Друго издање конференције БЕЛТАЛКС: Belgrade Economic Talks (Београдски економски разговори) званично је отворено данас у Београду обраћањем оснивача и председника организације GLOBSEC Роберта Ваша, који је истакао да је проширење ЕУ на простор Западног Балкана део решења које је Европи потребно, као и да треба што пре економски интегрисати регион у ЕУ.
Поручио је да економска интеграција Србије и Западног Балкана у ЕУ не може да чека датум приступања региона у Унију и да смо предуго проширење углавном посматрали кроз поглавља, кластере, мерила и преговоре.
„Све то јесте важно. Али за грађане и привреду, најопипљивија димензија интеграције јесте економска, јер интеграција не мора да почне на дан приступања. Она може да почне одмах – кроз тржишта, инфраструктуру, енергетику, технологију, инвестиције и ланце снабдевања. Зато смо данас овде у Београду, да истражимо како овај регион и друге суседне земље ЕУ могу да постану део решења и како можемо заједно да искористимо нове моделе интеграције. Не за пет, не за десет година, већ сутра“, рекао је Ваш.
Додао је да Западни Балкан не треба да посматрамо као проблем који Европа треба да реши, већ проширење треба да посматрамо као део решења које је Европи потребно.
„Европи су потребни већи индустријски капацитети, отпорнији ланци снабдевања, боља енергетска повезаност, таленти, технологија и више инвестиција. А овај регион поседује све те потенцијале“, рекао је Ваш.
Подсетио је да је на овогодишњем Глобсец форуму у Прагу рекао да се геополитика преселила из владиних институција у управне одборе компанија.
„Где компаније инвестирају, где производимо енергију, где градимо дата центре, где набављамо кључне технологије – све су то данас геополитичке одлуке. То представља велику прилику за Србију и за читав Западни Балкан“, рекао је Ваш.
Додао је да би зато требало да променимо питање и уместо да питамо „када ће Западни Балкан приступити Европској унији?“ поставимо питање „Шта можемо да интегришемо већ сутра?“.
„Енергетска тржишта, платни системи, транспорт, дигиталне услуге, капитал – шта год вам падне на памет. Сваки практичан корак чини Европу конкурентнијом и чланство чини стварнијим“, рекао је Ваш.
Поручио је да је потребна хитност и да је Европа у глобалној трци за конкурентношћу, технологијом, капиталом и стратешким утицајем.
„Не можемо себи да приуштимо да део сопственог континента још једну деценију остане економски само делимично интегрисане“, рекао је Ваш.
Истакао је да је уверен да следеће поглавље Европе неће бити написано само у градовима попут Брисела, Берлина или Париза, већ да ће се све више писати у градовима Централне и Источне Европе, укључујући Балкан, а међу њима и Београд.
Виши сарадник GLOBSEC-a Владимир Билчик је навео да је BELTALKS прилика да се о проширењу ЕУ разговара на веома конкретан начин.
„Ово није лако време за Европу. Ово није лако време за проширење, упркос замаху који смо успели да остваримо. Европа никада није била усамљенија у свету када је реч о суочавању са сопственим суседством. У прошлости смо били у много комфорнијој позицији када смо се бавили проширењем, уз наше трансатлантске партнере и подршку Сједињених Америчких Држава. То више није случај, барем не на начин на који је то раније било“, рекао је Билчик.
Навео је да је у прошлости фокус на проширењу био у окружењу у којем није било суочавања са континуираним војним претњама и текућом руском инвазијом на Украјину.
„У прошлости смо проширење спроводили из много повољније геоекономске позиције за Европљане. Европа више нема луксуз да буде самозадовољна и да ствари узима здраво за готово. И управо зато смо овде у Београду“, закључио је Билчик.
Овогодишња конференција BELTALKS у фокусу има економску сарадњу, конкурентност и одрживу економску трансформацију Европе.
