14. септембра, док за становнике Москве претходна регистрација није потребна.
Председница ЦИК-а Ела Памфилова навела је да је електронско гласање доступно за више од четири милиона људи.
Бирачи који су се определили за електронско гласање, али су у међувремену променили одлуку, могу да гласају и на традиционалан начин у својој изборној јединици.
За руске држављане који се налазе у иностранству биће отворена 333 бирачка места у 152 земље.
На бирачким местима први пут ће бити одређене особе задужене за евакуацију и реаговање у случају провокација.
ЦИК је организовао и гласање припадника војске, а Памфилова је поручила да учешће војника на изборима неће представљати додатни безбедносни ризик за њих.
Она је нагласила да се овогодишњи избори разликују од претходних јер се одржавају у, како је рекла, „екстремним условима“, као и због тога што на изборима за Државну думу први пут учествују четири региона које Русија сматра поново уједињеним са земљом – ДНР, ЛНР, Запорошка и Херсонска област.
Она је додала да је тродневно гласање већ постало уобичајено за руске бираче и да такав модел, између осталог, властима олакшава осигуравање безбедности изборног процеса.
Извор: Танјуг
