Мацут: Очекујем да ће OFAC продужити лиценцу за рад НИС-а после 28. августа

Мацут је за Радио Београд 1 рекао да преговори о решавању преузимања руског власништва у НИС-у теку добро.

Говорећи о томе да 28. августа истиче лиценца OFAC-у која омогућава рад НИС-а, а НИС је поднео OFAC-у нови захтев за издавање посебне лиценце којом се омогућава несметано обављање оперативних активности компаније, Мацут је рекао да се нада да ћемо наредних дана добити одговор који ће омогућити рад и после 28.августа.

„Што се тиче Србије, апсолутно не постоји стварно никакав разлог да то не буде испуњено као захтев у односу на државу Србију. Оно што јесте битно јесте да преговори теку и ми се надамо да ће то коначно доћи до неког позитивног исхода, да ће се разрешити тај Гордијев чвор везан за Нафтну индустрију и уопште за снабдевање“, рекао је Мацут.

Према речима Мацута, оно што је битно за наше грађане је да не постоји разлога за бригу и да се држава труди да деривати буду обезбеђени.

„То је јако добар знак да је држава системски то решила, јер само у последњих годину дана је рецимо изграђено неколико нафтних пристана. У Смедереву је формирана једна јединица, односно једно место где ми чувамо додатне резерве нафте. Према томе, ради се на томе. Ми имамо стално резерве нафте и деривата које су близу максимума, што је стварно фасцинантно за једну земљу која је континентална“, рекао је премијер Мацут.

Пад Универзитета у Београду на Шангајској листи аларм, треба нам акциони план за Универзитет

Премијер Србије  изјавио је да пад Универзитета у Београду (БУ) на Шангајској листи је хитан аларм и разлог за озбиљну стручну анализу унутар саме установе, како би се донео акциони план и преокренуо овај негативни тренд.

Према речима Мацута, да би се ситуација променила, мора да постоји континуитет наставног процеса, а самим тим и научно-истраживачког.

Додао је да је пад БУ на Шангајској листи условљен тим што те две ствари нисмо имали.

„Али оно што ме јако брине, ако наставимо тим темпом, то су кумулативне ствари, оне се наслањају једна година на другу, ми следећу годину можемо имати још лошију, и можемо пасти још ниже. Ми смо једини универзитет у Србији који је рангиран, Нови Сад није више на листи 1.000 најбољих, што је исто забрињавајуће и ми падамо, у неком и регионалном, али и европском смислу“, рекао је Мацут за Радио Београд.

Према речима Мацута, ново рангирање Универзитета у Београду на Шангајској листи последица је и тога што је политика ушла на факултете.

„Мислим да Универзитет апсолутно не треба да буде у тој причи, никаква политика не треба да буде“, рекао је он.

Како каже Мацут, важно је да се направи акциони план за Унивезитет.

„Апсолутно мислим да је потребно направити акциони план на Универзитету, али сада са продеканима за науку сваког факултета, не са ректором, проректорима, деканима и тако даље, него са људима који су врло оперативно, а то су продекани за науку, да уђу на своје катедре, да анализирају ситуацију“, рекао је Мацут.

Премијер је оценио да се факултети не смеју политизовати и да се не сме њихов углед урушавати.

„Моја порука је, ми морамо направити сада један план акциони. Ја ћу то да покренем, ако не будем видео да постоји одговор са стране универзитета, врло сам спреман увек да разговарам, као што сам и разговарао, овај пут ћу да позовем продекане за науку“, додао је Мацут.

Потребно урадити водну стратегију Србије за наредних 30 година

Премијер Србије проф. др Ђуро Мацуит изјавио је данас да држава прати ситуацију са водостајима на рекама у Србији и да се она полако поправља и додао да се мора урадити анализа и направити водна стратегија за наредних 30 година на нивоу читаве земље како би били спремнији за изазове у будућности.

Мацут је Радио Београд 1 навео да је, када је реч о водостају Дунава, много боља ситуација код Голупца и код Великог Градишта и да ту нема већих проблема.

„Узводно од Новог Сада, можда је ту негде највећи генерално проблем, али је и ту ситуација много боља“, рекао је Мацут.

Додао је да су црпне станице у Србији старе по неких 60 до 70 година и да су дотрајале, те се и на томе мора радити.

„Нивои до којих они захватају воду су релативно ниски, односно релативно су плитки, тако да је требало ископати додатне количине, песка, муља, тог што се налази испод, да би могли да захватају воду. Тако да сам схватио да ми морамо размишљати стратешки и дугорочно и то се ослања негде на идеју коју је председник Републике изнео везано за водоснабдевање у централној Србији. Ја мислим да ми морамо да направимо једну водну стратегију, али на нивоу читаве земље, за све системе који се тичу, не само снабдевања водом људи у смислу пијаће воде, већ и техничке воде“, истакао је Мацут.

Како каже после ситуације коју тренутно имамо са ниским водостајем, треба да се уради анализа и да се формира тим који ће направити водну стратегију у Републици Србији за наредних 30 година.

„Господин (Игор) Колаковић ми је управо јутрос јавио какав је ниво Дунава у Војводини, тако да ту постоје побољшања. Међутим, никада не смемо бити опуштени. И ја сам на томе врло чврст, да мора да се одржи један ниво уједињеног деловања у Србији. Наш проблем је што постоје неки бројни системи јавних предузећа који су подељени негде пре једно 25 година и по мени то је промашај. Ми морамо функционисати као јединствена целина, поготово када говоримо о оваквим системима. Мислим, не може да постоји сектор за ванредне ситуације у Војводини и не знам, за исток Србије и за југ Србије. То мора да постоји као целина“, рекао је Мацут.

Говорећи о ситуацији са пожарима у Србији, истакао је да су услови за гашење пожара у Делиблатској пешчари отежани, због ветра и незгодног терена – песка.

Мацут је оценио да смо ми врло добро опремљени и да наши хеликоптери за разлику од оних које смо добили као помоћ из ЕУ могу да понеси већу количину воде, али да нам помоћ коју смо добили од њих и Русије веома значи.

„Услови за рад су буквално немогући. И возило, када пустите у тај песак, буквално се и заглави. Срећом, немамо жртве, то је најбитније, сви су сачувани, људски животи су апсолутно били безбедни, није угрожена имовина људи“, рекао је премијер Мацут.

Извор: РТВ