Аматерско позориште „Јанићије Поповић“, које при Дому културе „Грачаница“ постоји више од пола века, данас је посебно посвећено раду са децом. Од обнове дечје секције 2014. године, млади глумци из Грачанице извели су 20 премијера, учествовали на бројним фестивалима у Србији и региону и освојили значајна признања, потврђујући да се уз труд и посвећеност запажени резултати могу постићи и у мањим срединама.
За младе глумце у овом позоришту је свака нова представа прилика да науче нешто ново, а за њиховог ментора Александра Гуџића потврда да труд, посвећеност и рад могу да дају резултате и у средини која нема исте услове као велики културни центри.
Прича о Аматерском позоришту „Јанићије Поповић“ почиње давне 1968. године, када је група ентузијаста из Грачанице, предвођена Ратком Поповићем, покренула рад позоришта. Већ током седамдесетих година ансамбл је почео да привлачи пажњу учешћем на бројним фестивалима, чиме је Грачаница добила своје место на аматерској позоришној мапи, истиче уредник позоришног програма Дома културе „Грачаница“ Александар Гуџић.
„И као и свако позориште, и наше позориште је имало плиме и осеке, периоде успеха, али периоде када није било видљиво на сцени“, наводи Гуџић.
Иза тих „плима и осека“ остала је традиција која се преноси на нове генерације. „Дечја секција основана је 1994. године и негде је функционисала до рата. Након рата дошло је до извесног затишја, да би 2014. године обновили рад дечије секције. И данас само дечја секција функционише“, наводи он.
Од тада до данас, дечја сцена постала је најактивнији део позоришта. Двадесет премијера за нешто више од деценије, бројни наступи и фестивали показују континуитет рада, али и амбицију да се позоришна уметност приближи деци и младима.
„За ову прилику ћу споменути учешће на `Лектрићи екс-ју фесту` у Прокупљу, то је фестивал који окупља аматерска позоришта из земље и региона и ту сваке године учествују аматерска позоришта из Требиња, Бањалуке, аматерска позоришта из Македоније, али и из Србије, и у таквој некој конкуренцији Београда, Ниша, Бањалуке, Требиња, Македоније, деца из Грачанице су 2021. године освојили друго место, 2019. су освојили прво место. Вредан помена је и Фестивал `Моравски цветић` где је наше позориште са представом `Игра` освојило главну награду. И не само главну награду, већ је покупило и низ других награда: за најбољег глумца – ту награду је понео Милош Ђекић; затим награду за глумачки пар – ту награду су узели Марко Ђекић и Алекса Симић; за идејно решење реквизита“, истакао је Гуџић.
Награде су, међутим, само један део приче. За децу која излазе на сцену, сваки фестивал представља и искуство, прилику да упознају друге ансамбле, стекну пријатељства, превазиђу трему и науче да функционишу као део колектива. Да квалитет рада није везан само за велике средине, потврђују и резултати са других такмичења.
„Вредно помена за ову прилику је и учешће на Међуокружној смотри аматерских позоришта у Лебану, где је наше позориште освојило друго награду у конкуренцији 12 позоришта из Србије. Споменућу неке од њих – позориште из Алексинца, драмске групе из Београда, Ниша… У таквој једној конкуренцији наше позориште је освојило друго место. И заправо су ова деца, која су чланови нашег позоришта, доказ да и средине са далеко мањом инфраструктуром и логистиком могу остварити запажене резултате, могу се такмичити са далеко већим срединама које пружају већу могућност за напредовање и где је, ако хоћете, и већа могућност одабира деце“, навео је Гуџић.
Иза сваког успеха на сцени налази се много више од учења текста и припреме представе. За децу је позориште простор у којем развијају самопоуздање, способност комуникације, концентрацију и креативност. Управо зато циљ позоришта није само стварање будућих професионалних глумаца. Идеја није искључиво да се у позоришту произведу професионалне глумце, истиче Гуџић, већ и да овладају техникама које ће им користити у животу.
„Ако се неко од те деце одлучи да се опроба у свету позоришта, у свету глуме, то је њихова одлука. А наша жеља је да ова деца кроз позориште, кроз рад на даскама које живот значе, овладају неким техникама и вештинама које ће им користити касније у животу. Дакле, глума и позориште није пуко декламовање текста који је неко написао. Та деца кроз процес прављења представе усавршавају свој говор, јавни наступ, вежбају памћење текста, концентрације и те технике и те вештине ће им касније свакако користити јер, како бих рекао, 21. век је век комуникације. Цене се људи који могу квалитетно да изразе своје мисли, идеје, тако да ће се ценити у овом веку људи који су добри наратори, добри говорници. А кроз процес прављења представе ова деца свакако ће овладати и тим говорничким вештинама“, напоменуо је Гуџић.
