Пројекција кратког филма и представљање радионица одржаних у оквиру Летње школе Универзитета уметности у Београду биће уприличени вечерас од 18 часова у Галерији Факултета уметности у Северној Митровици.
Летња школа Универзитета уметности у Београду једна је од најзначајнијих образовно-уметничких манифестација у региону, са традицијом дугом више од две и по деценије. Од првог издања, одржаног 2001. године у Новом Пазару, окупља студенте и менторе из земље и иностранства, пружајући простор за размену знања, уметничко истраживање и интердисциплинарну сарадњу у различитим културно-историјским и природним амбијентима.
Програм Летње школе заснива се на интензивним радионицама које студентима омогућавају непосредан рад са менторима, уз нагласак на индивидуални приступ и развој ауторског израза.
Овогодишња Летња школа, под симболичним слоганом „солидАРТно“, одржава се од 11. до 17. јула, у сарадњи Универзитета уметности у Београду и Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Вечерашњи програм представља завршницу овогодишњег издања школе и прилику да публика погледа настали кратки филм, као и да се упозна са радовима и резултатима уметничких радионица реализованих током седмодневног програма.
Овогодишња тема у фокус ставља уметност као простор заједништва, солидарности и емпатије. Као израз тог заједништва, сви учесници овогодишње Летње школе из све четири радионице провели су заједно два дана, 12. и 13. јула, у обиласку културно-историјске баштине на Косову, саопштио је Факултет уметности ПУ.
Како су навели, дводневна стручна екскурзија обухватила је посете значајним споменицима културе и духовности: манастиру Грачаница, цркви Богородица Љевишка у Призрену, манастиру Свети Архангели у Призрену, манастиру Високи Дечани и Пећкој Патријаршији. Након тога, по повратку у Косовску Митровицу студенти су се поделили у групе у оквиру четири радионице под менторством професора са Факултета ликовних уметности, Факултета примењених уметности, Факултета музичке уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Факултет уметности ПУ
Радионица конзервације и рестаурације: „Фреска као порука за будућност“ под менторством доценткиње Бојане Савић са Факултета примењених уметности у Београду.
Непосредан сусрет са монументалним средњевековним живописом, колоритом и техничким умећем послужио је као директна естетска и технолошка увертира за практичан рад у оквиру прве радионице. Све оно што су видели и доживели током обиласка, студенти су одмах почели поступно да примењују у пракси.
Радионица је осмишљена као пажљиво избалансирана комбинација кратког теоријског предавања и интензивног практичног рада. Студенти су се најпре упознали са теоријским основама фреско технике — сликања на влажном малтеру — са посебним освртом на зидно сликарство манастира и цркава које су посетили током екскурзије.
Након тога, теорија је прешла у праксу: студенти су ручно припремили малтер по аутентичним, старим рецептурама, а као подлогу су користили савремене, еколошки одрживе подлоге попут отпадног стиропора, кукурузовине и алгината.
Радови су реализовани на подлогама малог формата како би сваки студент могао у потпуности да реализује свој рад док је нанети малтер још увек влажан.
Главни циљ радионице био је да студенти непосредно упознају сложеност и лепоту традиционалне фреско технике, развију дубоку свест о значају очувања културног наслеђа и препознају важност еколошке одрживости у савременом уметничком стваралаштву.
Кроз практичан рад и разумевање физичко-хемијских процеса материјала, студенти су стекли знања која доприносе бољем вредновању и заштити културне баштине.
Студентима је била пружена могућност да самостално одаберу мотив, односно да кроз сопствени ауторски израз пренесу личну поруку или да израде верне, умањене копије зидних слика из манастира које су посетили.
У радионици су учествовали студенти: Георгиа Иконому са Аристотеловог универзитета у Солуну, Ева Бартосевиц из Кракова, Каролина Новотна из Чешке, Симеон Галиана Ботеља из Шпаније, Елиф Ертем из Турске, Софија Стевановић и Бојана Кнежевић, студенткиње са Факултета примењених уметности у Београду, Милица Ковачевић, студенткиња Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу као и студенти Факултета уметности у Звечану: Софија Илић, Милица Гигић, Анђела Мирковић, Анђела Денић и Филип Станишић.
