Српски стручњаци ће током наредних 17 месеци, у оквиру сарадње са француским партнерима, учествовати у обукама, радионицама и стручним посетама у Француској како би стекли нова знања и искуства неопходна за спровођење прве фазе развоја нуклеарног програма у Србији, а помоћник министарке рударства и енергетике Радош Попадић каже да би нуклеарна енергија могла да буде реално решење за наш енергетски микс.
„Споразум са Француском електропривредом и Француском агенцијом за развој омогућава нам да спроведемо важну анализу и урадимо студије, обуке и тренинге на тему нуклеарне енергије. То ће нам омогућити да наши кадрови дођу на један виши ниво знања и искуства, али и да припремимо стратегију развоја кадрова за нуклеарни програм имајући у виду да је пред нама процес дуг петнаестак година“, рекао је Попадић у интервјуу за Танјуг.
Споразумом, који је 29. јула министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала са француским партнерима у Влади Србије, званично је отпочела прва фаза развоја нуклеарног програма у Србији.
„Та фаза би требало да нам покаже са којим капацитетима тренутно располажемо, као и које капацитете у процесу треба да обезбедимо. Ми у овој првој фази имамо задатак да објаснимо оправданост разматрања развоја програма нуклеарне енергије и да у оквиру наших стратешких докумената покажемо да нам је потребно једно такво решење имајући у виду раст потреба за електричном енергијом због декарбонизације, електрификације аутомобила и дата центара“, објашњава Попадић.
Он додаје да ће споразум омогућити заједнички рад министарстава, универзитета и научних институција Србије и Француске.
На питање колико је времена потребно да бисмо школовали једног стручњака за нуклеарну енергију, Попадић напомиње да не крећемо од нуле пошто већ имамо одређено наслеђе из осамдесетих година прошлог века.
„За школовање једног нуклеарног инжењера су потребне године, а рекао бих и деценије, с обзиром на то да је то увек комбинација неког универзитетског образовања и праксе. Оно што је важно јесте да наши универзитети и неки факултети, разматрају како да се припреме за овај развој. Недавно смо имали иницијативу Института за нуклеарне науке Винча и Факултета техничких наука у Новом Саду да оформе један програм за мастер студије. Важно је да се зна да се ништа не дешава од данас за сутра. Важно је дугорочно планирање и то ћемо радити наредних 15 година“, рекао је Попадић.
Он истиче да Србија има велики број стручњака у иностранству, који би могли да се прикључе развоју домаћег нуклеарног програма.
Када је реч о локацији на којој ће бити изграђена прва српска нуклеарка, како се очекује до 2040. година, Попадић каже да је још рано да се о томе дискутује, али и да је изградња малих модуларних реактора увек опција.
„Важно је да у овој фази направимо стратешка документа која ће показати да је нуклеарна енергија једно реално решење за наш енергетски микс, где би ми поред воде, ветра и сунца, имали и један стабилан извор енергије који је најмање осетљив на временске прилике“, рекао је Попадић.
Подсећа да већ неке земље у региону, попут Мађарске, Румуније, Бугарске и Словеније, поседују нуклеарне капацитете.
„Актуелне ситуације са сушом и смањеним водостајем показују осетљивост нуклеарних електрана на количину доступне воде, али је важно знати да нуклеарне електране са најсавременијом технологијом које су већ у експлоатацији могу да раде и са мање воде због напреднијих система за хлађење“, казао је Попадић Танјугу.
Говорећи о безбедности нуклеарних постројења, Попадић каже да смо као друштво остали у години Чернобиљске катастрофе занемарујући да је технологија узнапредовала протеклих деценија.
„Можете да замислите шта се десило у међувремену на пољу нуклеарне енергетике када упоредите данашње аутомобиле са онима од пре 40 година. Важно је да се системи сигурности и безбедности и сва искуства која су постојала у том периоду деле врло отворено. Међународна агенција за атомску енергију је та која то ради и према оним земљама које су нове у овоме, јер је важно да се сва та искуства организују на један одговоран и систематичан начин“, навео је Попадић.
Грађанима који страхују од нуклеарне енергије, Попадић поручује да нема разлога за бригу.
„Неки се можда плаше да се возе авионом, а ипак многи се возе. Ми смо још далеко од једне такве одлуке, али морамо да пратимо трендове, да сагледамо наше потребе и да будемо спремни да у правом тренутку доносимо праве одлуке. Земље у окружењу имају таква решења, а на нама је да прво развијамо кадрове и да благовремено информишемо јавност, како би цео процес био транспарентан“, рекао је Попадић.
Србија је у сарадњи са Француском електропривредом недавно завршила израду Прелиминарне техничке студије у области нуклеарне енергије, а у плану су још три студије у оквиру прве фазе нуклеарног програма, док ће осталих 14 бити предмет даљег разматрања са различитим међународним компанијама које поседују неопходно искуство.
Главне активности у првој фази развоја нуклеарног програма обухватају јачање компетенција институција и стручних тимова, развој кадровских капацитета, развој пројектних и управљачких знања, унапређење безбедносне културе, као и стицање техничких знања неопходних за доношење информисаних одлука, у складу са препорукама Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ).
Србија је у новембру 2024. укинула мораторијум на производњу нуклеарне енергије.
Тиме је окончана забрана изградње нуклеарних електрана која је била на снази од 1989. године.
Француска је данас европски лидер у производњи нуклеарне енергије, док су САД, Кина и Руска Федерација водеће на светском нивоу.
Извор: Танјуг