Србија од 1. октобра уводи нове савремене терапије за лечење рака плућа, а директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије Михаило Стјепановић изјавио је данас да савремене терапије постепено мењају ток болести и некадашњу дијагнозу са тешком прогнозом претварају у стање које је код великог броја пацијената могуће успешно контролисати током знатно дужег временског периода.
Нове савремене терапије, за лечење два облика ситноћелијског карцинома плућа примењиваће се на различите начине.
„Код пацијената са ограниченим стадијумом ситноћелијског рака плућа, код којих након хемиотерапије и зрачења нема прогресије болести, имунотерапија се уводи као наставак лечења. Такође, ако након почетног лечења нема погоршања болести, можемо да наставимо лечење имунотерапијом и покушамо да продужимо период без прогресије. Код проширеног стадијума, када се болест већ проширила изван подручја у којем је настала, имунотерапија се примењује одмах на почетку лечења, заједно са хемиотерапијом“, рекао је Стјепановић на конференцији за медије у Клиници за пулмологију УКЦ Србије.
Како каже, реч је о веома агресивном облику карцинома плућа који може брзо да напредује, због чега је важно да се ефикасно системско лечење започне што раније.
„Код проширеног стадијума имунотерапију уводимо одмах, заједно са хемиотерапијом, како бисмо што раније деловали на болест. За пацијента то значи додатну могућност лечења са циљем да болест дуже буде под контролом и да се продужи живот уз што бољи квалитет живота. Ситноћелијски карцином плућа представља један од најагресивнијих облика рака плућа, а могућности лечења ове болести деценијама су биле веома ограничене“, рекао је Стјепановић.
Нова могућност лечења посебно је значајна за пацијенте са нересектабилним стадијумом ИИИ неситноћелијског карцинома плућа.
„Реч је о локално узнапредовалој болести која се није проширила на удаљене органе, али због положаја или распрострањености тумора не може да се лечи операцијом. Основ лечења је хемиотерапија и зрачење, али и када након овог лечења нема знакова погоршања болести, ризик да се она поново појави или напредује остаје висок. Такође, за пацијента је важно да се лечење не завршава након хемиотерапије и зрачења. Ако болест није напредовала, сада имамо могућност да наставимо лечење имунотерапијом, у периоду када је болест још под контролом“, каже Стјепановић.
Према његовим речима, готово половина оболелих (43 одсто) доживи пет година од постављања дијагнозе, а трећина нема прогресију болести.
„То је пре само неколико година било тешко замисливо за ову групу болесника. Ови резултати показују да савремене терапијске могућности могу да обезбеде не само дужу контролу болести, већ и реалну шансу за дугорочно преживљавање и очување квалитета живота пацијената“, закључио је Стјепановић.
Помоћница министра здравља Драгана Вујичић истакла је да је ово велики корак у којем ће многе смртоносне болести постати хроничне.
„Идемо у корак са светом и врло смо поносни на то“, рекла је Вујичић.
Представница Удружења пацијената „Пуним плућима“ Оља Ћоровић каже да савремени светски водичи више не препоручују самосталну примену хемиотерапије у лечењу карцинома плућа.
„Одобрење терапије за ситноћелијски и неситноћелијски карцином плућа у III стадијуму, као и најава да ће и пацијенти са сквамозним карциномом плућа бити лечени имунотерапијом, представљају најзначајнији помак у последње три године“, рекла је Ћоровић.
Око 1.000 пацијената са карциномом плућа у Србији добиће нову могућност лечења која може да им продужи живот и помогне да болест дуже буде под контролом.
Имунотерапија ће од 1. октобра бити доступна за три нове групе пацијената, укључујући пацијенте са ограниченим и проширеним стадијумом ситноћелијског карцинома плућа, као и пацијенте са стадијумом III карцинома плућа који не може да се оперише.
Према најавама надлежних, очекује се да од пролећа наредне године имунотерапија буде доступна и за још око 600 пацијената оболелих од сквамозног карцинома плућа, који се сада лече само хемотерапијом.
Рак плућа је водећи узрок смрти од малигних болести у Србији, са готово 7.000 новооболелих и 5.000 преминулих годишње.
У нашој земљи карцином плућа се код чак 70 одсто пацијената открива тек у метастатском стадијуму, када су могућности лечења знатно ограничене.
Разлог за то лежи у чињеници да су први симптоми, попут кашља, замора или отежаног дисања, неспецифични и често се приписују безазленим стањима, нарочито код пушача, који су на те тегобе навикли.
Извор: Танјуг