Професор на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић изјавио је данас да је пад Универзитета у Београду (УБ) на Шангајској листи озбиљан аларм и навео да су блокаде универзитета и факултета у Србији оставиле велике последице на научни рад.
Вулетић је, коментаришући то што је Универзитет у Београду на Шангајској листи пао у групу од 501. до 600. места, за Танјуг истакао да су блокаде универзитета и активно учешће појединих група са факултета и универзитета у политичким збивањима оставили дубоки траг на фокусираност људи и науку.
„То се показало и прошле године када је реч о заинтересованости људи за упис на Београдски универзитет, а сада и кроз ову врсту рангирања. Шангајска листа се формира на основу шест критеријума, три су најважнија, а један од њих је квалитет радова, цитираност тих радова. Ми имамо потенцијал за то, али када је фокус на неким другим стварима, односно на политици, онда није неочекивано да се дође у овакву ситуацију“, сматра Вулетић.
Према његовим речима, проблеми са којима се универзитети у Србији суочавају су многоструким, а највећи проблем је у томе што нема јасне визије како треба да изгледа Универзитет у 21. веку.
Вулетић је истакао да је непосредан узрок пада Универзитета у Београду на овогодишњој Шангајској листи повезан са недостатком фокусираности на науку и скретањем пажње и интересовања универзитета на политичке теме.
Одговарајући на питање да ли је могуће да се ситуација на Универзитету побољша без промене односа државе према њему, Вулетић је оценио да, иако држава не треба много да се меша у рад универзитета већ то треба да раде универзитетски радници, држава треба да постави јасне оквире и очекивања од универзитета.
„Држава треба јасно да каже и представи који су то кадрови који су овој земљи потребни и у том смислу мора да има непрестани дијалог са универзитетом и универзитет са државом“, истакао је Вулетић и додао да је потребно да постоји пре свега стални дијалог у оквиру универзитета.
Вулетић је рекао да, иако је универзитет тај који може најбоље да одговори ономе што су потребе универзитета, неопходно је да постоји мотивација унутар самог универзитета за решавање проблема, а не да они који имају највише моћи на универзитету раде кад хоће, шта хоће, колико хоће и да све зависи од њиховог ентузијазма.
Сматра да такво деловање на универзитетима и факултетима мора да се промени како би постојала мотивација на самом универзитету за побољшање његовог рада и решавање проблема са којима се суочава.
Извор: Танјуг