Професор инвестиционог банкарства Исмаил Мусабеговић каже за РТС да ће најављене економске мере краткорочно стабилизовати ситуацију и побољшати животни стандард грађана, али упозорава да не треба очекивати драстичне промене. Истиче да је за грађане пресудно колико њихов приход може да покрије потрошачку корпу, док ће се прави ефекти мера моћи процењивати у наредних шест до 12 месеци.
Плате веће осам или 12 одсто, пензије 7,5 одсто, просечна зарада од 1.200 евра и гориво које, упркос притисцима, за сада неће поскупети – иза сваке од тих бројки стоји питање колико ће грађани заиста моћи више да купе. Шта нове економске мере значе у пракси?
Професор Исмаил Мусабеговић је рекао да економија захтева стално прилагођавање грађана, привреде и државе и да ће најављене мере донети побољшање, али не и велики скок животног стандарда.
„Мере ће краткорочно стабилизовати ситуацију. У неком смислу тај скок животног стандарда неће бити тако драстичан. Биће бољи, али не можемо очекивати ништа посебно и драстичан скок, без обзира на све ове мере које ће бити донете и које су донете“, рекао је Мусабеговић.
Говорећи о односу раста плата у јавном сектору од око осам одсто и инфлације од око три процента, Мусабеговић је навео да је математичка разлика од пет процентних поена тачна, али да сама по себи не показује колико је побољшан стандард грађана.
„Битно је колика вам је зарада и да ли том зарадом покривате потрошачку корпу. Уколико је покривате, онда је то значајно. Уколико не, онда ће наставити да буду проблеми, нешто мало мањи због ових повећања, али ће углавном остати тако како јесте“, објаснио је Мусабеговић.
„Запослени у социјалној заштити значајно ће осетити повећање“
Када је реч о најављеном повећању зарада у социјалној заштити од 12 одсто, Мусабеговић сматра да је оно значајно јер је вишеструко веће од инфлације, али и зато што је реч о сектору који је, како каже, дуго био запостављен.
„Дванаест посто је вишеструко више од инфлације. То је област која је увек некако на крају и занемарена. Та мера доводи до две ствари – једна је да се изравна тај јаз који постоји између запослених, посебно у тим социјалним установама, и друго, да буде атрактивније јер су то обично најмање плаћени послови у држави“, рекао је Мусабеговић.
Због тога очекује да ће запослени у том сектору повећање зарада значајно осетити.
Повећање пензија као „амортизер“ претходних поскупљења
Коментаришући најављено повећање пензија од 7,5 одсто, Мусабеговић је оценио да ће оно пре свега ублажити последице претходних поскупљења.
„Тих 7,5 процената је у суштини амортизер за оно што је већ поскупело, тако да се ситуација побољшава и тај период који је био удар је прошао. Сада се стабилизује и ефекти ће бити позитивни, не у тој мери од 7,5 одсто, него нешто мало мање, али у сваком случају пензије ће порасти“, навео је Мусабеговић.
Посебно је указао на положај грађана са најнижим пензијама, наводећи да управо њихов ниво примања представља највећи проблем за свакодневни живот.
Повећање које почиње 1. децембра, месец дана раније него што је првобитно планирано, према његовој оцени неће имати посебан макроекономски ефекат, али је значајно за саме грађане.
„Психолошки је важан и ликвидносно, јер сви знамо да су око Нове године највећи трошкови. Та мера је позитивна зато што ће већ у децембру имати виша примања којима ће покрити веће расходе“, објаснио је Мусабеговић.
Једнократна новчана накнада брзо одлази на рачуне, продавницу и пијацу
Говорећи о једнократној новчаној накнади, Мусабеговић је нагласио да такве мере могу тренутно да поправе финансијски положај домаћинстава, али да је њихов ефекат ограничен.
„То су краткорочне мере, тренутно побољшају ситуацију, али врло брзо се тај новац пренесе у продавницу, на пијацу или за неке рачуне заостале, тако да су оне добре, али су краткорочне“, рекао је Мусабеговић.
Таква издвајања, која се у економији називају „хеликоптер новац“, према његовом мишљењу могу имати оправдање уколико се помоћ исплаћује у тренутку када су трошкови домаћинстава повећани.
„Важан је тајминг када ви добијате тај новац, да ли је то сад када је почетак школске године, када имате изузетно повећане трошкове око деце“, навео је Мусабеговић.