Радионица „Фреска као порука за будућност“ реализована је под менторством доценткиње Бојане Савић са Факултета примењених уметности у Београду.
Дипломирала је на истом факултету, на Одсеку за конзервацију и рестаурацију слике. Од 2010. године ангажована је као сарадник у настави, а 2022. године изабрана је у звање доцента. У свом академском и професионалном раду усмерена је на развој метода за боље разумевање узрока оштећења зидних слика кроз проучавање материјала и техника њиховог настајања.
Њено деловање обухвата практичне и теоријске аспекте конзервације, као и едукативне радионице намењене широј јавности. Поред наставног и истраживачког рада, реализовала је бројне пројекте конзервације зидних слика у Србији и иностранству, при чему је у више наврата била руководилац тимова.
Њен научно-истраживачки интерес усмерен је на еколошку одрживост у уметничком стваралаштву и сарадњу са научницима у развоју нових материјала.
Ликовна радионица: „Усмени графизам“ под менторством редовног професора Адама Пантића са Факултета ликовних уметности у Београду
Радионица је конципирана као теоријско-практични простор у коме су сви облици комуникације били пођеднако важни и међусобно испреплетени. Однос између руководиоца радионице, учесника, специфичног амбијента Косова и Метохије и временског оквира у коме се програм одвијао обликовао је динамичан процес учења, у којем су непосредно искуство, сарадња и заједнички рад постали основни носиоци знања. Међу кључним речима радионице „Усмени графизам“ издвојили су се „номадизам“ и „граф теорије и комуникација“.
Полазиште радионице било је непосредно истраживање простора Косова и Метохије, схваћеног као слојевитог културног, историјског и друштвеног пејзажа.
Кроз заједничко кретање, посматрање и разговоре, студенти су простор упознавали не само као географску целину, већ и као носиоца бројних прича, сећања и значења. Управо је искуство заједничког путовања, размене утисака и усменог преношења прича постало основа за њихову ликовну интерпретацију, у којој су лични доживљаји материјализовани у визуелни траг.
Посебан сегмент програма био је посвећен истраживању природног, урбаног и индустријског наслеђа Косовске Митровице и Звечана.
Током пешачке туре студенти су обишли Косовску Митровицу, цркву Светог Димитрија, Споменик рударима Богдана Богдановића из 1973. године, тврђаву Звечан, као и Раднички дом „Трепча“, након чега су посетили цртачку, графичку и сликарску класу у Звечану.
Овакво непосредно истраживање различитих просторних, културних и историјских слојева представљало је важан сегмент радионице, омогућивши студентима да сопствени уметнички рад заснују на непосредном искуству места и његових специфичности.
Рад се заснивао на две међусобно повезане платформе – кухињи као простору свакодневице и стваралаштва и ручној изради папира у импровизованим условима.
Обе активности почивале су на идеји трансформације материјала и заједничког процеса, показујући да се уметнички поступак може развијати и изван уобичајених оквира атељеа.
Хол Факултета уметности у Косовској Митровици је током радионице постао место окупљања, размене искустава и гостопримства.
Као део овог заједничког процеса, професор је припремио тесто за фокачу, које је након ферментације у фрижидеру испекао и послужио свим учесницима Летње школе.
Тај чин није представљао само припрему оброка, већ је постао симбол заједништва, стрпљења и процесуалности, потврђујући да се креативност може испољити пођеднако кроз кулинарски и уметнички рад.
Паралелно са тим, ручно прављени папир у импровизованим условима постао је медиј за експеримент, истраживање и ликовно изражавање.
Материјални резултати настали од пулпе рециклираног папира представљали су видљив траг заједничког процеса, али је њихов значај пре свега произашао из искуства сарадње, разумевања трансформације материјала и преиспитивања устаљених модела уметничког образовања.
На тај начин радионица је понудила алтернативни педагошки модел, у којем се практична знања, свакодневно искуство и уметничко истраживање преплићу у јединствен образовни процес.
