У Специјализованим већима у Хагу завршено изрицање првостепене пресуде четворици бивших команданата ОВК – Хашиму Тачију, Кадрији Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих су најмање 102 убијена. Тачи и Краснићи осуђени су за ратни злочин на КиМ на по 25 година затвора, Весељи на 18, а Сељими на 13 година. Веће је саопштило да тужилаштво није доказало да су оптужени починили злочин против човечности. Атмосфера у Хагу је напета – присталице ОВК окупили су се испред суда. Албанци на тргу у Приштини изрицање пресуде прате на видео-биму.
– Реџеп Сељими осуђен у Хагу на казну затвора од 13 година затвора
Веће Специјалног суда у Хагу осудило је данас некадашњег вођу ОВК Реџепа Сељимија на казну затвора од 13 година због ратних злочина.
Сељими је осуђен за кривична дела противзаконито или произвољно хапшење и лишење слободе као ратни злочин над најмање 385 лица, за сурово поступање као ратни злочин извршен над најмање 49 лица, за мучење као ратни злочин извршен над најмање 303 лица и за убиство као ратни злочин извршен над 96 лица.
Са друге стране панел га је ослободио од оптужбе за прогон затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као злочине против човечности.
„Овај панел је одредио казну затвора у трајању од 6 година за ратни злочин против законитог или произвољног хапшења и лишења слободе. Казну затвора у трајању од 2 године за ратни злочин суровог поступања.
Казну затвора у трајању од 8 година за ратни злочин мучења и казну затвора у трајању од 11 година за ратни злочин убиства. Овај панел вас осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 13 година, у коју се урачунава време које сте провели у притвору“, закључио је судија.
– Весељију 18 година затвора
Кадрију Весељију одређено је 18 година затвора, саопштено је у Хагу.
– Краснићи осуђен на 25 година затвора
Краснићи је осуђен за противзаконито хапшење и лишење слободе, за сурово поступање, за мучење и убиство као ратни злочин.
Сељими имао кључну улогу у формирању оперативних зона ОВК
Веће Специјализованог суда у Хагу оценила су данас да је Реџеп Сељими као члан главног штаба ОВК имао кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица ОВК.
Панел је закључио, како је то рекао судија Чарлс Смит, да је Реџеп Сељими био један од оснивача ОВК, члан главног штаба ОВК пре рата и да је учествовао у дистрибуирању саопштења.
„Панел је такође утврдио да је господин Сељими, са обзиром на функцију главног инспектора, имао мање овлашћења над другим припадницима ОВК него остали оптужени у овом предмету. Без обзира на то, панел је закључио да је господин Сељими, као члан главног штаба и начелник Дирекције за операције и главни инспектор ОВК, играо кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица ОВК“, рекао је Смит.
Сељими је, како је оценио панел, играо кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица ОВК, додајући да то само по себи није кажњиво, али је Сељими био свестан да ОВК циљано гоне осумњичена лица и колаборационисте.
„Панел је закључио да је господин Сељими подстицао вршење кривичних дела и учествовао, има низ начина који су детаљно описани у пресуди. Конкретно, господин Сељими је учествовао у хапшењу и затварању 13 посланика Скупштине у Ћирезу, и био је присутан на неколико места извршења кривичних дела из оптужнице“, рекао је судија.
Сељими је, како је оценио панел, подстицао вршење кривичних дела тиме што је учествовао у специјалном рату главног штаба, што није предузео никакве мере да спречи и заустави чињење кривичних дела или казни њихове извршиоце.
Поред тога, доказано је да је Сељими имао сазнања о великом броју кривичних дела извршених над противницима, конкретно о њиховом противправном хапшењу или лишењу слободе, злостављању и убиству, и да он, поред тих сазнања није урадио ништа да их спречи.
Весељи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их
Судско веће у Хагу утврдило је да је Кадри Весељи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је и остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима.
Судија Специјализованих већа Косова Чарлс Смит током изрицања пресуде бившим вођама ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности, рекао је да је Весељи без обзира на сазнања о кривичним делима извршеним над противницима, о њиховом протиправном хапшењу и лишењу слободе, злостављању и убиству, није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио или о њима спровео истрагу, односно казнио њихове учиниоце.
„Напротив, Весељи је активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима. Веће напомиње, у овом контексту, да су се такозвана ‘безбедносна сазнања’ на основу којих је велики број тих лица ухапшен, затворен и убијен, сводила на непроверене гласине“, казао је Смит.
Како је додао, на основу таквих информација, жртве су називане шпијунима и колаборационистима и због тога биле изложене окрутном поступању.