Позоришна сцена, међутим, није једини простор у којем се млади из Грачанице изражавају. У оквиру позоришта развијена је и филмска секција која је омогућила деци да се окушају и пред камерама. „И ту нам је посао додатно олакшан јер Дом културе Грачаница годинама уназад има једну радионицу филма, `Школу филмске магије`, и то нам је помогло, па смо тако у протеклом периоду направили досад три кратка документарно-играна филма едукативног карактера“, навео је Гуџић.
Један од њих је и „Бонтон у биоскопу“, филм у којем деца из Грачанице кроз документарно -играну форму говоре о правилима понашања у позоришту и биоскопу. Њихова порука није остала ограничена само на локалну средину. Филм је, осим широм Србије, приказан и на фестивалу у Шпанији. „И то је, признаћете, и фантастична реклама, да деца из Грачанице, те мале Грачанице, објашњавају другој деци, али и одраслима, не само у Србији него и на неком фестивалу у Шпанији, како се треба понашати у биоскопу. И та деца заправо и показују колико су талентована, колико су посвећена и колико раде нешто што воле. А кад радиш нешто што волиш, онда кад у тај посао и процес уложиш емоцију, то се негде и враћа и то негде и препознаје”.
Данас Аматерско позориште „Јанићије Поповић“ функционише као секција глуме Дома културе „Грачаница“. Његов рад подржава Министарство културе Републике Србије, а деца имају прилику да сарађују са уметницима из Београда, Суботице и других градова Србије. Таква сарадња додатно обогаћује рад Школе глуме, јер деца имају прилику да уче од људи са искуством у професионалном позоришту, филму и образовању, наводи Гуџић, додајући да у оквиру Школе глуме бројни познати и остварени уметници из централне Србије раде са децом у Грачаници.
„Споменућу неке од њих, Ђорђе Марковић – професор дикције на Факултету уметности у Београду, затим Михаило Лаптошевић – глумац Народног позоришта Кикинда, Анђела Киковић – глумица Народног позоришта Кикинда, затим глумац Марко Пантелић, који је вашим читаоцима вероватно познат по улози Кирила Иванова у серији `Монтевидео, Бог те видео`… То су неки од људи који годинама уназад раде са децом Грачанице и, по њиховом мишљењу, чланови наше драмске групе имају невероватан потенцијал и таленат, и вредни су, и кажу да је задовољство радити са овом децом“, наводи он.
Интересовање деце за глуму постоји, а тренутно Аматерско позориште окупља близу 30 чланова. Као и у многим другим срединама, међу полазницима је знатно више девојчица него дечака. „Наравно да влада интересовање, јер то је нешто што је занимљиво деци. У нашој средини, дакле у Грачаници, веће интересовање за позориште и позоришну уметност влада код девојчица него код дечака, тако да, не знам, преко 90 процената чланова нашег позоришта су девојчице. И то није нека ексклузива Грачанице, дакле сличан је однос и у Београду и у неким другим срединама, дакле девојчице више привлачи позориште и та елитна уметност“, истакао је он.
Позориште, ипак, није само место за игру и уметничко стваралаштво. Током година, његови чланови учествовали су и у пројектима који су имали шири друштвени значај. Један од њих била је акција „Пинокио и радост у свакој школи на Косову и Метохији“, кроз коју су представе стигле до деце у срединама које немају често прилику да угосте позоришне ансамбле.
„Једна од квалитетнијих и бољих акција нашег позоришта била и акција `Пинокио и радост у свакој школи на Косову и Метохији`, где су чланови нашег позоришта обишли добар део школа на Косову и Метохији и за ученике школа у Гораждевцу, Великој Хочи, Ораховцу, Шилову, Партешу, играли представе које су тада биле на репертоару. И то је негде била и прилика да они наступају пред децом која немају често прилике да одгледају једну позоришну представу, тако да су они имали, како бих рекао, једну хуману мисију ширења позоришне уметности, промоције позоришне уметности и елитне културе у српским изолованим гето срединама на Косову и Метохији“, навео је Гуџић.
За децу из Грачанице позориште тако постаје много више од ваннаставне активности. Оно је место сусрета, учења, дружења и стварања, али и простор у којем могу да покажу да таленат и упорност нису резервисани само за велике културне центре.
А док се једна представа завршава, друга већ настаје. Пробе су у току, нове идеје се развијају, а пред младим глумцима су нови фестивали и наступи. „Идеја је да ове године наступимо у Суботици, али и у Прокупљу на фестивалу `Лектрићи екс-ју фест`, затим у Трстенику, Фестивал `Моравски цветић`, и наравно у другим срединама на Косову и Метохији“, закључио је он.
У Грачаници се тако већ годинама ствара нова генерација младих глумаца, од којих неки већ имају запажене резултате на фестивалима и смотрама широм Србије. Њихове приче су различите – неко је у позориште дошао из радозналости, неко случајно, а неко зато што је још од детињства осећао посебну привлачност према сцени. Оно што им је заједничко јесте жеља да наставе да се баве глумом.