Како је најављено, на скупу учествује око 150 међународних учесника, међу којима су и премијер Србије у техничком мандату Ђуро Мацут, министри у Влади Србије у техничком мандату Синиша Мали, Дубравка Ђедовић Хандановић, председница Народне скупштине Ана Брнабић, високи државни званичници, посланици, представници пословног сектора, инвеститори и стручњаци за јавне политике…
Конференција долази у тренутку када Европска унија прилагођава своје политике промењеним геополитичким и геоекономским околностима и настоји да додатно повеже Западни Балкан са својим тржиштем, кроз План раста за регион и Споразум о чистој индустрији (Clean Industrial Deal), док су после самита ЕУ и Западног Балкана у Тивту у фокусу и нове могућности за сарадњу и инвестиције, наводе организатори.
У том процесу, јачање економске сарадње са земљама кандидатима за чланство представља један од важних стратешких приоритета ЕУ, док земље Западног Балкана, заједно са Украјином и Молдавијом, настављају реформе усмерене на усклађивање са стандардима јединственог тржишта ЕУ, повећање конкурентности и јачање економске и енергетске отпорности.
Циљ тих процеса је стварање интегрисанијег и конкурентнијег европског економског простора. BELTALKS организује организација GLOBSEC заједно са регионалним и европским партнерима, као платформу на високом нивоу посвећену унапређењу сарадње, конкурентности и одрживе економске трансформације широм Европе.
Прво издање конференције BELTALKS одржано је у децембру 2025. године, уз учешће највиших српских функционера, међу којима је био и председник Србије Александар Вучић.
Чадеж: Национални језички модел за вештачку интелигенцију биће готов до изложбе Експо 2027 у Београду
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж рекао је данас да Србија већ деценију гради темеље у развоју вештачке интелигенције и најавио да ће национални језички модел за АИ бити готов пре специјализоване изложбе Експо 2027 у Београду.
„Ми паралелно радимо на два различита колосека за развој српског LLM-а,основних модела и неких других модела, попут модела расуђивања (AI reasoning model) и то у два одвојена кластера.
Танјуг
Један се одвија са компанијом Мистрал, која је највећи АИ играч у Европи, где наше софтверске компаније развијају српски LLM основни модел, а затим и додатне слојеве модела, за које очекујемо да ће бити завршени до Изложбе Експо 2027″, казао је Чадеж.
Чадеж је, на панелу „Изградња економије вештачке интелигенције: подаци, инфраструктура и конкурентност“ у оквиру конференције „БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори“, рекао да је важно да се Србија у дигиталном развоју фокусира на потребе привреде.
„Морамо поново да ставимо фокус на дигитална питања. Морамо да се фокусирамо на стварање могућности, спајање образовања, инфраструктуре и пре свега на слушање привреде: шта је њима потребно“, рекао је председник Привредне коморе Србије.
Казао је да улагања у рачунарске капацитете, дата инфраструктуру и вештачку интелигенцију представљају кључну предност која привреди омогућава прелазак на напредне АИ сервисе.
„Ако желите да примените АИ на начин који заиста омогућава редефинисање вашег пословања, потребни су вам модели. Потребна вам је персонализација, или да кажемо, изузетно добро обучени модели који се заправо могу применити у пословању, од банака до државних агенција. И ми смо сада у тој фази“, казао је Чадеж и истакао значај државне инфраструктуре попут Државног дата центра у Крагујевцу и суперкомпјутера.
Према његовим речима, циљ је да домаћим компанијама, од банака до државних агенција, буду обезбеђени безбедни модели прилагођени локалном језику и специфичностима административног и правног система, који се могу примењивати директно унутар организација.
Министар дигиталне трансформације Северне Македоније Стефан Андоновски казао је да 40 одсто компанија у Македонији користи АИ алате, али само пет одсто малих и средњих предузећа примењује праве АИ моделе.
„То значи да неко користи четбот, али то не мења унутрашњу динамику компаније. Ако се то не догоди, велике компаније које уводе праве АИ агенте направиће огроман скок унапред, док ће мала и средња предузећа која заостају или врло споро усвајају технологију имати проблема“, казао је он.
Брнабић: ИКТ најбрже растући сектор привреде, очекујемо да премашимо 5 милијарди евра извоза
Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је данас на конференцији BELTALKS у Београду да је ИКТ сектор у Србији постао најбрже растући сектор српске привреде и навела да очекује да извоз ИКТ на крају године премаши пет милијарди евра.
