У Сремским Карловцима данас је полагањем венаца испред зграде Магистрата обележена 178. годишњица Мајске скупштине, која је одржана 1848. године, а на којој су Срби који су живели у тадашњој Аустроугарској монархији одлучили да прогласе Српску Војводину.
Државну церемонију обележавања 178. годишњице Мајске скупштине предводила је министарка за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милица Ђурђевић Стаменковски, која је истакла да Мајска скупштина није била сазвана да би издала декларацију и слово на папиру, већ да би саопштила израз народних тежњи, да српски народ има право на своје име и језик.
Са овог балкона проглашено је да је Војводина српска, тада револуцијом бораца за аутономију уклесана је историја борбе нашег народа да сачува аутохтоност и обнови своју државност, истакла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да данас неки имају интенције да се говори о војвођанској нацији и да Војводина треба да буде самостална и истакла да је данас у Сремским Карловцима показано да о томе нема говора и да је српски народ јединствен.
Наш народ је самостално водио револуције, није звао велике силе и сваки ударац примили смо у своја недра, јер Србин може да буде слободан кад има своје институције, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Навела је да ће у Сремским Карловцима бити обновљена табла која је спомен на време чије су тековине и даље присутне.
Данас негујемо различите културне идентитете јер је само јединство народа гаранција просперитета“, додала је Ђурђевић Стаменковски.
Позвала је на национално јединство и нагласила да поделе нису корисне ни за једно друштво.
„Србија и Војводина су два крила једног истог орла, тако је било тад, тако је и данас“, нагласила је министарка.
Председник Општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић рекао је да је датум Мајске скупштине важан за цео српски народ јер је, како је истакао, та скупштина показала да су Срби народ који уме да се ослободи.
„Овај тренутак показао је нашу слогу као народа. Хвала Влади Србије и министарки што имамо могућност да овај датум обележимо у Сремским Карловцима“, рекао је Ђурђић.
Централној државној церемонији полагања венаца испред зграде Магистрата у Сремским Карловцима, са које је 1848. године проглашена Српска Војводина, присуствовали су и представници АП Војводине, као и заменик градоначелника Новог Сада Ђурађ Јакшић.
Чланови Покрајинске владе положили венце
Поводом обележавања 178. годишњице Мајске скупштине, у име Покрајинске владе, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић положио је венац код спомен-табле на згради Магистрата у Сремским Карловцима, где је 15. маја 1848. одржана Мајска скупштина и проглашено стварање Српске Војводине.
На спомен-табли је исписано: „Са балкона ове зграде карловачког Магистрата, сазиданог 18041806. године, за време Револуције 1848. године, проглашена је аутономна Српска Војводина“.
Мајска скупштина је остала упамћена и уткана у колективно сећање као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, нарочито оног његовог дела који је живео у оквиру Хабзбуршке монархије, подсећа се у саопштењу Покрајинске владе.
У Сремским Карловцима у мају 1848. године окупили су се најистакнутији представници српског народа, духовници, политички прваци и народни представници, са јасном свешћу о значају слободе, националног достојанства и очувања идентитета.
Одлуке донете на Мајској скупштини биле су од суштинског значаја за стварање Српске Војводине и касније присаједињење Краљевини Србији.
У оквиру данашњег државног програма обележавања годишњице Мајске скупштине, у Сремским Карловцима, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице, служен је помен вожду Ђорђу Стратимировићу и митрополиту Јосифу Рајачићу.
На Стратимировићев гроб венац је положио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски.
Вожд Ђорђе Стратимировић рођен је у Новом Саду 7. фебруара 1822. године, а умро је у Бечу 15. децембра 1908. године. Био је командант српске војске у Револуцији 1848. године. Потиче из угледне велепоседничке породице Стратимировић из Кулпина.
Јосиф Рајачић рођен је у Лучану код Бриња 20. јула 1785, а умро је у Сремским Карловцима 13. децембра 1861. године. Био је српски православни митрополит карловачки од 1842. до 1848. године, а потом архиепископ и митрополит карловачки од 1848. до 1861. године. Током 1849. године обављао је и дужност царског комесара. Заслужан је за стварање Српске Војводине и уздизање Митрополије на ниво Патријаршије.
На споменик вожду Ђорђу Стратимировићу у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима венац је положио покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.
Потпредседник Покрајинске владе др Милан Попов положио је у Панчеву венац на споменик првом војводи Српске Војводине 1848. године Стевану Шупљикцу.
У манастиру Крушедолу, где се налази гробно место војводе Шупљикца, одржан је помен, а венац је у име Покрајинске владе положила покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић.
Војвода српски, пуковник аустријски Стеван Шупљикац, рођен је 1786. године. На Мајској скупштини проглашен је за првог војводу Српске Војводине.
Преминуо је 15. децембра 1848. у Панчеву, на дан када је из Кнежевине Србије стигао Стеван Книћанин са три хиљаде добровољаца да пружи помоћ Војводству.