Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас на церемонији уручења одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе да то није обичан дан у години већ празник када се сећамо славних предака који су носили слободу у срцу и поручио да њихова жртва није била узалудна.
„Драги пријатељи, у дневнику Арчибалда Рајса стоји записано да су на Солунском фронту септембра 1918. непријатељске линије пале пред налетом оних који су носили слободу у срцу. Слободан Јовановић о овом догађају пише: Ова офанзива није била само војни маневар, већ васкрс једне државе из пепела страдања“, рекао је Вучић у Палати Србија.
Истакао је да су се данас пре свега окупили да прославе управо наше ускрснуће и нашу слободу.
„Окупили смо се, сабрали смо се, да наше славне претке опет поменемо и да им кажемо да њихова жртва није била узалудна. Ма где тренутно живели, у Београду или Бањалуци, у Новом Саду или Требињу, у Нишу или Бијељини, у Паризу или Њујорку, у отаџбини или расути широм света под небом које није српско, а срце им куца у нашем ритму, оно куца српски“, нагласио је Вучић.
Како је рекао, то није обичан дан и није само број у календару.
„Ово је дан када се заустављамо, скидамо капе, гледамо у небо изнад себе и питамо се: Одакле смо дошли, кроз шта смо прошли, и зашто и како смо, упркос свему, још увек ту и још увек свој на своме, и даље један народ“, нагласио је Вучић.
РТВ
Вучић: Застава није парче тканине, већ представља сажету историју једног народа
Председник Србије изјавио је да застава није само парче тканине, већ да она представља сажету историју једног народа, као и да српска тробојка, иако је лепршала у бројним ратовима, данас у миру најлепше лепрша и доказује да Србију нико не може да уништи.
„Застава, као што то наши великани поручују, није парче тканине. Застава је сажета историја једног народа, исписана бојама уместо стиховима и словима. Наша тробојка, црвена, плава и бела, постала је званична застава српског народа у 19. веку, у времену када су Европом струјале идеје Француске револуције и пансловенски покрети који су будили нације широм континента.Та застава пратила је српски народ кроз све ратове. Лепршала је наша тробојка на гробовима на Солунском фронту, лепршала је наша тробојка и кад је терала нацисте, лепршала је и током НАТО агресије, лепрша, никад лепша, док живимо у миру и баштинимо његове плодове. Лепрша она над крововима, изнад улица, као подсетник да континуитет постоји, да се не прекида лако, и да Србију нико не може да уништи“, поручио је Вучић на церемонији уручења одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе.
Он је позвао грађанима да данас истакну заставу Србије на кућама, балконима и прозорима и додао да се сваке године на данашњи дан широм Србије и Републике Српске одржавају централне свечаности које се наизменично селе из града у град.
„Позивам вас да истакнете заставу на кући, на балкону, на прозору, на послу. Сваке године на овај дан широм Србије и Српске одржавају се централне свечаности које се наизменично селе из града у град: Београд, Бања Лука, Ниш, Бијељина, да ниједан део српског простора не остане по страни, да свако осети да је овај празник и његов“, нагласио је.
Према његовим речима, ниједна свечаност неће опстати уколико њена суштина не буде пренесена потомцима.
„Ниједна свечаност, ма колико величанствена, неће опстати ако не пренесемо њену суштину онима који долазе после нас. Тај задатак није само образовни, он је и духовни. СПЦ, САНУ, Матица српска и друге духовне и просветне институције чувају оно што ниједан закон по себи не може да сачува – српски језик, ћириличко писмо, традицију и духовност које повезују генерације разноликије него било која политичка граница. Јер, сестре и браћо, културно јединство превазилази дневну политику. Оно је трајна вредност опстанка нашег народа на Балкану, и оно ће, ако га негујемо, наџивети све нас који данас стојимо овде“, рекао је Вучић.
Истакао је да је слобода у којој данас ужива српски народ плаћена туђим животима.
„Слобода коју данас уживамо, мир у којем данас подижемо децу, сваки дан у којем слободно изговарамо своје име. Име своје вере, све то је плаћено. Плаћено је туђим животима да би нама припала будућност. Овај празник је обавеза према будућности. Обавеза да останемо један народ, без обзира на то колико граница нас дели. Обавеза да заставу, чисту и непромењену у значењу, предамо онима који долазе после нас“, поручио је.
Председник је рекао и да данашњи празник увек треба да буде дан када ће свако на тренутак застати, погледати српску заставу и осетити оно што су осетили српски војници на Добром Пољу и Кајмакчаклану.
