Високе цене енергената, геополитичке тензије и суша притискају економије широм света. За шест месеци рата на Блиском истоку само је увоз енергије на глобалном нивоу порстао за додатних 330 милијарди долара. Професор Економског факултета у Београду др Велимир Лукић рекао је да домаће тржиште није непосредно погођено светским кретањима, али да свакако проживљава последице тих кретања.
„Све су прилике да улазимо у нови циклус повишених тензија и неизвесности на тржишту енергената и он је праћен ценом нафте која иде ка, па чак сад, и преко 95 долара по једном барелу и ценом гасу која прелази 70 евра по једном мегават-сату“, рекао је Лукић за РТС.
Истакао је да је однос између Ирана и САД оно што гура таква дешавања и да може да се каже да је тај однос поново ескалирао преко нивоа размене неких претњи на ниво директног физичког обрачуна.
„Поред тих напада, можемо издвојити још један детаљ који је у другој половини августа такође допринео овим дешавањима, а то је да је меморандум о разумевању који је закључен 17. јуна између САД и Ирана и који је требало да важи 60 дана дефинитивно истекао и неће бити обновљен, а тај меморандум је, заправо, упркос свим кршењима која су наступила после његовог закључења, ипак допринео смиривању ситуације, смиривању на тржишту енергената и био је неки, хајде да кажемо, трачак или зрно наде да може доћи до краја сукоба“, навео је Лукић.
Додао је да то што сада нема никаквог споразума појачава неизвесност међу трговцима.
Убрзавају се припреме за грејну сезону. Говорећи о ризицима за снабдевање европског тржишта, професор Лукић истиче да то зависи од уходаних маршрута и логистике допреме енергената.
„Ми смо видели да поред Ормуског мореуза ове године смо имали и због ниског водостаја проблем са реком Рајном и доставом и допремом енергената. Затим, зависи од стања стратешких резерви земаља, стратешких резерви свих енергената за које се држе стратешке резерве, зависи од оперативности и функционалности прерађивачких капацитета и ту можемо да видимо да је дошло до одређених опструкција и напада на постројења у Русији, али такође утичу и одређене нове мере или забране трговине одређеним дериватима“, истакао је Лукић.
Додао је да је за Европу потенцијални проблем то што је Русија престала да извози дизел и да је то створило извесну панику на тржишту деривата и да је профитна маргина за све компаније које тргују дизелом на рекордном нивоу.
Говорећи о гасу, Лукић је истакао да је велики проблем са тим енергентом због тога што је гас много битнији зими него лети, као и да се током пролећа и лета попуњавају резерве, али да је сада тај циклус поремећен.
„Ми овога пута нисмо имали летње месеце у којима би цена гаса била приступачнија у којима би они који се баве попуњавањем резерви гаса прихватили ту цену. Та повишена цена је одвраћала од попуњавања и сад имамо ситуацију да неке земље, као што је, рецимо, водећа европска економија Немачка, имају степен попуњености на нешто изнад 50 посто“, навео је професор Лукић и додао да је Немачка у ово време прошле године имала готово 70 одсто попуњености.
Говорећи о домаћем тржишту и споразуму са руским „Гаспромом“ који истиче 30. септембра, Лукић је навео да су сви споразуми које смо до сада закључили са Гаспромом били изузетно повољни по нашу земљу, али да у последњих годину дана долази до скраћивања рока гасног споразума. „Тај рок је скраћен прво на шест месеци, сада ове године на три месеца и очекујемо, наравно, уз продужење које постоји, да закључимо нови гасни споразум који вероватно неће имати прекомерно дуг рок доспећа“, рекао је Лукић.
Објаснио је да је закључивање споразума са „Гаспромом“ увек било резултанта две ствари. „Прва ствар, то су текући тржишни трендови и актуелна кретања, а друга ствар јесте геополитичка позиција Србије, с тим да скраћивање рока за закључивање гасног споразума нама сугерише да је можда релативни значај и пондер у том преговарању и одлучивању геополитичке позиције Србије сада нешто већи и може још да јача на значају“, навео је професор Лукић.
Када је реч о санкцијама НИС-у, Лукић је навео да је питање за Вашингтон питање наставка његове доброћудности у вези са преговорима о преузимању НИС-а. „Ми смо се већ навикли у овој години да готово сваких месец дана имамо тестирање те доброћудности OFAC-а где, негде недељу дана пре истека тог месечног периода одлагања ступања санкција на снагу, стрепимо како ће OFAC и коју одлуку да донесе“, истакао је Лукић.
Оценио је да одлуку америчке стране о одлагању санкција може да предухитри обзнањивање коначног исхода преговора MOL-а и Гаспрома, односно да ли ће већински власник НИС-а да буде промењен или ће да остане стари бар за неко време.
MOL мења власничку структуру пошто одлази један од акционара. Лукић је објаснио да мађарска фондација „MOL New Europe“ излази из власничке структуре, а да све њене акције преузима компанија MOL.
„Разлог ове промене јесте чињеница да је та фондација имала као највећи облик активе управо уделе, односно акције у MOL-у, да је највећи и основни приход који је остваривала приход исплата по основу дивиденди MOL-а који је потом исплаћиван за различите друштвено корисне одговорне пројекте и као помоћ заједницама. Садашња мађарска власт је сматрала да су нетранспарентно додељивана та средства и да су можда због тога и на неправичан начин додељивана. Тако да оно што ће MOL да уради, то је да ће да преузме сопствене акције“, рекао је Лукић.
Извор: РТС
