Случај претученог Ненада Рашковића из Дрена показује да је питање безбедности Срба на Косову и даље озбиљно, међународна заједница морала би конкретно да реагује а не само декларативно, изјавио је истраживач Студија безбедности Никола Вујиновић. Оцењује да је суштина проблема у томе што се, како је навео, насиљем шаље порука читавој заједници.
Вујиновић сматра да је циљ да се уплаши српска заједница, и пошаље порука да нико није безбедан.
„Дакле, да није уопште потребан разлог да вас неко претуче, да није потребна никаква ни оптужница“, рекао је Вујиновић за РТС.
Сматра да случај из Дрена треба посматрати и у ширем контексту односа према српској заједници, али и кроз реакцију међународних институција које имају мандат у области безбедности.
Према његовим речима, KFOR, UNMIK и EULEX имају механизме да испитају овакве случајеве, али је, како тврди, кључни проблем „воља“ да се ти механизми употребе. „Они имају и више него довољно капацитета и механизама за то, јер су они формирани да би те ствари спречавали. Дакле, и KFOR, UNMIK и EULEX. Овде није проблем капацитет, већ воља“, навео је Вујиновић.
Он је истовремено довео у питање оцену да је безбедносна ситуација на Косову побољшана, посебно имајући у виду најављено смањење присуства KFOR-а на главном мосту у Косовској Митровици и укључивање косовске полиције у обезбеђивање манастира Високи Дечани.
„Мене више интересује та методологија. Како се утврдило да је безбедност побољшана на Косову и Метохији? Јер очигледно ми, српска заједница на Косову и Метохији, ми у Србији живимо једну реалност. Албанска заједница и њихови међународни спонзори живе другу реалност“, рекао је Вујиновић.
Говорећи о могућој реакцији међународне заједнице, Вујиновић је поручио да, уместо декларација, очекује конкретне потезе. „Доста је речи, доста је декларација, доста је неких лажних примера добре праксе. Треба нешто да ураде“, казао је Вујиновић, додајући да међународне институције, по његовом мишљењу, имају могућност да захтевају одговорност и спровођење истраге.
Посебно је критиковао могућност да случај остане без судског или другог институционалног епилога. „Бројни су примери насиља над српском заједницом на Косову и Метохији који немају свој епилог. Они се налазе на неком нивоу јавне приче ко је крив, ко је то урадио“, навео је Вујиновић.
Он је истакао да би, без обзира на то ко је одговоран за повреде Ненада Рашковића, истрага морала да утврди чињенице и да случај добије одговарајући епилог.
На питање шта је данас највећи безбедносни ризик за Србе на Косову, Вујиновић је одговорио да више не би говорио само о ризицима, већ о конкретним претњама. „Мислим да морамо бити мало оштрији. Дакле, нема више приче о безбедносним ризицима. Ово су безбедносне претње. Дакле, извесност насиља над српском заједницом је нешто што је очигледно“, оценио је.
Као два кључна проблема издвојио је, како је рекао, „системску мржњу албанске заједнице према српској заједници“ и „ћутање међународне заједнице“. „Албанска заједница ће да мрзи па ће да мрзи, али међународна заједница мора да делује“, закључио је Вујиновић.
Извор: РТС
