У Дому културе у Грачаници представљена је друга књига зборника радова „Мартовски погром 2004 – узроци, разарања, последице II“, публикација од националног значаја која представља истраживачки и научни наставак прве књиге, објављене у марту 2025. године.
Зборник садржи 24 научна рада подељена у пет тематских целина, у којима су из различитих научних перспектива осветљени узроци, ток, размере разарања и дугорочне последице Мартовског погрома над српским народом и његовим културним и духовним наслеђем на Косову.
Директор Архива Косова Марко Марковић рекао је да је Мартовски погром оставио разорне последице и да ће оба тома зборника представљати незаобилазну литературу за будућа истраживања тог догађаја.
„Имам потребу да кажем да, ако смо се до сада ослањали на неколико радова који говоре о Мартовском погрому и на штуре новинарске извештаје, сада са поносом можемо да кажемо да о Мартовском погрому имамо хиљаду и по страница. Реч је о тематском, мултидисциплинарном зборнику који потписују еминентни стручњаци из различитих области. Само у другој књизи заступљено је 15 доктора наука и заиста имамо чиме да се поносимо. Нажалост, Мартовски погром оставио је разорне последице које се осећају и данас. Оне се можда најбоље могу уочити кроз институционални притисак који свакодневно видимо и осећамо, а који као Дамоклов мач виси над нашим главама. Наше је да радимо и да дамо све од себе да сведочимо истину, како би и за 50, 100 или 200 година свако ко буде желео да се информише и истражује Мартовски погром у ове две књиге пронашао незаобилазан извор“, рекао је Марковић.
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина изјавио је да је други зборник о Мартовском погрому исписао историју која је недостајала.
„Овај зборник јесте важан за историјску науку, незаобилазан је и тек ће бити незаобилазан, јер је на својих хиљаду и по страница исписао ону историју која нам је недостајала. Новински текстови и извештаји различитих мисија били су препуни различитих вести, тумачења и погледа на оно што се догодило током мартовских дана на Косову и Метохији, али сада први пут имамо одговоре људи који су стручни, који се баве тим темама и долазе из различитих области, те на себи својствен начин сагледавају Мартовски погром и нуде одговоре на бројна питања“, рекао је Арбутина.
Доцент на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић истакао је да је реч „погром“ старословенског, односно староруског порекла и да означава систематско и масовно уништавање једног народа и његових цивилизацијских трагова на одређеној територији од стране организоване или неорганизоване власти.
„Оно што се догодило марта 2004. године на Косову и Метохији школски је пример погрома. Већина нас у овој сали савременици смо тог догађаја. Знамо да је тада горело све што је српско у царском Призрену, да су гореле наше светиње, од Богородице Љевишке до Светих Архангела и других светиња, да је горела Поткаљаја и преостали српски домови. Горело је све што је било српско у градовима широм Косова и Метохије, од Призрена до Гњилана“, рекао је Челић.
Књижевник Живојин Ракочевић оценио је да је Мартовски погром један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата.
„Српска православна црква вероватно никада, ни у најтежим периодима своје дуге историје, није доживела такво разарање у тако кратком времену. Сукоб је захватио цркве, манастире, фреске, збирке икона, људе, градове, села, библиотеке, домове здравља, урбане целине, болнице и сам живот. Све оно што је могло бити погођено у једном народу погођено је 17. марта 2004. године. Погром је био попут огромног таласа радијације после којег ништа у вама, на вама и око вас не остаје нетакнуто. Оно што данас видимо јесте да његове последице, баш као и последице зрачења, трају и трајаће у свим временима“, навео је Ракочевић и најавио објављивање трећег зборника наредне године.
Научним радовима претходе текстови патријарха српског Порфирија, митрополита црногорско-приморског Јоаникија и митрополита рашко-призренског Теодосија.
Предговор зборника написао је проф. др Владан Виријевић, док је поговор сачинио пољски правник и познавалац прилика на Косову Марек Антони Новицки.
Иако су настали у оквиру различитих научних дисциплина, сви радови у зборнику чине јединствену целину и представљају значајан допринос култури сећања, настојећи да кроз научно утемељено сагледавање трагичних догађаја из марта 2004. године допринесу бољем разумевању прошлости и очувању историјског памћења.
Извор: Косово онлајн