О цени горива: На крају се трошак прелива на пореске обвезнике
Мусабеговић је, коментаришући одлуку да цена горива не буде повећана упркос тржишним притисцима, рекао да држава таквом интервенцијом преузима део трошка, који се на крају посредно преноси на пореске обвезнике.
„Када држава интервенише против тржишта, задржава цене горива иако би оне по тржишним условима морале да расту. Практично, то је пребацивање на пореске обвезнике“, истакао је професор инвестиционог банкарства.
Објаснио је да то може да значи одрицање државе од дела прихода које иначе остварује од акциза и других трошкова везаних за нафту и нафтне деривате.
„У суштини, на крају ће се цена прелити на пореског обвезника“, рекао је Мусабеговић.
Ипак, наглашава да обуздавање цена горива може да спречи преливање поскупљења на друге производе и услуге.
„То је спирала. Ово значајно утиче на смиривање инфлације и на тај инфлаторни притисак и мислим да је то добра мера“, оценио је Мусабеговић.
Упозорава, међутим, да таква политика не може трајати неограничено.
„То на дуги рок није одрживо зато што једноставно не може да издржи. Краткорочно да, дугорочно не. Увек треба пустити тржиште“, рекао је Мусабеговић, подсећајући да цена нафте зависи и од геополитичких догађаја и кретања на светским берзама.
Како грађани осећају раст БДП-а
Говорећи о расту бруто домаћег производа, Мусабеговић је истакао да се он не може непосредно поистоветити са количином новца којом грађани располажу.
„Грађани не троше тај раст БДП-а у новчанику. Раст БДП-а је једна важна макроекономска мера. То значи да друштво напредује“, рекао је Мусабеговић.
Према његовим речима, грађани ефекте привредног раста могу да осете кроз сигурније запослење, већу могућност избора посла и, након одређеног времена, раст реалних зарада.
„Оно што грађани могу да осете јесте сигурност радног места када расте БДП, избор радног места, можете лакше наћи боље радно место и тај раст негде после неког времена утиче на повећање реалне зараде свих који раде“, објаснио је Мусабеговић.
Стабилан курс значи и предвидивије рате кредита
Мусабеговић је указао и на значај девизних резерви, стабилног курса и раста БДП-а за укупну економску стабилност.
„Девизне резерве су једна брана одбране курса, јер је у Србији курс, хајде да кажем, контролисан у неком обиму кретања. Када држава интервенише и одржава тај курс, она или купује или продаје, у зависности од тога да ли јача динар или пада динар“, објаснио је Мусабеговић.
Истакао је да стабилност курса грађанима доноси већу финансијску предвидивост.
„Не може да вам се деси да вам рата кредита одједном скочи, да не знате шта да радите. Тако да девизне резерве у овом обиму, раст бруто друштвеног производа и стабилан курс, то су јако важни макроекономски елементи и морају да се одржавају“, рекао је Мусабеговић.
„Много важнија од стопе незапослености је структура радне снаге“
Стопу незапослености од 7,2 одсто Мусабеговић је оценио као историјски низак ниво, али је нагласио да је за домаћу економију сада важније питање каква је структура радне снаге.
„То је стварно историјски податак, то је најнижа незапосленост. Међутим, много важнија је структура. Србији недостаје квалификована радна снага и она има проблема у том структурном систему радне снаге“, рекао је Мусабеговић.
Због тога је, како каже, неопходно повезивање тржишта рада са савременим образовањем и стварање квалификоване радне снаге која може да повећа продуктивност.
Ефекти мера за шест до 12 месеци
На питање по чему ће грађани моћи да процене да ли су економске мере дале резултате, Мусабеговић је издвојио раст продуктивности и однос медијалне зараде према трошковима живота.
„Што се тиче ефеката, они могу да се осете за неких шест до дванаест месеци. Како да их мерите? Мерите их тако што медијална зарада покрива вашу потрошачку корпу“, рекао је Мусабеговић.
Истакао је да велики део прихода домаћинстава сада одлази на основне потребе.
„Храна и безалкохолна пића скоро 40 посто узимају онога што ви зарадите. Друго су становање и енергија, то је још неких 20 посто. Четрдесет посто које остане, то вам је и за транспорт, и за културу, и за образовање, и за здравство“, навео је Мусабеговић.
Закључује да би раст медијалне зараде требало да смањи удео основних животних трошкова у укупним примањима домаћинстава.
„Ако је медијална зарада виша, онда ће смањити проценте, на пример за храну, да не буде више 40 посто, него да буде 12 до 18 посто, како је у западној Европи, на пример“, рекао је Мусабеговић.
Извор: РТС
