У фокусу најновијег броја Видовданског гласника су културно-историјски осврти, али и савремено стваралаштво. Читаоци имају прилику да се упознају са ексклузивним интервјуом професорке Бисере Пенчеве о византијској култури, док историографски сегмент осветљава судбину приштинске јеврејске породице Баруховић, као и лик и дело правника Богдана Раденковића кога је обрадио политиколог и сарадник Стефан Филиповић.
Кроз анализе рада Народног позоришта у Приштини и глумачки портрет Анике Грујић, часопис наставља да документује виталност српске позоришне сцене у специфичним условима. Уредници часописа, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић, нагласили су на промоцији да „Видовдански гласник“ није само хроника прошлих времена, већ живи простор за дијалог и афирмацију савремених аутора, да искажу сву своју слободу.
„Видовдански гласник је заправо годишњи мозаик наше културне, духовне, народне и животне стварности. Видовдански гласник је једна од дефиниција како изгледа наша слобода и оно што је можда још важније, како изгледа креативност у оквирима слободе или неслободе коју ми имамо. Видовдански гласник захвата све те централне теме које су нам се догодиле, али и отвара питања шта је то наша перспектива и може ли се без оваквог начина рада, без дубине цивилизацијске и историјске догодити да имамо овакву врсту часописа? Наше снаге су оволике и овај Видовдански гласник је заправо израз наше снаге, али ту долази до још једног важног тренутка који ми, који смо овде у Дому културе, призивамо већ деценију, а то је појава критике у нашим животима. Појава критичких текстова, појава историчара уметности, и ту сам захвалан и Небојши, и Галерији, и свим људима који прилазе. Имамо ли људе који о томе критички могу да пишу? Имамо ли људе који ће да нам кажу: буди ту и ту бољи, ово није добро, па макар нас све то болело?И то је тај тренутак у ком се у гету дешава чудо да се појави историчарка- историчарка уметности која пише о ликовној изложби, Пролећном салону, да се појави Соња Јерковић која пише о Петру Костићу, изложби Петра Костића, да се појави Драгомир Костић који дирне дивно и чудесно дело нашег професора Зорана Павловића, да се појављују људи који имају снаге да искораче из себе тако што ће себе погледати са дистанце и што ће нас погледати са дистанце и што ће рећи: ова поезија, овај концепт, ова овај начин представљања би можда могао да буде другачији или није добар. Тако да Видовдански глас- гласник садржи у себи сав тај неки општи труд, живот, креативност и на крају крајева, деси се један тренутак у нашој, да кажем условно, редакцији, ту где сви заједно радимо, када све те папире од Видовданског гласника ставимо на под и када погледамо све те текстове и и када размишљамо о томе где ће ићи слика са колоније Јесен у Призрену, или где ће ићи неки текст и да ли му је баш ту место, или да ли уопште може да уђе у Видовдански гласник. Онда знамо да ми путујемо за својом лепшом животном идејом и да је то наша идеја која каже: човече, у корице 30 и ког броја? 34. 34. броја стао је живот једне заједнице која је окружена мржњом и која нема начина да одговори сем добротом, сем снагом, сем креативношћу“ рекао је директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић представљајући нови број Гласника.
Поред радова еминентних професора и књижевника, у овом броју су сабрани и најуспешнији стихови савремених песника, као и радови са ликовних колонија „Јесен у Призрену“ и Видовдана.
Као трајно сведочанство нашег трајања, тридесет четврти „Видовдански гласник“ још једном доказује да култура на овим просторима изнова проналази начине да повеже традицију, историју, слободу и модерни стваралачки израз.
РТВ Грачаница
Извор: РТВ Грачаница