„Где год га обележавали, у Београду, у Бањалуци, у најмањем селу или највећем граду, у отаџбини или туђини, буде дан кад ћемо макар на тренутак застати, погледати заставу изнад себе и осетити оно што су осећали на Добром Пољу и Кајмакчалану, где је слобода највећа вредност коју један народ може да има. Сваки пут кад чујем реч ‘слобода’, ја чујем и реч ‘отаџбина’, српска отаџбина“, рекао је.
Вучић је затим цитирао Јована Дучића који је, говорећи о родољубљу, написао да „ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никад ни сам ни усамљен“.
Он је поручио да постоји још један значајан разлог због ког је данас организована свечаност у Београду, а то је додела одликовања онима који су својим радом, храброшћу, знањем и пожртвованошћу задужили Србију.
„Данас наша држава, Србија, исказује захвалност онима који су својим радом, храброшћу, знањем, пожртвованошћу задужили Србију. Поштовани лауреати, ваше дело, баш како то и велики Дучић каже, живи у широком простору. Ваше деловање можда јесте локално или регионално, али су ваши домети видљиви и цењени глобално. Драги награђени, данас, уручујући вам ова признања, желим да поручим да ваш труд и животно дело нису непримећени, да ваша љубав према Србији није заборављена, и да ваша служба има посебно место у срцу наше државе“, рекао је Вучић.
Председник је лауреатима захвалио у име државе и истакао да одликовања која ће им данас бити додељена представљају више од признања, јер су израз дубоког поштовања Србије према људима који су показали шта значе одговорност, солидарност и љубав према ближњем.
„Нека вам ова одликовања буду на понос, али нека служе и као подстрек да наставите путем којим сте достојно кренули“, рекао је Вучић.
Вучић: Између Србије и Српске нема трзавица, увек једни уз друге када је најтеже
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас на обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који заједно обележавају Србија и Република Српска, да последњих година између Србије и Српске није било трзавица и да су Србија и Српска увек били ту једни уз друге када је најтеже.
Он је захвалио руководству Републике Српске и председнику СНСД-а Милораду Додику што Србија и Српска заједнички обележавају овај дан.
„Ово ми је последњи пут да као председник Републике држим овакав говор на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, али сам захвалан што смо у претходним годинама испунили нешто што је обећано. Између Србије и Српске није било никаквих трзавица, чак и када нисмо исто мислили, ни када то нисте могли ни да чујете ни да видите. Па чак ни да осетите. Увек смо морали да будемо једни за друге ту, и једни уз друге када је било најтеже“, рекао је Вучић.
Он је додао да односи Србије и Српске нису увек били онакви какви су данас.
„Некада смо имали блокаде на Дрини, некада су пљуштале оптужбе једних на рачун других, других на рачун првих, а српски народ је само губио. Онако како смо се договорили првог дана, тако смо ту реч одржали до дана данашњег. И то је нешто што верујем да ће учинити и они који долазе после нас“, рекао је Вучић.
Говорећи о значају овог празника, подсетио је на пут који је прошла српска војска у Првом светском рату, назвавши га путем који је по патњи и жртви без премца у историји Европе.
„Крајем 1915. Србија, притиснута удруженим снагама Немачке, Аустроугарске и Бугарске, доживела оно што нико пре ње није доживео у толикој мери: покушај потпуног брисања једног народа са лица земље. Оно што је уследило ми називамо албанском Голготом и та реч Голгота није никаква метафора. Војска и народ, старци и деца, министри и сељаци, кретали су се преко леденог албанског камења, кроз снег до паса, без хране, без лекова, гоњени само једном мишљу: да остану живи, али и да остану слободни, и да остану Срби“, рекао је Вучић.
Подсетио је да су хиљаде остале заувек на том путу, под снегом Проклетија, у водама Дрима и Јадрана.
„Они који су преживели, нису преживели зато да би се одморили. Предах на Крфу, па реорганизација, па последња битка за опстанак народа: Солунски фронт. Две дуге, немилосрдне године, српски војник је држао рововски положај, раме уз раме са француским, британским, грчким и италијанским савезницима, не одступајући, не предајући се, и чекајући свој час. И тај час је дошао, 15. септембра 1918. године. Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се не памти вековима“, рекао је Вучић.
