Шар планина позната је по изузетном богатству лековитог и ароматичног биља, захваљујући чистом ваздуху, води и повољном географском положају. Линцура, нана, кантарион и зова само су неке од биљних врста које се могу наћи на пространим ливадама и пашњацима. Миле Вељковић из Севца, фармацеутски техничар у пензији, годинама истражује и прикупља лековито биље, од којег често прави тинктуре и мелеме.
Вељковић истиче да је подручје Шар планине веома богато лековитим биљем, којег има на сваком кораку и које представља драгоцен дар природе.
„Према литератури коју поседујем, од 100 одсто лековитих биљака овде имамо бар 80 одсто њих, нема само оних које расту у приморским крајевима. Од биљака које расту на Шар планини, на првом месту је линцура, затим увин чај, дивљи лук или сремуш, кантарион, глог, од којег се користе и цвет и плод, коприва, видац, који се користи код обољења очију. Чим се сагнете, можете да уберете неку лековиту биљку. Зова је биљка поред које, када прођете, треба да застанете и поклоните се, јер се од ње користе цвет, плод и кора, али не спољашња, већ зелена кора, која је замена за аспирин“, казао је Вељковић за Косово онлајн.
Све оно што убере користе пре свега чланови његове породице, а његова препорука свима је да дан започну чајем од матичњака, који делује умирујуће.
„Берем увин чај, пупољке брезе и раставић, и то је комбинација која се користи за дезинфекцију мокраћних канала код оних који имају проблеме са бубрезима, бешиком или простатом, а ту се могу додати и петељке од трешања, као и кукурузна свила. Берем и матичњак, пошто сам пчелар, и он делује умирујуће. Када бисмо сваког јутра уместо кафе пили чај од матичњака, били бисмо веома здрави. Ујутру се повећава крвни притисак, па ако устанемо у шест и попијемо чај у пола седам, смирићемо организам и притисак неће расти, а највише се проблема дешава управо ујутру“, казао је Вељковић.
Биљке убира сам, а потом их, у комбинацији са домаћом ракијом и медом из свог пчелињака, претвара у тинктуре, препарате и мелеме који олакшавају многе тегобе. Као посебно делотворан издваја препарат са медом и чуваркућом.
„Правим тинктуру од валеријане, које код нас има доста, пошто расте на мочварном земљишту, а користи се њен корен. Када се праве тинктуре, веома је битно да алкохол не буде јак, јер се у књигама наводи медицински алкохол, али се не наглашава која концентрација. Руски монаси препоручују вотку, која садржи 40 процената алкохола, а не 90. Ако ставите медицински алкохол са 90 процената алкохола, он ће уништити све из биљке, а ако користите алкохол са 40 процената, добићете лековита својства биљке и ту тинктуру можете разблажити водом или чајем и користити. Правим и много препарата на бази меда и лековитог биља, а један од најбољих је препарат са чуваркућом, коју берем на 2.000 метара надморске висине, и домаћим медом. То се користи код хелико бактерије, циста на јајницима и проблема са штитном жлездом“, казао је Вељковић.
Осим лековитих биљака, убира и оне отровне, јер истиче да сваки отров може бити и лек ако се правилно употреби и дозира.
„Има лековитих биљака које су отровне, али корисне, и могу бити лековите само ако се одреди количина супстанце која ће имати лековито дејство, односно одговарајућа доза. Таква биљка код нас је козлац, од којег се користи корен, који се добро очисти и опере, затим исече на комаде величине зрна кукуруза, па се 40 таквих зрна стави у мед, најбоље багремов, јер спорије кристалише. То се користи код канцера и узима се по једно зрно током 40 дана. Такав препарат праве наши монаси на Светој гори и шаљу га оболелима“, казао је Вељковић.
Да би дошао до жељене биљке, често препешачи много километара, а истиче да је приметио да биљке мењају своја станишта.
„Тамо где су раније расле поједине биљке, сада су промениле станиште. Приметио сам нешто током свог упознавања са лековитим биљем. Обично Бог учини да биљка расте у оном крају и пределу где живе људи који ће оболети од болести за коју је та биљка лековита. То до сада нисам прочитао у литератури, али сам пратио и дошао до тог закључка. Тамо где људи оболевају од камена у бубрегу или других бубрежних болести расту биљке које лече те болести. Код нас, рецимо, расте вранилова трава, а раније смо имали проблема са простатом и вранилова трава је била универзална за све“, казао је Вељковић.
Вељковић истиче да је, нажалост, мали проценат људи који живе у овој средини упознат са богатством које их окружује и да често купују чајеве и ароматично биље које им је надохват руке и које сами могу да уберу.
Извор: Косово онлајн