„У ствари, није било никаквих реалних назнака да су жртве у овом предмету биле шпијуни или колаборационисти, али је у свести актера чињеница да жртве нису изразиле безрезервну лојалност или подршку ОВК или да су имале везе с неком другом политичком организацијом, да су се дружиле са Србима или радиле за српска предузећа, била довољна да с њима поступају као са сарадницима војног непријатеља“, казао је Смит.
Судско веће у Хагу: Тачи значајно допринео спровођењу заједничког кажњивог циља
Судско веће у Хагу утврдило је да је бивши лидер ОВК Хашим Тачи значајно допринео спровођењу заједничког кажњивог циља тзв, ОВК, те да је као члан главног штаба и начелник дирекције за политичка питања имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља.
Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит казао је, током изрицања пресуде бившим вођама ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности, да је Судско веће закључило да је за политичке одлуке ОВК готово искључиво била надлежна дирекција за политичка питања, која је креирала политичку визију ОВК и јавно је износила.
„То је укључивало циљано нападање наводних колаборациониста, успостављање одговарајућих структура, надлежних органа и прописа и вођење специјалног рата усмереног против противника, укључујући путем саопштења и политичких декларација и других изјава за јавност“, казао је Смит.
Како је додао, у складу са заједничким циљем, Тачи је заједно с другим оптуженима именовао лојалне појединце на кључне командне положаје, захваљујући чему су све време имали контролу над ОВК и били сигурни да се њихов план у потпуности и ефективно спроводи дуж командног ланца.
Многи од тих лојалних лица које су оптужени именовали или изабрали, како је рекао Смит, извршила су кривична дела или пак знала да се кривична дела врше у складу са заједничким циљем.
Осим тога, додао је Смит, Тачи је учествовао у извршењу кривичних дела и подржавао их на бројне начине: објављивањем саопштења и политичких декларација, као и вођењем специјалног рата.
„Тачи је показао да допушта и подржава извршење кривичних дела над противницима. Такође је лично учествовао у кривичним делима, укључујући хапшења, лишења слободе и саслушавање, одвођењу и убиству Бехајдина Алаћија“, казао је Смит.
Судско веће је закључило да је Тачи током предметног периода имао сазнање о великом броју кривичних дела извршених над противницима, конкретно о њиховом противправном хапшењу и лишењу слободе, злостављању и убиству.
Упркос тим сазнањима, Тачи није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио или о њима провео истрагу, односно казнио њихове учиниоце, додао је Смит и навео да је напротив, као што је већ речено, Тачи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их.
„Тачи је ширио, односно омогућавао ширење лажних информација о затвореницима и жртвама кривичних дела која су вршили припадници ОВК, пружао лажне гаранције о томе да се ОВК придржава међународног хуманитарног права, доприносио политици некажњивости кад је реч о учиниоцима кривичних дела над противницима и показао немилосрдну способност да уклони и елиминише политичке препреке како би обезбедио искључиву контролу над вођењем рата“, навео је Смит.
Судско веће: Оптужени нису радили сами, заједно се договорили о кажњивом циљу
Судско веће у Хагу утврдило је, како је навео судија Специјализованих већа Косова Чарлс Смит током изрицања пресуде бившим вођама ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности, да иако је одговорност оптужених бивших лидера ОВК индивидуална и лична, ниједан од њих не би могао сам да оствари постигнуто у заједничком кажњивом циљу.
„Радили су заједно, непоколебљиво и уз помоћ других. Заједно су се договорили о заједничком кажњивом циљу, заједно су одлучили да успоставе систем за остварење тог циља, заједно су образовали затвореничке објекте, основали и уредили војну полицију, обавештајну службу и специјалне јединице и поверили им задатак остварења њиховог заједничког кажњивог циља“, казао је Смит.
Како је додао, себи и другима доделили су улоге, звања и положаје са којих су контролисали спровођење заједничког кажњивог циља, заједно су именовали друга лица на важне положаје, заједно су издавали саопштења у којима су промовисали своје ставове и политике, нападали непријатеље и преузимали одговорност за убиства и лишења слободе и креирали политику потпуне некажњивости за извршиоце тих кривичних дела.
Смит је навео да друга лица, конкретно Фатмир Љимај и Сабин Геци, Рустем Мустафа и Љатиф Гаши, у кажњиве сврхе су здушно спроводила циљане нападе на противнике.
„Колико је план био једноставан, толико је био и погубан. Конкретно се састојао од: успостављања затвореничких објеката на свим подручјима под контролом ОВК-а и откривања појединаца за које се сматрало да су припадници ОВК-а и најзад њиховог хапшења, лишења слободе и, по потреби, убијања. Тај план је систематски и немилосрдно спровођен на читавој територији под контролом ОВК-а и то током читавог сукоба“, казао је Смит.
