Председник Владе Србије Ђуро Мацут изјавио је да држава свакодневно прати ситуацију када је реч о високим температурама, пожарима и ниским водостајима, да су све службе у приправности и да ће бити учињено све што је потребно да се заштите људи, енергетска стабилност земље и природни ресурси.
Мацут је, у писаном интервјуу за Танјуг, истакао да нам је ово лето послало озбиљно упозорење и навео да је иницирао започињање рада на дугорочној водној стратегији Србије за наредних 30 година.
Истакао је да држава из оваквих ситуација мора да извуче поуке и да буде спремнија за следећи изазов.
Указао је да климатски екстреми више нису нешто о чему може да се говори као о удаљеном ризику и да држава мора да се припрема и за ситуације које су до јуче сматране изузетком.
На питање како оцењује одговор државе на изузетно захтевну ситуација овог лета – високе температуре, пожаре, историјски низак водостај Дунава и проблеме које такви услови стварају за енергетику и водоснабдевање, Мацут је навео да од првог тренутка инсистира на пуној приправности и координацији свих надлежних служби.
„Због тога иницирам и сазивање хитних седница Републичког штаба за ванредне ситуације, на којима практично из дана у дан анализирамо стање и доносимо одлуке у складу са ситуацијом на терену“, рекао је Мацут.
Указао је да се показало колико је важно да држава у оваквим околностима функционише као један систем и додао да Сектор за ванредне ситуације, Хеликоптерска јединица Министарства унутрасњих послова Републике Србије, Војска Србије, ЕПС, ЕДС, ЕМС, „Србијаводе“, „Србијашуме“, „Војводинашуме“, друга јавна предузећа, локалне самоуправе и покрајинске институције раде заједно и реагују веома брзо.
„То се најбоље види на примеру пожара на Делиблатској пешчари. Ситуација је сада значајно боља, али нема опуштања док пожар не буде потпуно угашен. Дугујемо огромну захвалност ватрогасцима-спасиоцима, припадницима Војске Србије, пилотима Хеликоптерске јединице МУП-а, радницима ‘Војводинашума’ и ‘Србијавода’, као и припадницима Горске службе спасавања, који су у изузетно тешким условима улазили у муљ и воду како би повезивали цеви и омогућили функционисање система“, истакао је Мацут.
Додао је да је реч о људима који су претходних дана радили даноноћно, често у условима у којима се од човека тражи много више од онога што подразумева редован посао и нагласио да њима држава и сви грађани Србије дугују велику захвалност.
На питање да ли је ова ситуација показала и одређене слабости система, Мацут је рекао да јесте и да од тога не треба бежати. „Одговорна држава мора да види не само шта је добро функционисало већ и где систем мора да буде бољи“, указао је.
Према његовим речима, историјски низак водостај показао је да део постојеће инфраструктуре није пројектован за овакве екстреме. Навео је да су црпне станице старијег датума, на појединим местима њихов капацитет није довољан, а неке нису биле прилагођене нивоима Дунава какви се данас бележе и да се зато сада интервенише и на терену, укључујући спуштање захвата воде на ниже коте.
На питање шта би дугорочнија стратегија у области вода, требало да обухвати, навео је да није реч само о томе да грађани и привреда имају довољно воде, већ да је вода питање националне безбедности, енергетике, производње хране и заштите животне средине. „Морамо да сагледамо потребе пољопривреде и наводњавања, стање наших река и језера, очување биљног и животињског света, али и одржавање укупне еколошке равнотеже у условима све чешћих и дужих сушних периода“, рекао је Мацут.
Према његовим речима, потребно је истовремено сагледати могућност ефикаснијег повезивања и обједињавања служби које управљају водама на територији целе Србије, завршити започете водне системе и направити јасну мапу онога што је Србији потребно у наредним деценијама. „Не можемо да чекамо следећу сушу, пожар или рекордно низак водостај да бисмо тада тражили решења“, истакао је.
Одговарајући на питање да ли то значи да ће Влада након завршетка ове кризне ситуације анализирати рад целог система, Мацут је одговорио потврдно и навео да ће, када непосредна опасност прође, тражити детаљну анализу свега што се догађало – шта је функционисало добро, где су била уска грла и шта мора да буде промењено.
„Посебно желим да се утврди стање црпних станица, водних система и друге критичне инфраструктуре и да добијемо конкретан план инвестиција, приоритете и рокове. Овакве ситуације не смеју да се заврше оног тренутка када се угаси последњи пожар или порасте водостај. Из њих држава мора да извуче поуке и да буде спремнија за следећи изазов“, рекао је Мацут.
Додао је да његов посао као премијера није само да реагује када настане проблем, већ да инсистира да држава планира унапред. „Зато желим да из ове ситуације изађемо са системом који ће бити снажнији, повезанији и спремнији за изазове који нас очекују у наредних 30 година“, истакао је Мацут.
Извор: Танјуг