У радионици су учествовали студенти: Екатерини Сигала и Модестос Антимос са Аристотеловог универзитета у Солуну, Хуберт Грзиб и Михал Панасиевиц из Кракова, студенти Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу: Катарина Ковачевић, Никола Миљковић и Милош Радмилац, као и студенти Факултета уметности у Звечану: Ања Николић, Александра Ничић, Ена Бојаџић, Анђела Ранковић, Исидора Кецић, Огњен Ђорђевић и Лука Раденковић.
Радионица „Усмени графизам“ реализована је под менторством редовног професора Адама Пантића са Факултета ликовних уметности у Београду.
Адам Пантић је основне (1995), магистарске (1997) и докторске уметничке студије (2015) завршио на Факултету ликовних уметности у Београду.
Предаје предмет Литографија и ментор је на свим нивоима студија. Приредио је више самосталних изложби у области традиционалне графике (литографија).
Остварио је бројне извођачке концептуалне радове из области перформативне педагогије. Учествовао је на неколико фестивала алтернативних сценских форми. Представио је два самиздата (уметникове књиге). Поетски профил изградио је на проучавању феноменологије графизма, усменог графизма и радионичког покрета.
Текст и кратку причу употребљава као средство трансцендирања тривијалног личног искуства и личне историје у над-лично, универзално духовно исходиште.
Радионица глуме: „Кроз стари језик у нове форме“ под менторством доцента Ђорђа Марковића и доцента Душана Матејића са Факултета драмских уметности у Београду
Радионица „Кроз стари језик у нове форме“ усмерена је на истраживање могућности архаичног језика као полазишта за драмско и глумачко стваралаштво.
Студенти су кроз различите драмске ситуације освешћивали, артикулисали и употребљавали архаичне и у савременом говору нефреквентне речи, користећи ограничен број лексичких форми, синтагми и народних изрека.
Материјал за рад превасходно је црпљен из Вуковог рјечника, народних епских песама и сродне литературе.
Студенти су, на основу насумично одабраних архаичних речи, осмишљавали драмске ситуације са јасно дефинисаним говорним радњама, односима међу ликовима и драмским сукобима, настојећи да сценски израз изграде искључиво употребом задатог лексичког корпуса.
Овакав приступ омогућио је испитивање односа између језичког ограничења и креативногпотенцијала, као и различитих могућности глумачке трансформације кроз жанровске и драмске обрасце.
Значајан сегмент радионице био је посвећен вежбама заснованим на педагошким принципима Константина Станиславског, Михаила Чехова, Стеле Адлер, Владимира Јевтовића и Санфорда Мајснера.
Кроз рад на чулном и емоционалном памћењу, машти, уобразиљи и техникама трансформације, учесници су истраживали начине на које архаични језик може да подстакне нове облике унутрашњег доживљаја и сценског израза.
Радионица је истовремено представљала истраживање етимолошких, морфолошких и лексичких особености архаичног језика са циљем његове савремене ревитализације и нове валоризације.
Рад је допринео развоју говорних вештина будућих уметника, подстакао креативно промишљање језичког наслеђа и отворио простор за стварање нових кованица и неологизама у духу традиционалног српског језика.
Као резултат овог процеса настале су уверљиве, емотивно снажне и често духовите сценске ситуације и вишеслојни драмски ликови, у којима је стари језик постао живо средство савременог уметничког израза.
У радионици су учествовали студенти Факултета уметности у Звечану: Катарина Кљутић, Милица Павловић, Павле Николић, Ђорђе Ђорђевић, Војин Јусић, Петар Пузовић, Сташа Каралеић и Владимир Микаћ.
Радионица „Кроз стари језик у нове форме“ реализована је под менторством доцента Ђорђа Марковића и доцента Душана Матејића са Факултета драмских уметности у Београду.
Ђорђе Марковић је српски глумац и педагог. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора др Владимира Јевтовића, усмеривши се још током студија ка сценском говору и раду на језику. Остварио је запажене улоге у позоришту, на филму и телевизији, градећи израз заснован на прецизној дикцији и снажној интерпретацији текста.