Она је то рекла на панелу под називом „Изградња економије вештачке интелигенције: подаци, инфраструктура и конкурентност“, одговарајући на питање шта је потребно да Србија постане кредибилно место за инвестирање у ИКТ сектор.
Танјуг
„Мислим да Србија има доказани капацитет у овој области. Показали смо да оно што можете да постигнете за једну деценију није нешто што је било могуће предвидети да ће бити оствариво за две или три деценије. Када погледате податке о извозу само нашег ИКТ сектора, прошле године остварили смо извоз вредан више од 4,5 милијарди евра. Године 2012. наш ИКТ извоз износио је 375 милиона евра, а ове године очекујемо да премашимо 5 милијарди евра извоза“, рекла је Брнабић.
Додала је да је у протеклих десет година у Србији отворено више од 60.000 нових радних места у ИКТ сектору, као и да Србија има све предуслове да се такмичи са другим земљама у области вештачке интелигенције.
„Први предуслов су подаци. Не можете ни да размишљате о вештачкој интелигенцији ако немате податке. Ми имамо податке, јер смо увели електронску управу. Без електронске управе не можете имати податке које је могуће обрађивати. Дакле, пре свега морате имати електронску управу. Ми смо то завршили, успоставили смо је и имамо податке“, рекла је Брнабић.
Додала је да су други предуслов знање и таленти, што, како каже, Србија има.
„Још 2017. године увели смо програмирање као обавезан предмет у основним школама. Од 2020. године у основне и средње школе увели смо и основе вештачке интелигенције. Такође смо увели и теме анализе великих података. UNESCO нас је препознао као једну од само 11 земаља у свету које су то урадиле. Дакле, довољно рано смо почели да улажемо у таленте и знање“, рекла је Брнабић.
И трећи предуслов је, како каже, постојање инфраструктуре, коју у овом случају чине дата центри и суперрачунари.
„У том смислу, изградили смо најсавременији дата центар. Реч је о дата центру категорије четири, једном од свега осам таквих дата центара у Европи.
Данас компаније попут Oracle-a, IBM-а, Microsofta или Huaweija плаћају Влади Србије да чува и штити њихове податке. Имамо најсавременији дата центар, а наш суперрачунар налази се у том дата центру. Недавно смо набавили други суперрачунар – инсталиран је 30. априла – који је седам пута бржи од првог суперрачунара. Већ смо наручили и трећи суперрачунар, који ће бити инсталиран у првом кварталу 2027. године“, рекла је Брнабић.
Навела је да су капацитети ових суперрачунара бесплатно доступни српској академској заједници и стартап компанијама које послују у оквиру научно-технолошких паркова.
Истакла је да је будућност вештачке интелигенције у повезивању софтвера и хардвера.
„Ту смо направили изузетно важан корак, уз подршку Марка (Чадежа), људи из Владе и лидерство председника Александра Вучића. Дакле, урадили смо све што је било потребно када је реч о софтверу. Сада имамо и хардвер. Покренули смо производњу хуманоидних робота у Србији, тако да је повезивање софтвера и хардвера у основи наш следећи корак. То ће бити још један велики развојни искорак за Србију у наредних пет година“, рекла је Брнабић.
Генерални директор и председник Извршног одбора Јетел банке Александар Богдановић је истакао да нема никакве сумње да вештачка интелигенција није неки пролазни тренд који ће нестати.
„Ова технологија ће остати, под претпоставком да имамо све потребне предуслове“, рекао је Богдановић.
Истакао је да су колеге са различитих тржишта биле изненађене колико је Србија одмакла у дигитализацији и колико су услуге добро организоване.
„Уместо да одлазите у филијалу и носите папире, све можете да завршите онлајн. А начин на који је то сјајно спроведено кроз Канцеларију за ИТ и еУправу, једну од мојих омиљених институција, морам да признам, заиста ствара конкретну вредност“, рекао је Богдановић.
Извор: Танјуг