Једна од њих је Хелена Поповић из Грачанице, ученица другог разреда Гимназије Приштина са седиштем у Лапљем Селу. За њу је глума постала простор у којем се осећа најприродније и најслободније.
„Глума је нешто у чему се најбоље проналазим и у чему се осећам слободнијом док се бавим тиме, и онда сам одлучила да постанем члан позоришта“, наводи она.
Иако је средњошколка и има бројне школске обавезе, Хелена каже да јој усклађивање школе и позоришта не представља проблем. За њу је кључ у доброј организацији и љубави према ономе чиме се бави. „Није тешко, зато што када знате да волите нешто увек ћете наћи времена за то. Човеку је потребна само добра организација“, тврди Хелена која је у Лебану са представом „Емилија и детективи“ на међуокружној смотри аматерских позоришта освојила награду за најбољу женску улогу и за глумицу вечери.
Њени успеси нису везани само за позоришну сцену. Хелена се бави и рецитовањем, а на Републичкој смотри рецитатора „Песниче народа мог“ у Ваљеву освојила је друго место. Такмичења јој, како се види из њених резултата, представљају додатни подстицај да настави да развија таленат. „Волела бих да једног дана студирам на Факултету драмских уметности и да, ако Бог да, постанем глумица“, рекла је Хелена, наводећи да су јој омиљени Глумци Жарко Лаушевић, Небојша Глоговац и Радмила Савићевић.
За разлику од Хелене, Дуња Живић (15) из Грачанице у свет глуме закорачила је готово случајно. Ипак, оно што је у почетку било само покушај да пронађе нову активност током пандемије коронавируса, претворило се у љубав према позоришту која траје и данас.
„Глума ми је лепо изгледала, али нисам веровала да ћу се бавити тиме. За време короне сам као активност одлучила да се пријавим за аудицију за представу и радила сам тада своју прву представу и од тада сам се заљубила у глуму и наставила да глумим и волела бих да се и у будућности бавим овим“, рекла је Дуња.
Свака нова представа за младе глумце доноси и нове изазове. За Дуњу је посебно захтевна била улога Пепељуге, јер је представљала њен први велики глумачки задатак. „То ми је била прва главна улога коју сам имала и то ми је све било ново и захтевно, морала сам јако да се усредсредим“, рекла је Дуња.
Да љубав према глуми не познаје ни километре ни свакодневне препреке, показује и прича тринаестогодишње Тијане Митић из Бресја. Она због часова глуме путује око 40 километара у оба правца, али јој путовање и време које проводи на пробама не представљају препреку. За Тијану су труд и подршка породице важан део њеног глумачког пута. Родитељи јој помажу да стигне на пробе и да истраје у ономе што је чини срећном.
„То ми не представља проблем, моји родитељи се труде да издвоје време, да ме сачекају за време пробе и труде се да ураде оно што је за мене најбоље и што ме чини срећном. Глума је нешто што ме је одмалена привлачило, кроз глуму могу да искажем своја осећања, да будем неко други, али и да будем своја“, наводи Тијана.
Иако има само 13 година, Тијана већ има јасну представу о томе шта жели у будућности. Њена жеља није само да остане на сцени, већ и да једног дана буде прва глумица из свог села. „Видим себе као глумца и волела бих да у будућности постанем глумица и будем прва у свом селу која ће бити глумица“, рекла је Тијана.
За четрнаестогодишњу Калину Поповић из Грачанице глума има још једну посебну димензију. Она је доживљава као својеврсни „бег од реалности“ – простор у којем свако може да буде оно што пожели и да на тренутак закорачи у неки други свет.
„То је нешто у чему сам се пронашла и схватила сам да је то нама бег од реалности, где свако може да буде оно што пожели и то ми је било привлачно. Сматрам да глума није за свакога, мора да се поседује опуштеност, вера у себе, и од тога з ависи колико је тешко. Мени није претерано тешко, трудим се да научим текст и будем добра на сцени“, рекла је она.
Калина у глуми посебно цени аутентичност. За њу је важно да не покушава да копира друге, већ да изгради сопствени израз и пронађе начин да се издвоји. „Не мислим да је у реду да имамо узоре, ја желим да будем своја и другачија од масе, када бих имала узоре, не мислим да бих се лепо пронашла у том свету јер бих била превише слична а ја желим да будем више своја“, поручила је Калина.
Хелена, Дуња, Тијана и Калина различитим путевима стигле су до исте сцене. Једна је у глуми пронашла слободу, друга је у њу ушла случајно, трећа је спремна да због ње путује десетинама километара, док четврта у позоришту проналази простор у којем може да буде другачија и аутентична.
Њихове приче показују да позориште у Грачаници није само место на којем настају представе. Оно је простор у којем деца одрастају, уче да говоре пред другима, превазилазе сопствене границе и, можда најважније, уче да верују у себе. А за неке од њих, данашње пробе могле би бити први корак ка великим сценама о којима већ сада сањају.
Извор: Косово онлајн