Докторирао је 2022. године на тему „Драмски потенцијал језика Милоша Црњанског као полигон за развој говорне вештине глумца“, повезујући књижевну анализу и глумачку праксу.
Од 2023. године у звању је доцента на Факултету драмских уметности, где са студентима ради на развоју говорне технике и интерпретације. Активно је ангажован у лектурама представа као сарадник за говор, чиме доприноси подизању језичке културе и уметничкој уверљивости сценског израза.
Педагошким радом бави се и у Омладинском позоришту ДАДОВ, где ради као наставник глуме и редитељ.
Душан Матејић је српски глумац и доцент на Факултету драмских уметности у Београду.
Дипломирао је глуму у класи професора др Владимира Јевтовића, а на истом факултету је одбранио и докторски уметнички пројекат под називом „Преображаји мислећег срца – истраживање могућности и ефеката примене вежби за развој капацитета за унутрашњи доживљај глумца”.
Као глумац, активно и континуирано наступа на сценама Народног позоришта у Београду и Народног позоришта у Нишу.
За свој уметнички рад награђен је са десетак значајних позоришних признања.
Упоредо са глумачком, педагошком и научно-истраживачком делатношћу, бави се и књижевним стваралаштвом, те је до сада објавио две збирке поезије.
Радионица етномузикологије: „Од артефакта до живог звука: нови модалитети трајања традиционалног певања“ под менторством редовне професорке Сање Ранковић са Факултета музичке уметности у Београду
Радионица посвећена традиционалном сеоском певању показала је како се комплексна етномузиколошка грађа и нотни записи могу успешно преточити у „жив уметнички звук“ и представити на сцени без губљења своје специфичности.
Учесници су се најпре кроз практичан рад упознали са литературом, посебно оном везаном за простор Косова и Метохије, савладавајући вештине потребне за аутентичну интерпретацију и тражећи начине да оживе, сачувају и популаришу традиционалну песму као вредан део нематеријалног културног наслеђа.
У другом делу, пажња је била усмерена на савремене облике презентације кроз спој научног и уметничког приступа, где су учесници кроз трансмедијско приповедање, дијалог и вођење личних „теренских дневника“ истраживали нове контексте за традиционални звук.
Кроз овај динамичан процес, заснован на преплитању стеченог знања, личне рефлексије и креативних решења, студенти су развили одговоран и етички однос према етномузиколошкој грађи, упознали сопствене извођачке потенцијале и освестили да музичка традиција није статична, већ жива пракса која на нов начин успешно комуницира са савременим друштвом.
У радионици су учествовали студенти Факултета уметности у Звечану: Теодора Младеновић, Његош Николић, Андрија Николић, Стефан Стојадиновић, Стеван Стојановић, Матеја Николић, Василије Јовић, Стефан Милошевић, Огњен Галић, Мина Мехмедовић, Стефан Томић, Анђела Бојковић и Данијел Еминовић.
Радионица „Кроз стари језик у нове форме“ реализована је под менторством Сање Ранковић, редовне професорке на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду. Своју професионалну каријеру професорка Ранковић обликује кроз извођаштво, научни рад и друштвени ангажман у домену очувања традиционалне музике.
Један је од оснивача женске певачке групе „МОБА” (1993), а кључно је допринела увођењу традиционалног певања у систем основног и средњег музичког образовања у Србији (1995), као и у академске оквире на Катедри за етномузикологију ФМУ у Београду (1998).
Деценијама остварује успешну сарадњу са професионалним фолклорним ансамблима „Коло” (од 1994) и „Венац” (од 2015).
Своје богато педагошко искуство представила је на бројним предавањима, радионицама, концертима и семинарима традиционалног певања широм земље и у иностранству.
До сада је објавила три књиге, више десетина научних радова и бројна аудио-издања.
Добитница је престижних награда за педагошки рад и активна је чланица домаћих и међународних струковних удружења.
Своју истраживачку и теренску активност спроводила је на подручју читавог Балкана, у оквиру пројеката Факултета музичке уметности у Београду, Матице српске из Новог Сада и Одбора за Косово и Метохију САНУ.
Извор: Радио Митровица север