Помен за 17 невино страдалих цивила из села Дојнице код Призрена, који су киднаповани и убијени 27. јуна 1999. године, служен је данас у Саборном храму Светог Ђорђа у Призрену. Помен за шеснаест страдалих Срба и једног Бошњака служили су игуман манастира Свети Архангели отац Михајло, архимандрит Исидор и призренски парох Јован Радић, који је истакао да је шеснаесторо Срба и један Бошњак страдало јер нису желели да напусте своје куће.
„Нека је вечан спомен свим невином пострадалим, киднапованим, мучки убијеним мештанима села Дојнице на данашњи дан. Пострадало је шеснаесторо Срба, оних најхрабријих, који нису желели да напусте своје родно место, своју цркву, те су тако и живот свој положили на прагу своје куће, на прагу своје отаџбине. Чували су оно што су градили њихови преци, никоме ништа нажао нису учинили, али ето, пострадали су само зато што су били православни и само зато што су били Срби. Сем њих, пострадао је један мештанин Бошњак, али Бог не дели људе по вери и нацији, већ по речима блаженопочившег патријарха Павла – потребно је само бити човек и да будемо људи“, истакао је у беседи након помена Јован Радић, призренски парох.
Он је додао да док год се сећамо њихове жртве, сећамо се свих њих и надамо се да се тако нешто никада неће поновити.
„Нека њихова жртва буде темељ обнове саме цркве у селу Дојнице и темељ повратка у то село, које је данас обесрбљено“, поручио је призренски парох.
Помену у селу Дојнице присуствовала је помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић, која је позвала међународну заједницу да коначно употреби своје напоре и пронађе и казни починице злочина над Србима на Косову.
„На данашњи дан убијено је 17 мештана села Дојнице, од тога девет жена које су биле у позним годинама и према наводима њихових најближих чланова, пре убиства биле су подвргнуте најтежим облицима понижења и злостављања. Нико до дана данашњег за овај злочин није одговарао, а њихови посмртни остаци до данас нису пронађени. Не само за овај злочин, већ за многе појединачне и масовне злочине почињене над српским народом до дана данашњег нико није одговарао. Нема правде за породице жртава, али на жалост, има свакодневних хапшења којима сведочимо. Имамо свакодневних пресуда без суђења која се спроводе над Србима, томе данас сведочимо“, истакла је Парлић.
Она је позвала међународну заједницу да коначно нешто ураде по питању проналаска одговорних за почињене злочине над Србима и другим неалбанским становништвом.
„Јуче је свет обележио један велики дан – Међународни дан подршке жртвама нељудског понашања, који је установљен на основу Конвенције о људским правима. Управо у име тог дана, у име данашњег дана и жртава које су на данашњи дан трагично настрадале, позивамо међународну заједницу, све оне одговорне за кршење људских права, за владавину права, и за безбедност – да уложе напоре и пронађу починиоце, јер су се и овај, као и многи злочини на Косову и Метохији, десили управо под патронатом и под надлежношћу међународне заједнице. Тако да је ово позив да они испоштују своју владавину права како би породице жртава коначно сазнале истину о својим најмилијима. Њихово ћутање је прикривање, прећуткивање не само овог злочина, него свих злочина на простору Косова и Метохије. Глас породица је много јачи и као што знамо, злочин не застарева и кад-тад мораће одговорни за овај злочин и многе почињене на Косову и Метохији да одговарају“, нагласила је Парлић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић рекао је да су припадници међународне заједнице пали на испиту јер су након повлачења припадника Војске Југославије са Косова они били задужени за очување мира, а многи злочини су се дешавали управо након тога.
„Након повлачења припадника Војске Југославије и припадника Министарства унутрашњих послова у јуну 1999. године, а сходно потписаној Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму, међународне снаге су биле задужене да од тог тренутка гарантују мир и безбедност свим људима који живе на овом простору. Међутим, већ првих дана, свако од нас ко живи на овом простору сведок је да су припадници међународне заједнице пали на испиту. То поткрепљујемо чињеницом да су већ првих дана избеглице кренуле у избегличком конвоју пут централне Србије — из Призрена, из Пећи и свих делова Метохије. Свако од нас се живо сећа тих упечатљивих слика и тренутака“, нагласио је Марко Марковић, директор Архива Косова и Метохије.
Он је додао да су са егзилом нашег народа, кренули и масовни злочини на овом простору.
„Сетимо се само монаха Харитона, а такође се молитвено сетимо и седамнаесторо страдалих мештана села Дојница, чији спомен данас узносимо и сетимо се њихове трагичне жртве. Колико год то било болно, док год они живе у нашим мислима, у нашем сећању и нашим молитвама, они су за нас живи. Они су живи и за њихове најближе чланове, са којима сам јуче имао прилике да разговарам. Њихова туга је огромна, њихова бол је непреболна. Они се моле Богу да дочекају правду, да сазнају истину и да барем остатке њихових тела сахране онако како доликује“, истакао је Марковић.
Злочин у селу Дојнице догодио се непосредно по доласку међународних снага, жртве су махом биле старије особе које су остале у својим кућама, а њихова тела до данас нису пронађена.