Министар за европске интеграција Немања Старовић изјавио је данас да је за Србију изузетно важно да је почетком јула добила препоруку Европске комисије да се отвори Кластер 3 у преговорима са ЕУ и да би било фер да се након четири и по године отвори, наводећи и да расте број земаља ЕУ које подржавају Србију у отварању Кластера 3.
„За нас је необично важно то што смо сада, по шести пут заредом, почетком јула, добили препоруку Европске комисије да се коначно отвори Кластер број 3, и то чак у овој ванредној препоруци да се то деси током јула месеца. Кажем ванредној, јер ми смо до сада, у пет последњих годишњих извештаја о напретку који се објављују, дакле, крајем сваке године, од 2021, закључно са концем 2025, добијали ту позитивну препоруку, а сада је та препорука дошла на један ванредни начин, дакле, почетком јула месеца“, рекао је Старовић за Танјуг.
Како је истакао, за Србију је то веома важно, јер је Европска комисија једина која поседује адекватне механизме и апаратуру да на мериторан начин оцени да ли је нека држава кандидат спремна или није спремна за отварање неког кластера.
Нагласио је да је одређен број држава чланица ЕУ исказао скепсу или неке примедбе поводом отварања Кластера 3, али да су то, како је рекао, наши медији недовољно прецизно интерпретирали, и да не значи нужно да би баш свака од тих седам или осам држава гласала против отварања кластера. „Две или три су можда посебно скептичне или проблематичне или негативно настројене. Ја не бих говорио конкретно, и то чак ни о броју, а камоли о именима држава. Не би то било дипломатски, будући да су комуникације дневне и интензивне, и да ћемо у наредних десетак дана видети наставак процеса координације, консултација међу државама чланицама које води ирско председавање“, рекао је Старовић.
Додао је да би он питање отварања Кластера 3 посматрао у односу на децембар прошле године, када је претходни пут разматрано отварање тог кластера и завршило се негативним исходом.
„У односу на тај децембар, ми имамо већи број држава који нас подржава. Дакле, круг подршке Србији се свакако шири. Ми смо и до сада имали готово унисону подршку свих држава југа Европе, преовлађујућу подршку држава централне Европе. У децембру смо видели снажну проактивну, здружену иницијативу Француске и Италије у правцу притиска да дође до отварања Кластера 3 за Србију, а сада је тај круг подршке још већи. Сада је у том кругу подршке и Немачка, која је политички најмоћнија држава чланица ЕУ и све то скупа води дебату у позитивном правцу“, оценио је.
Како је рекао, он не може ништа да обећа, лопта је у дворишту Европске уније и њених држава чланица, али сматра да би било фер и поштено да коначно, након четири и по године, дође до отварања Кластера 3 и то не због тога што је то посебно важна степеница у процесу, пошто је то само један од стотинак корака који постоје у процесу приступања ЕУ.
„Али је добио веома велику симболичку тежину управо због дугог времена чекања, где смо управо на тој степеници негде, нећу рећи заустављени, али успорени. Али све оно што ми радимо, поготово у последњих шест месеци, колико функционише Оперативни тим за приступање Републике Србије ЕУ, ми чинимо како бисмо били спремни за заиста скоковит напредак у том процесу“, навео је Старовић.
Он верује да би Србија, уколико би се отворио Кластер 3, врло брзо била спремна и на отварање Кластера 2 и 5, као и да достигне веома важна прелазна мерила за поглавља 23 и 24. „То је тај чувени IBAR, јер верујем да то представља ону заправо кључну степеницу. Након што добијете IBAR, онда можете да почнете да затварате поглавља која сте претходно отворили. Ми до сада имамо 22 отворена преговарачка поглавља“, истакао је министар.
На питање да ли Београдска декларација, која је усвојена на Конференцији председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ, мења европску причу и перцепцију у Европи да су Срби „мали Руси“, Старовић је одговорио да сведочимо томе да су реакције већ веома позитивне.
„Мислим да се ради о једном веома добро осмишљеном формату, скупу шефова парламента у заједничкој организацији Народне скупштине Републике Србије и Украјинске врховне раде. Први скуп је одржан управо код нас у Београду, и то носи једну доста добру симболику. Прво, да сви ми који смо кандидати за чланство у Европској унији можемо много тога да постигнемо кроз међусобну сарадњу, да не пристајемо на то да будемо конкуренција или да будемо у било каквој врсти компетиције, јер процес проширења Европске уније нису некакве музичке столице где постоји одређен број места око којих се ми такмичимо, па ко први стигне“, рекао је Старовић.
Оценио је да је у питању далеко комплекснији процес и да мисли да можемо да помогнемо једни другима, што се већ показало у пракси.
„Тренутно имамо две групе кандидата за чланство у ЕУ. Једна група смо ми са Западног Балкана, друга су кандидати са истока Европе. И добро је да је успостављена та врста, дакле, везе између Београда и Кијева, будући да Србија заузима централну позицију на Западном Балкану у сваком смислу, док Украјина има сличну улогу међу кандидатима са истока Европе, дакле, уз Украјину, Молдавија и Грузија. И добро је, дакле, што је овај формат сарадње успостављен и што ће се наставити и у наредним годинама“, рекао је Старовић.
Говорећи о могућности да Србија, због земаља истока Европе, које су много ближе Русији, остане у запећку проширења ЕУ, Старовић је рекао да се дужи низ година вртимо у зачараном кругу где одређене државе чланице ЕУ стално траже да се изјаснимо да ли смо за ЕУ, а ми од ЕУ тражимо да се изјасни да ли ће бити проширења и да ли је Србија у том процесу.
„Ми смо испунили све техничке предуслове за отварање Кластера 3 још пре скоро пет година, крајем 2021. године. И без обзира на то, сада смо спремни да учинимо додатни напор, да изађемо у сусрет свим оним очекивањима која постоје, тим додатним политичким условима који су у међувремену се гомилали, наравно у складу са могућим, и да онда заправо пребацимо лопту у двориште Европске уније и кључних држава чланица, и да видимо на чему смо, да кажемо, да их истерамо на чистац“, рекао је Старовић.
Како је рекао, то је заправо била читава идеја са веома амбициозним и успешним реформским таласом који је Србија спровела у претходних неколико месеци. „Да сада коначно испунимо не само оно што је наша обавеза, а испунили смо је још 2021. године, већ да изађемо у сусрет и свим очекивањима која је реално могуће испунити, па да видимо на концу да ли та стварна воља за проширењем постоји и да ли је Србија обухваћена том вољом за проширење“, навео је министар.
Извор: Танјуг