Случајеви Високих Дечана и Газивода поново су отворили питања заштите културне баштине, имовинских права и положаја Срба на Косову. Адвокат породице Јакшић Предраг Арсић указује на спорне процедуре приликом рушења објеката на Газиводама, док доценткиња Филолошко-уметничког факултета Јасмина Ћирић и историчар Александар Гуџић указују на значај Високих Дечана, механизме заштите српских светиња и изазове у очувању културног наслеђа.
После реакција Епархије рашко-призренске и међународне заједнице, у Специјалној заштитној зони манастира Високи Дечани неће бити грађен магистрални пут. Приштина тврди да није реч о градњи пута, већ како је наведено,“попуњавању рупа, чишћењу вегетације и уклањању прашине“.
Истовремено, институције у Приштини срушиле су мотел и плажни бар “Језеро” на Газиводама, код Зубиног Потока, у власништву породице Јакшић, уз образложење да су објекти бесправно изграђени на земљишту које припада јавном водопривредном предузећу „Ибар-Лепенац“.
Адвокат породице Јакшић, Предраг Арсић, каже за РТС да власници претходно нису добили доказе о правном основу за такав поступак и да су спорне процедуре које су претходиле рушењу.
Арсић додаје да је породици Јакшић пре рушења достављен захтев да напусти имање, али да у њему није био наведен документ којим би се доказало право власништва над том имовином.
„Породици Јакшић је 14. јула, пре седамнаест дана, уручен захтев да напусте имање које поседују. Захтев су доставили радници јавног предузећа ‘Ибар-Лепенац’, али се том приликом то предузеће није позвало ни на један документ којим би доказало да полаже право својине над имовином породице Јакшић“, рекао је Арсић.
Он је навео да су правни заступници породице покренули поступке пред надлежним судовима, али да рушење није заустављено.
„Као адвокатска канцеларија реаговали смо и поднели тужбу против јавног предузећа ‘Ибар-Лепенац’. Такође смо поднели и кривичну пријаву против Фарука Мујке због претњи, самовлашћа и узнемиравања. Међутим, иако је рочиште заказано за 12. август, то није спречило полицију да, док је поступак за утврђивање права својине још трајао, дође и поруши хотел“, навео је Арсић.
Арсић упозорава да би, како каже, овај случај могао да постане модел за решавање имовинских питања на подручјима где живе Срби.
„Бојим се да ово не постане пракса и да овај случај не буде модел по којем би приштинске власти убудуће узурпирале имовину. Нама као правним заступницима породице остаје парнични поступак који водимо пред Основним судом у Митровици, где смо тужили јавно предузеће ‘Ибар-Лепенац’ и тражимо утврђивање права својине породице Јакшић“, рекао је Арсић.
Доценткиња Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу Јасмина Ћирић указује да се у случајевима Високих Дечана и Газивода не поштују процедуре и међународни оквири заштите културне баштине.
Како каже, не може се говорити о заштити културног добра ако се одлуке доносе без учешћа оних који су носиоци права над тим добрима.
„У оба случаја, дакле када говоримо и о Газиводама и о локалитету манастира Дечани, намерно кажем локалитету, будући да је у питању и регистровани археолошки локалитет и културно добро од светског значаја и културно добро у опасности. На жалост, видимо да у пракси и оно што се примењује на терену нема поштовања процедура“, рекла је Ћирићева.
Поводом тврдњи локалне самоуправе у Дечанима да није реч о изградњи новог пута већ о одржавању постојећег, Ћирићева каже да суштина није у називу радова, већ у начину на који су спроведени.
„То је питање формалности. Да ли ћемо рећи да се само обавља нека врста поправке, односно репарације пута или изградње новог пута, заиста је мање битно. Оно што је у фокусу ове теме јесте непоштовање законских процедура и чињеница да нити је игуман манастира Дечани, нити генерално Српска православна црква, дакле нико није обавештен о спровођењу тих радова“, навела је она.
Говорећи о значају Високих Дечана, Ћирићева подсећа да је реч о јединственом споменику културе који је под посебном међународном заштитом. „Високи Дечани су јединствена сакрална целина у Европи са више од три хиљаде фресака. Не кажемо без разлога да су Дечани својеврсна енциклопедија фреско-сликарства 14. века, а ја волим да додам да су и фреска средњовековне Европе“, рекла је Ћирићева.
Танјуг
Историчар Александар Гуџић објашњава да је систем заштите српских светиња на Косову подељен између више институција –косовске полиције, EULEX-а и KFOR-а, док су Високи Дечани изузетак јер их од 1999. године непрекидно обезбеђују снаге KFOR-а.
Гуџић наводи да је разлог томе процена да је реч о најугроженијем манастиру, који је током претходних деценија био мета више напада.
„Изузетак у овом систему заштите је манастир Високи Дечани, који од 1999. године непрекидно обезбеђују припадници KFOR-а, односно италијанског KFOR-а. Разлог је процена да су Високи Дечани најугроженији манастир. Од 1999. године до данас било је десетине напада на овај манастир“, рекао је Гуџић.
Он је, говорећи о рушењу објеката на Газиводама, навео да сматра да постоји различит приступ у примени закона.
„На Газиводама је срушено седамнаест кућа и објеката у власништву Срба, док, на пример, на Брезовици, где албански привредници имају неколико хиљада викендица и других објеката, закони се константно крше. То је пример двоструке примене закона од стране косовских институција“, навео је Гуџић.
Он је говорио и о новим правилима за поклоничка путовања и оценио да питање тумачења историје и културног наслеђа остаје једна од важних тема.
„Процес ревизије прошлости и историје на Косову и Метохији је дуготрајан и траје већ неколико деценија. Ревизија историје је политичким елитама косовских Албанаца потребна како би оправдале све оно што се дешавало деведесетих и двехиљадитих година“, рекао је Гуџић.
Саговорници РТС-а сагласни су да су питања заштите културне баштине, имовинских права и положаја Срба на Косову и даље отворена, а као један од кључних механизама за очување наслеђа помињу се међународне институције, пре свега UNESCO.
Извор: РТС