Председница Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је данас да постоје злочини пред којима речи занеме, а постоје и неправде пред којима ћутање постаје саучесништво.
“На данашњи дан, 13. августа 2003. године, на реци Бистрици у Гораждевцу пуцано је на српску децу. На децу која нису носила оружје, која никоме нису претила, која су се тог летњег дана само купала у својој реци, у свом селу, на својој земљи. Рафали су прекинули њихову игру и заувек угасили животе дванаестогодишњег Пантелије Дакића и деветнаестогодишњег Ивана Јововића. Још четворо младих је рањено. Двадесет три године касније – нема убица. Нема пресуде. Нема казне. Има само гробова. Има родитеља којима се деца никада нису вратила кући. Има Гораждевца који сваког 13. августа поново чује исте пуцње. И има срамног ћутања оних који су тада били задужени да Србима гарантују безбедност и правду“, наводи Николић у саопштењу.
Итиче да је пуцати на децу кукавички злочин.
“Још страшније је што је злочин остао некажњен. Посебно поражава чињеница да је истрага, уместо да доведе до одговорних, 2010. године обустављена због наводног недостатка доказа. Истрага је обустављена, а убице су остале на слободи. Зато данас питамо међународне представнике: колико вреди живот српског детета? Колико деценија треба да прође да би убиство српског детета заслужило правду? Не тражимо сажаљење. Тражимо одговорност. Тражимо истину. Тражимо да убице Ивана и Пантелије добију име, лице и пресуду. Јер док убице деце слободно ходају, правда на Косову и Метохији остаје само празна реч. Можете затворити истраге. Можете склонити предмете у архиве. Можете годинама ћутати. Али не можете затрпати истину. Не можете избрисати имена наше деце. Не можете од нас тражити да заборавимо. Пантелија Дакић – 12 година. Иван Јововић – 19 година. Два млада живота. Двадесет три године без правде“, каже Николић.
Поручује да Гораждевац није заборављен. “Гораждевац неће бити заборављен. Док год нема казне за убице – овај злочин траје“, наглашава Николић.
Извор: ТВ Мост, саопштење