Након што је Централна изборна комисија у Приштини потврдила коначне резултате ванредних парламентарних избора, данас је почео да тече рок од 30 дана за конституисање скупштине.
Овај рок произилази из пресуде Уставног суда у Приштини, која је објављена 25. јуна 2025. године, када је у скупштини дошло до блокаде у конституисању.
Посланици имају рок до 7. августа да конституишу нови сазив парламента.
Централна изборна комисија у среду је потврдила коначне резултате избора одржаних 7. јуна.
Покрет Самоопредељење, који је добио највише мандата, има право да предложи председника парламента, који се бира простом већином. Према пресуди Уставног суда, ако кандидат не буде изабран након три покушаја, мора бити предложен други кандидат.
На конститутивној седници потом мора бити бити изабрано пет потпредседника скупштине, од којих су три из странака које су освојиле највећи број мандата, један из српске заједнице, односно из Српске листе пошто је она освојила девет од 10 мандата загарантованих Србима и један из осталих невећинских заједница.
Скупштина се сматра конституисаном када изабере председника и пет потпредседника.
Конституисањем парламента отвара се пут за формирање владе и избор председника. Председник, у овом случају вршилац дужности председника, мора дати мандат кандидату за премијера, који потом има 15 дана за формирање владе. Када је реч о избору председника, скупштина мора да га изабере у року од 60 дана од дана конституисана.
За формирање владе потребан је најмање 61 глас, док је за избор председника потребан кворум од најмање 80 гласова посланика у прва два круга гласања.
Према коначним резултатима ванредних парламентарних избора који су одржани 7. јуна, Покрет Самоопредељење је освојио 53 мандата, Демократска партија Косова 22 мандата, Демократски савез Косова 18 мандата, а Алијанса седам посланичких места. Од 10 мандата који су загарантовани представницима Срба, Српска листа је освојила девет, а Грађанска иницијатива За слободу правду и опстанак један мандат.
Подаци ЦИК-а показују да је Грађанска иницијатива За слободу правду и опстанак значајан број гласова освојила у срединама где нема Срба јер су протерани после 1999. године, као што су Призрен, Сува Река, Ђаковица.
Српска листа се због доделе једног мандата Грађанској иницијативи За слободу правду и опстанак жалила прво изборном панелу за жалбе и представке, а потом и Врховном суду у Приштини, али су те жалбе одбијене.
Редовни избори за скупштину одржани су у фебруару 2025. године, а скупштина је конституисана тек крајем августа. Пошто Самоопредељење, које је и тада освојило највише мандата, није успело да обезбеди већину за формирање владе, превремени избори су одржани 28. децембра 2025. године. Након ових избора влада је формирана, али је скупштина распуштена пошто није успела да изабере председника у року који је одредио Уставни суд у Приштини.
Извор: Танјуг