Додао је да ниједан од оптужених није предузео никакве мере да се спровођење тог плана обустави, спречи, ублажи или умањи.
„Напротив, сваки од оптужених је допринео, подржао и омогућио његово спровођење. То је био њихов план и остали су му доследни све док то више није било могуће нити потребно“, казао је Смит.
Супротно тврдњама одбране, како је навео Смит, дата кривична дела нису извршена због некаквих локалних крвних освета, личних обрачуна, банди силеџија или цивила повратника.
„Она су сва била последица плана, кажњивог плана, који су осмислили оптужени и друга лица, а који су током целог трајања сукоба они спроводили лично и уз помоћ других“, казао је Смит.
– Припадници ОВК починили ратне злочине убиство и незаконито хапшење
Специјализована већа Косова утврдила су данас да су припадници ОВК од 1998. до 1999. године на КиМ починили кривична дела ратни злочини незаконито или произвољно хапшење и лишење слободе, као и ратни злочин убиство.
„На основу свих изнетих доказа, панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. произвољно лишили слободе најмање 385 лица и држали их у бројним затвореничким објектима под контролом ОВК у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у 2 области на северу Албаније“, рекао је судија Чарлс Смит изричући пресуду бившим вођама ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Селимију и Кадрију Весељију.
Он је додао да су припадници ОВК, укључујући и припаднике војне полиције, хапсили и одводили жртве у затвореничке објекте, док су многе жртве приликом хапшења пребијали, вређали, стављали им повез на очи, на руке и ноге.
„Панел је стога закључио да су између априла 1998. и 20. јуна 1999. у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области на северу Албаније, припадници ОВК умишљајно извршили радње чињења или нечињења које су довеле до лишења физичке слободе најмање 385 лица која нису активно учествовала у непријатељствима, без правног основа или редовног судског поступка, што та хапшења и лишења слободе чини произвољним“, навео је судија.
Због тога, како је рекао, панел је закључио да је тужилаштво ван разумне сумње доказало да је ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе из тачке 3 оптужнице извршен над најмање 385 лица.
Говорећи о оптужбама за сурово поступање и мучење, панел је закључио да је у периоду између априла 1998. и 20. јуна 1999. 348 лица било подвргнуто суровом поступању, а да је од тих 348 лица 303 лица било подвргнуто мучењу.
„Панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. године, у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области у Северној Албанији, умишљајно нанели тежак душевни и физички бол и патње лицима којих је било најмање 303, и која нису активно учествовала у непријатељствима, а која су они произвољно ухапсили и лишили слободе са циљем, између осталог, изнуђивања информација или признања, кажњавања, застрашивања, присиле или дискриминације жртве или трећег лица по било ком основу“, рекао је судија.
Судија је детаљно изнео доказе којима су ти наводи оптужнице поткрепљени.
Када је реч о кривичном делу ратном злочину убиству, панел је на основу расположивих доказа, закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. године, у 12 општина на Косову и на одређеној локацији у једној области у северној Албанији, умишљајно извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 96 лица која нису активно учествовала у непријатељствима.
Он је навео да су поједине жртве убијане ватреним оружјем, док су друге умрле због последица премлаћивања.
Тела неких од убијених жртава, како је навео, нису никада пронађена, што је само повећало бол преживелих чланова породице.
„Панел је стога закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна. 1999. године, у 12 општина на Косову и на одређеној локацији у једној области у северној Албанији, умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 96 лица која нису активно учествовала у непријатељствима. Из тих разлога, панел је закључио да је тужилаштво доказало ван разумне сумње да је извршен ратни злочин убиство из тачке 9 оптужнице“, закључио је он.
– Судско веће: Догађаји након 20. јуна 1999. не могу се окарактерисати као ратни злочини
Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине бившим лидерима ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на Косову и Метохији, не могу окарактерисати као ратни злочини.
Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит казао је, током изрицања пресуде бившим вођама ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности, да је Судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између ОВК и СР Југославије, односно српских снага.
„Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је поред тога закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности“, казао је Смит.
Како је додао, веће је утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.
Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених били свесни околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићеног статуса жртава.
„На основу тог закључка, панел даље налази да се критични догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине након 20. јуна 1999, дакле по окончању немеђународног оружаног сукоба између ОВК и СРЈ, односно српских снага када су престала да важе правила међународног хуманитарног права, не могу оквалификовати као ратни злочини“, казао је Смит.
Извор: Танјуг,РТС