Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас у Скупштини Србије да је министарство у првих шест месеци ове године у оквиру свог инспекцијског надзора поднело укупно 1.085 прекршајних пријава субјектима који су кршили норме заштите животне средине.
Она је током скупштинске расправе о амандманима на Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине навела и да је за првих шест месеци министарство поднело укупно девет привредних преступа, две кривичне пријаве, 46 забрана, а све то са само 60 републичких инспектора.
Како је током расправе било различитих мишљења о томе да ли оператерима фабрика требају интегрисане дозволе да би радили, Павков је навела да непостојање интегрисане дозволе од извесног оператера не значи да он не може да ради.
„Да то буде свима недвосмислено јасно: тај оператер је исходовао много дозвола у претходном периоду из других области животне средине, а оно што је најважније, оператери су у обавези да раде студију о процени утицаја, где се налазе конкретне мере које они морају у одређеном периоду да спроведу, а тиче се, између осталог, и њихових улагања и мониторинга.
Тако да, замена тезе, да оператери бирају шта ће да раде, а шта неће, колико ће да улажу, колико неће, је де фацто потпуна лаж, и то овим предложеним законом не да није предмет неког члана, него не постоји ни један део где може да се тумачи на такав начин“, рекла је Павков.
Током расправе тема је била и фабрика гума „Линглонг“, а Павков је навела да та компанија није предмет ИППЦ закона, већ Севесо директиве и додала да компанија Линглонг тренутно ради на поступку исходовања сагласности на план за безбедност.
„Имају рок до 15. јула да нам доставе допуну, и то је једини предмет тренутно који има везе са овим о чему смо могли да чујемо да се односи на Линглонг. Линглонг не подлаже поступку ИППЦ-а, али се ја питам зашто народни посланици из опозиционих редова не спомињу, на пример, остале инвестиције у истој гумарској индустрији, односно аутомотив индустрији. Зашто, на пример, не спомињу ништа по питању ове теме, која је изврнута, јер не постоји загађење, за француски Мишелин, за јапански Тојо Тајерс, за амерички Гуђир, зашто је само предмет кинеска компанија Линглонг“, навела је Павков.
Она је навела и да је министарство покренуло поступак за санацију и рекултивацију несанитарне депоније у Дубоком и додала да се нада да ће крајем ове године, а најкасније у јануару, кренути са припремним радовима.
Павков је казала и да изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Краљеву иде убрзаном динамиком, подсећајући да је у питању постројење које ће на годишњем нивоу да пречишћава преко 10 милиона кубних метара.
„Тако да ћемо 2027. године, надам се на пролеће, пустити у функцију ово постројење, једно од два најзначајнија у том делу Србије. Поред тога, имамо у Нишу велико постројење, инвестицију од 80 милиона евра, што је ЕУ обезбедила средства, и надам се да ћемо на пролеће имати и то постројење стављено у функцију“, рекла је Павков.
Она је најавила додатне инспекцијске надзоре за све кориснике рибарских подручја на реци Ибар, подсећајући да многима истичу сагласности и дозволе у децембру 2026. године.
Говорећи о ситуацији са квалитетом ваздуха у Бору, Павков је навела да је од јануара до маја 2026. године просечна концентрација сумпор-диоксида емитована из димњака фабрике сумпорне киселине износила 99,3 одсто мање, него у поређењу са 2018. годином.
„Истовремено, просечна концентрација сумпор-диоксида забележена на пет градских аутоматских мерних станица износила је мање за 66,3 одсто, у односу на 2018. годину. Квалитет ваздуха достигао је, до сада у мониторингу, историјски најбољи ниво“, рекла је Павков.
Она је поручила да нико у власти нема никакву намеру да скрива податке мониторинга квалитета ваздуха у Србији и навела да се на сајту Агенције за заштиту животне средине у реалном времену налазе подаци основних загађујућих материја,а у складу са уредбом која је транспоновала све директиве ЕУ и у складу са новим Законом о заштити ваздуха.
„Позивам вас да одете на сајт Агенције за заштиту животне средине и да погледате какво је стање у вашој општини, у вашем граду, јер Србија предњачи по броју аутоматских мерних станица у односу на просеке Европске уније. Србија је једна од ретких земаља која је увела нови европски индекс за квалитет ваздуха у Србији“, поручила је Павков грађанима.
Посланица ШП-а Мила Поповић је поднела амандман којим се тражи да се из закона обрише могућност загађивачима да добију блаже услове пословања јер им је прескупо да поштују највише стандарде животне средине.
Она је такође питала Павков да објасни своју повезаност са организацијом „Зелени Сад“, тврдећи да је од Покрајинске владе та организација добила 9,5 милиона динара.
Павков је одговорила да је била оснивач поменуте невладине организације у периоду када је била студент основних студија и да је јавно доступно шта је урађено у периоду док није ступила на функцију.
Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић је упитао министарку Павков за постројење за рециклажу увезене пластике код Перлеза, на шта је Павков одговорила да је замолила колеге из АП Војводине да јој доставе информацију, додајући да ће је проследити посланику кад је добије.
На питање Јовановића како коментарише изградњу на подручју Савског насипа, Павков је одговорила да по њеним информацијама на том подручју нема угрожавања животне средине.
Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ је поднео амандман којим се прецизира ланац одговорности уколико загађење потиче из постројења које има дозволу или подлеже издавању дозволе и оператер је одговоран за штету нанету животној средини.
Додао је да амандман подразумева да се заустави извор загађења, да се спречи даље ширење, да се санира штета, где је могуће да се животна средина врати у претходно стање, а где није могуће да се обезбеде допунске и компензационе мере.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић је навела да је амандман посланика Еколошког устанка Драгана Јонића на члан 22 прихваћен и да је постао део предложеног закона.
Извор: Танјуг