Српско народно веће (СНВ) саопштило је данас да је током 2025. године у Хрватској забележен пораст етнички мотивисаног насиља, претњи и вандализма усмерених према припадницима српске заједнице, уз интензивирање говора мржње, историјског ревизионизма и покушаја рехабилитације усташког режима Независне Државе Хрватске (НДХ).
Према оцени СНВ-а, пораст броја и интензитета случајева говора мржње и етнички мотивисаног насиља посебно је забележен након концерата хрватског контроверзног певача и промотера усташтва Марка Перковића Томпсона у Загребу и Сињу, као и током августа и новембра, када се у Хрватској обележавају Дан победе и домовинске захвалности и Дан сећања на жртву Вуковара и Шкабрње.
Према подацима из годишњег билтена под називом „Историјски ревизионизам, говор мржње и насиље над Србима“ током 2025. године забележена су 22 случаја претњи и етнички мотивисаног физичког насиља, што представља значајан раст у односу на претходну годину, када је евидентирано 11 таквих случајева.
Претње смрћу упућиване су политичким представницима српске националне мањине, док су у три случаја на мети били новинари мањинских медија, наводи се у извештају.
Регистрован је и 51 случај вандализма, односно 12 више него годину дана раније.
Већина инцидената односила се на увредљиве графите, док је у 20 случајева оштећена или вандализована спомен-обележја посвећена антифашистичкој борби и жртвама геноцида у Другом светском рату.
У извештају се наводи да је говор мржње током 2025. године био посебно повезан са рехабилитацијом усташког режима НДХ, поздрава „За дом спремни“ и других симбола и личности тог режима, као и са покушајима негирања усташких злочина и фашистичког карактера НДХ.
СНВ указује да су организованим притисцима и нападима биле изложене културне манифестације које су поједини актери означавали као „антихрватске“, а да су инциденти кулминирали током Дана српске културе у новембру.
Како се наводи, нападачи су претњама и насиљем покушавали да спрече одржавање културних догађаја, док су мете били и поједини културни радници и књижевници.
Паралелно са нападима на српску заједницу, према наводима СНВ-а, интензивирани су и покушаји оспоравања антифашистичког наслеђа Хрватске, укључујући означавање антифашиста као „терориста“ и негирање антифашистичког карактера Народноослободилачке борбе.
У билтену се наводи да су међу актерима таквих инцидената често били припадници навијачких група и особе које су се представљале као представници ветерана Домовинског рата, док су поједини политичари хрватских десничарских странака такве догађаје описивали као легитиман израз незадовољства наводно привилегованим положајем српске националне мањине.
Истовремено је, како се истиче, повећан број позива на институционалну дискриминацију Срба, уз реторику којом се припадници српске заједнице оптужују за „провокације“, чиме се релативизује или оправдава насиље према њима.
Аутори билтена наводе да говор мржње није био усмерен искључиво према Србима, већ и према активистима цивилног друштва, политичарима леве оријентације, страним радницима, Ромима, женама и припадницима ЛГБТ+ популације.
Истраживање је засновано на бази података која обухвата више од 1.500 документованих новинских чланака и извештаја, као и посебној анализи око 2.000 текстова са интернет портала који су коришћени за истраживање образаца говора мржње.
Билтен „Историјски ревизионизам, говор мржње и насиље над Србима“ годишња је публикација коју Српско народно веће објављује од 2013. године са циљем праћења и анализе насилних дела усмерених против припадника српске заједнице, њихових институција и имовине у Републици Хрватској, као и праћења говора мржње и историјског ревизионизма у јавном и академском простору.
Публикација документује инциденте, прати трендове њихове учесталости, идентификује кључне актере говора мржње и етнички мотивисаног насиља и анализира друштвени и политички контекст у којем се такве појаве јављају.
Како се наводи, билтен није само статистички преглед већ и аналитички алат који пружа мањинску перспективу о друштвено-политичким приликама у Хрватској, са циљем информисања домаће и међународне јавности о положају српске заједнице.
Извор: Танјуг