Под вођством војводе Живојина Мишића, додаје он, српска војска је нападала на најтежем терену, на Кајмакчалану и Добром Пољу, тамо где је непријатељ веровао да је пробој немогућ.
„Уз њихова срца, храбра срца српских витезова, пробој је био могућ. Српска пешадија, гоњена нечим што не може у потпуности да се опише војном технологијом: жељом да се врати кући, жељом да се донесе слобода породицама које стрепе, жељом да се докаже да мали народ може да буде већи од своје величине. Пробила је бугарско-немачку одбрану на фронту широком десетак километара и то истог дана. Оно што је уследило ушло је у уџбенике војне историје целог света, као пример брзине и одлучности каква се ретко виђа“, рекао је Вучић.
Додао је да је српска војска напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.
„Већ 1. новембра, српска војска, она иста војска која је умирала у албанском снегу, славно је ушла у ослобођени Београд. Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа.Наша генерација потрудила се да тај њихов завет постане закон. Управо зато, у августу 2020. године је рођена та идеја која је овом сећању дала ново институционално тело. Република Србија и Српска договориле су да имају нешто што је преко потребно: заједнички дан, обележен на исти начин, са истим поносом, и у Србији и у Српској“, рекао је Вучић.
Према његовим речина, из преке потребе народа, рођен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе и поручио да овај празник има своје место у званичним државним календарима Србије и Српске.
Вучић: Посебну захвалност дугујемо ватрогасцима који су штитили животе и имовину
Председник Вучић изјавио је на свечаности поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, на којој је доделио одликовања заслужним поједницима и институцијама, да ове године више него икада, посебну захвалност дугујемо припадницима ватрогасно-спасилачке јединице који су својим деловањем штитили животе, имовину и безбедност грађана Србије.
„Вама, поштовани ватрогасци, ви сте свакако међу најузвишенијим чуварима државе и народа, ваша униформа је симбол поверења које грађани имају у своју државу, јер наш народ поштује своје институције, своје униформе и све оне који своју дужност обављају часно“, рекао је Вучић.
Он је захвалио и породицама награђених, на разумевању, подршци и снази коју им пружају, јер и они деле терет њихових одговорних задатака.
„Драги лауреати, нека ово ордење и одликовања буду трајни подсетник да Србија цени своје најбоље људе и своје велике пријатеље. Још једном, честитам свим награђенима. Живело јединство српског народа, живела слобода, живела српска застава, данас, сутра и заувек. Живела Српска, живела Србија“, поручио је Вучић.
Вучић уручио одликовања поводом Дана јединства, слободе и националне заставе
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе -15. септембар, председник Србије Александар Вучић доделио је одликовања заслужним поједницима и институцијама у Палати Србија.
Орденом Републике Србије на великој огрлици одликован је Касим Жомарт Токајев, председник Републике Казахстан – за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Казахстан.
Орденом српске заставе трећег степена одликован је Ангус Макфадијен, истакнути шкотски филмски, телевизијски и позоришни глумац – за истакнуте заслуге, уметнички и морални допринос очувању истине о страдању српског народа на подручју Косова .
Орденом Карађорђеве звезде првог степена одликовани су:
Петар Божовић, један од најистакнутијих драмских уметника – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме, Предраг Ђаковић, академски сликар – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства и Веселин Веско Грозданић, телевизијски редитељ, режирао више од 5.500 преноса најзначајних догађаја- за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области телевизијске режије.
Орденом Карађорђеве звезде првог степена за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима одликована је постхумно проф. др Милица Бајчетић, редовни професор на Катедри за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију, добитница најпрестижније регионалне награде у медицини – „Медис“ за прву иновативну формулацију еналаприла у облику мини-таблете, намењене деци узраста од рођења до шест година која болују од срчане слабости. Орден је примио супруг Златко Бајчетић.
Орденом Карађорђеве звезде другог степена одликовани су:
Веселин Џелетовић, књижевник и новинар – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, проф. др Светлана Попадић, специјалиста дерматовенерологије и субспецијалиста педијатријске дерматологије, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области дерматовенерологије.
Проф. др Милан Стојичић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и субспецијалиста онколог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области пластичне хирургије.
Проф. др Татјана Трајковић, професор Департмана за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и просветним делатностима, посебно у области србистике.
Небојша Јеврић, књижевник, новинар и ратни извештач – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области књижевности.
Ивана Жигон, глумица, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, редитељ, сценариста и хуманитарац – за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме и хуманитарног рада.
Извор: РТС/Танјуг
