Министар Културе Никола Селаковић изјавио је данас да изложба „Ко то беше Краљевић Марко?“, која ће сутра бити отворена у Етнографском музеју, покушај да млађе генерације заинтересују за јунака српске народне епике.
Селаковић је рекао да је изложба један од покушаја да заинтересују младе, који су опседнути Марвеловим ликовима, цртаним филмовима и видео-игрицама, које немају баш везе са нашим националним наслеђем.
Оценио је да изложба има за тему „најпознатијег лика српске народне епике који је за генерације током векова био једна врста симбола борбе за слободу, борбе за правду, правдољубивости, јунаштва, али и заштите оних који су слабији и сиромашни“.
„Марко Краљевић је тај епски лик који је од Трста на западу можемо рећи до, све до Свете горе, односно до Егејске обале на југу и до Сант Андреје на северу, генерације наших предака одржавао у вери да ће доћи тренутак када ће се изборити за правду и слободу“, рекао је Селаковић за РТС.
Након што смо имали генерације предака које су стасавале на усменој књижевности, српска епика је доспела у уџбенике, а Селаковић је додао да изложбом желе да изађу из онога што су у најужем смислу речи уџбеник и школа. „Зато сам уверен да ћемо у неком наредном периоду имати и први цртани филм намењен деци управо са темом Краљевића Марка као најпознатијег јунака наше народне епске поезије“, истакао је Селаковић.
Говорећи о резултатима пројекта „Градови у фокусу“, у оквиру којег је недавно у Бечеју потписан уговор о финансирању обнове музеја, Селаковић је оценио да је сјајан по својим збиркама и по ономе што чува у својим фундусима. „Међутим, зграда музеја у Бечеју саграђена је у 19. веку. Кров те зграде од када је саграђена, није мењан. Убедљива већина тога простора уопште није за употребу зато што већ дуже од деценије тај кров је проблематичан“, навео је министар.
Потписан је уговор са председником општине Бечеј Вуком Радовићем којим је обезбеђено 20 милиона динара, а Селаковић је уверен да ће ових дана и општина и покрајина обезбедити остатак новца. „Мислим да је 14,6 милиона динара и креће се у велику обнову музеја у Бечеју“, најављује Селаковић.
Истакао је да су посебно поносни на програм „Градови у фокусу“, основан 2016. године, од кад је Министарство културе инвестирало, односно суинвестирало са градовима и општинама широм Србије више од две милијарде триста осамдесет милиона динара.
„Потрудио сам се да у претходних 32 дана обиђем укупно 38 општина и градова. Убедљива већина њих је везана за програм ‘Градови у фокусу’. У низу општина Министарство културе је помогло да се центри за културу или домови културе у потпуности обнове и заиста смо поносни на то“, истакао је Селаковић.
Када је реч о плановима, Селаковић је истакао да су „нови пројекти везани за нешто што је и саставни део програма ‘Скок у будућност Србија 2027’, у припреми за Експо, и нису везани за Београд“. „Нисмо имали музеј стакларства, али следеће године у Параћину славимо 120 година традиције стакларства“, каже Селаковић.
Говорећи о програму „Градовима у фокусу“, у којем немају права учешћа Београд и Нови Сад, Селаковић је рекао да је остало да посети још Врњачку Бању и Књажевац.
Општину Зубин Поток, Селаковић није био у прилици да посети јер му је забрањен улазак на Косово, сада већ осам година. „Уверен сам да ће Зубин Поток добити свој нови дигитални биоскопски пројектор и да ће поново радити биоскоп у Зубином Потоку и да ће наша браћа и сестре у Ибарском Колашину моћи да уживају и у филмским пројекцијама које ће моћи да се организују од сада свакога дана“, навео је министар.
Једна од важних манифестација на које је Селаковић скренуо пажњу су Дани Врања, пошто се слави 150. годишњицу рођења писца Боре Станковића. „С тим у вези покренули смо један национални пројекат. То је обнова Харемлука у Врању као новог објекта, то јест новог дела сталне поставке Народног музеја у Врању и на томе се увелико ради“, рекао је министар.
Селаковић је уверен да ће крајем месеца у Врању отворити изложбу, која гостује по читавом свету – „Српски средњовековни споменици у опасности“. Изложба је била отворена крајем новембра 2022. године у Паризу, и представља наша четири најзначајнија споменика културе на Косову који су уписани у Унесков регистар. Реч је о манастирима Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и Саборна црква у Призрену, средњовековна Саборна црква у Призрену Богородица Љевишка.
Селаковић је додао да са овом изложбом која иде по свету подижемо свест о значају нашег културног наслеђа на Косову, као и колико је оно изложено реалној опасности.
„Није се толико давно догодило да 155 наших цркава и манастира широм Косова и Метохије буде запаљено, уништено, оштећено. И ми ову причу морамо да понављамо како себи, тако и другима, али наравно и да градимо свест о значају наше културне баштине“, нагласио је Селаковић.
Извор: Танјуг