У Ђаковици молитвено и достојанствено прослављена храмовна слава – Велика Госпојина

За ђаковчане данашњи празник није само верски обред – то је једина веза са завичајем који и даље носе у срцу. Иако живе километрима далеко, мештани се сваке године враћају на овај дан.

Милојка Петковић сада живи у Крагујевцу, а ово је тек други пут да се врати у Ђаковицу у којој је живеле до 1999 године, каже да је заплакала чим је угледала улицу у којој је живела.

“Заплакала сам кад сам видела улицу, а најежила сам се кад сам ушла у цркву. Никада нећу заборавити дан кад смо протерани, то се не заборавља никада. Кад сам ушла у град сетила сам се како сам ишла на посао, узимала децу из школе, никада те дане нећу заборавити”, рекла је Милојка.

А Слађана Перић, данас живи у Косовској Митровици, детињство је провела у Ђаковици и сећа се свих дана проведених у овом граду, истиче да су имали лепо детињство, а успомене их посебно везују за храму Успења Пресвете Богородице.

“Данас у овом граду не можете да чујете српски језик, нити да видите Србе које живе овде, али нас празници везују и враћају у овај град. Када видим ову цркву осећам се лепо, долазим кад год је организован превоз,” рекла је Слађана Перић.

Након литургије, прослава је настављена уз славску трпезу. Посебну симболику даје све веће присуство младих, потомака оних који су напустили овај град, а који кроз празновање настављају породичну традицију. Због све већег одзива народа, изабрано је и више колачара који ће преузети домаћинство за наредну годину.

Повратница из Витомирице и искушеница у црви Св. Луке, Момирка Вукомировић каже да долази сваке године, али сваке године долазе и њена деца која су и домаћин овогодишње славе.

“Гост сам данас у Ђаковици код мати Јоаникије. Сваке године долазим да прославимо Успење Мајке Божије, онда она дође да прославимо Светог Луку у Витомирици, а сви заједно се сабирамо око манастира Дечани и у Пећкој Патријаршији, а онда нас она све сакупи и храбри да ми појединачно, свако на свом месту делује и ради у име Мајке Божије”, истакла је Момирка.

“Имам ту част да следеће године будем један од домаћина славе. И следеће четири године, јер ће сваке године по једно од моје деце узимати део колача и учествовати у овом величанственом скупљању народа на овом простору”, рекла је Момиркина ћерка, Марјана Љумовић.

За Драгана Кастратовића из Звечана и његову породицу овај празник и црква у Ђаковици има посебан значај, јер је његова бака чувена мати Теоктиста службовала у овој цркви у којој се и упокојила.

“Вероватно њеним благословом сам данас ту и по мени то је више него довољно да баш данас узмем један део колача и да будем домаћин за следећу годину”, рекао је Кастратовић.

Литургији и прослави празника присуствовали су, поред многобројних верника, расељених и гостију и представници Канцеларије Владе Србије Милена Парлић и Биљана Јовановић. Обележавање Велике Госпојине у Ђаковици протекло је у миру, уз поруку окупљених да ће се и наредних година сабирати на истом месту.