Ребаланс буџета Србије за 2026. годину као и сет пратећих закона, међу којима је и закон који се односи на исплату једнократне финансијске подршке грађанима, усвојени су данас у Скупштини Србије, саопштило је министарство финансија и навело да је ресорни министар Синиша Мали, оценио је да се Србија успешно изборила са свим изазовима у претходним годинама, па и у овој.
„То значи да смо спремни за све што долази, много снажнији и финансијски способнији да заштитимо преливање криза на животни стандард грађана и квалитет њиховог живота. Зато ребалансом показујемо, пре свега, бригу о људима јер новац од већих прихода од раније пројектованих усмеравамо ка грађанима кроз пакет помоћи укупне вредности 980,6 милиона евра”, поручио је Мали.
Он је објаснио и да је усвајањем Закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду омогућено да већ 14. септембра пензионерима у Србији буде исплаћена новчана подршка која ће, у зависности од висине њихове пензије, износити 35.000, 27.500 или 20.000 динара.
Финансијска подршка односи се и на кориснике дечјег додатка, носиоце права на новчану социјалну помоћ и кориснике борачког додатка којима ће бити исплаћено по 25.000 динара, као и на борце који нису корисници борачког додатка у износу од 10.000 динара.
Истовремено, закон омогућава и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара за све пунолетне грађане Србије којима ће она бити исплаћена од 22. до 25. септембра, у зависности од тога да ли су већ носиоци права у складу са Законом о праву на бесплатне акције па су евидентирани у Акционарском фонду, или ће се накнадно пријављивати за ову помоћ на порталу Управе за трезор.
Закон о изменама и допунама Закона о буџету за 2026. предвиђа укупне приходе и примања од 2.527,2 милијарди динара, што је увећање од 112,4 милијарде динара у односу на првобитне пројекције.
Расходи и издаци планирани су у износу од 2.923,15 милијарди динара.
Када је реч о приходима, порески приходи планирани су у износу од 2.108,3 милијарде динара, док су непорески приходи планирани у износу од 382,9 милијарди динара.
У структури укупних прихода порески приходи учествују са 83,4 одсто, непорески приходи са 15,2 одсто, а донације са 1,4 одсто.
Ребаланс буџета предвиђа да се додатно расположива средства усмере на приоритетне области, пре свега на капиталне инвестиције, здравство, просвету, пољопривреду, социјалну заштиту, као и на већ поменут пакет подршке грађанима.
Ребалансом буџета су, између осталог, планирана додатна средства за Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у износу од 25 милијарди динара, док је за Министарство одбране и Војску Србије опредељено рекордних 315,9 милијарди динара, што је 2,8 одсто БДП.
Наставља се и са политиком рекордних издвајања за здравство, која су повећана за 28,3 милијарде динара, док је за пољопривреду опредељено 154,1 милијарди динара, што је чак 7,3 одсто нашег укупног буџета.
Макроекономски показатељи који су били основ за ребаланс остају позитивни, наводи се у саопштењу и додаје да је пројекција раста БДП-а за 2026. годину повећана са 3,0 на 3,3 одсто.
У првом кварталу наш привредни раст износио је 3,2 одсто, у другом 3,6 одсто, што је у првој половини године донело раст од 3,4 одсто.
Из министарства истичу да истовремено јавни дуг на крају 2026. године пројектован на 43,8 одсто на централном нивоу власти.
Капиталне инвестиције остају један од главних покретача раста.
На нивоу сектора државе за капитална улагања опредељено је 779,9 милијарди динара, односно 7,0 одсто БДП-а, што је за око 42,5 милијарди динара више него што је било предвиђено првобитним буџетом.
Средства су усмерена на најважније инфраструктурне и развојне пројекте у земљи, међу којима су Експо 2027, Национални стадион, Београдски метро, Фрушкогорски коридор, Моравски коридор, Дунавски коридор, аутопут Београд-Сарајево, аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад, северна обилазница око Крагујевца, мост код Бачке Паланке, као и бројни железнички пројекти.
Укупно посматрано, ребаланс буџета за 2026. годину заснива се на већим приходима од планираних и усмерен је на подршку економском расту, повећање инвестиција и финансирање развојних пројеката, уз очување макроекономске стабилности, умереног нивоа јавног дуга и пројектованог привредног раста од 3,3 одсто.
Извор: Танјуг