Расељени Срби из Крајишта код Липљана, места из којег су протерани 1999. године, окупили су се у оскрнављеној цркви Светих врача Козме и Дамјана како би обележили храмовну славу. И ове године литургију је ометала албанска музика која велича бивше лидере ОВК, а која је допирала из оближње куће.
Око педесет расељених Срба организовано је аутомобилима из Липљана, уз пратњу полиције, дошло у Крајиште.
На путу у близини цркве биле су истакнуте заставе са грбом ОВК, као и заставе Косова, Албаније и САД, док је из оближње албанске куће пуштана гласна музика и песме у којима се помињу Адем Јашари и друге личности некадашње ОВК.
Литургију у оскрнављеном храму служио је липљански свештеник Драгиша Јеринић, који је истакао да га из године у годину радује све већи број окупљених Срба.
„Богу хвала што нас је и ове године окупио на овом светом месту, испред светог храма који се трудимо да сваке године, онолико колико можемо, и колико нам Господ допусти, средимо и уредимо, како бисмо се окупили на славу овог храма, посвећеног светим лекарима Козми и Дамјану. Радује ме што видим оволики број људи, знајући да су сви православни житељи овог села протерани још 1999. године и да им није дозвољено да се врате на своја огњишта. Има међу присутнима оних који су данас прошли поред својих имања, места где су им биле куће и где су рођени, а преко пута саме цркве налазе се и имања наших верника. Они долазе да се помоле у овом светом храму, да виде своја имања, уз наду да ће доћи тренутак када ће се вратити својим домовима, јер се свака птица враћа своме гнезду када за то дође време“, рекао је свештеник.
И ове године, како истиче, обележавање празника није прошло без провокација, али додаје да то неће спречити служење литургије и окупљање Срба.
„И ове године, у нешто измењеним околностима, као што сте и сами могли да приметите када смо долазили, наше комшије су нас свечано дочекале са новим заставама. Ево и нашег веселог комшије који нас и ове године увесељава музиком. Увек се труди, осим када му забране, да нас дочека својом музиком. Нама то нити је сметало нити ће сметати. Ми долазимо да славимо име Божије и наше светитеље и тако ћемо наставити и убудуће. Надам се да ћемо ускоро обновити и део овог светог храма који још није обновљен, како бисмо наредне године у његовом пуном сјају прослављали име Оца, Сина и Светога Духа, као и светих лекара Козме и Дамјана, којима је овај храм посвећен. Уједно желимо да се сви наши верници и парохијани што пре врате на своја огњишта, како би овде живели и дочекивали нас у овом светом храму“, навео је отац Драгиша.
Јелица Јовановић из Крајишта каже да јој долазак у родно село веома тешко пада, као и да не може ни да приђе споменицима својих најмилијих, јер су девастирани и зарасли у коров.
„Тешко ми је. Овде сам живела, овде сам одрасла. Све се променило, није то више исто село. Једва сам препознала место где ми је била кућа. Нисам овде била 20 година. Не могу ни да приђем споменицима“, рекла је Јовановић.
Новица Цвејић, који живи у Београду, такође каже да није могао да препозна ни Крајиште ни Липљан.
„Нисам био одавно. Липљан сам препознао по цркви, а овде се све променило. Ништа није остало моје од онога што сам видео, осим ове цркве и гробова где су ми сахрањене бака и мајка“, рекао је Цвејић.
Томислав Димић пренео нам је да му је пуно срце што поново види своје некадашње комшије.
„Ово нам је дан када можемо да се окупимо. Сви смо у расејању, а сада се виђамо и, наравно, драго ми је. Срце ми је пуно када видим своје људе“, рекао је Димић, који је ове године био домаћин славе у свом селу.
Јовица Мирић каже да се окупљени Срби више не обазиру на провокације.
„Нама је то постало нормално. Као што је нормално да долазимо овде, тако је нормално и да слушамо такву музику. Прошле године није било ни музике ни застава, а ове године су их поново поставили и пустили музику. Међутим, ми се на то не обазиремо“, рекао је Мирић.
Истиче да је у Крајишту рођен пре 62 године и да му је драго што у родном селу може да буде домаћин храмовне славе.
„Драго ми је да сваке године на овај празник дођем овде, прво да очистимо црквено двориште, а онда да се дружим са својим Крајиштанима који су данас далеко“, додао је Мирић.
Председник Привременог органа Општине Липљан Милан Јоксимовић изразио је задовољство што мештани Крајишта и 27 година након протеривања редовно долазе да храмовну славу обележе у свом селу.
„Иако су услови и даље непримерени, а безбедносна ситуација лоша, и данас у позадини чујемо албанску музику, док су нас успут дочекале заставе Албаније, Косова и других земаља, као подсетник на оно што се догодило. Ипак, мештани Крајишта су и ове године овде. Надам се да ће тако бити и убудуће, да ћемо, ако Бог да, обновити овај храм и наставити да се сваке године овде окупљамо“, поручио је Јоксимовић.
У Крајишту је до сукоба 1999. године живело много српских породица.
Извор: Косово онлајн