Идеја стара, али „моментум“ нов. Српске странке у Црној Гори покренуле су иницијативу да ова земља, после 18 година опозове признање Косова. За већину аналитичара емотивно јасна, али тешко остварљива идеја која зависи од ставова ЕУ и НАТО, али и албанских партија у Црној Гори. Ипак, неки од њих поручују да би у новим геополитичким околностима то могао бити преседан и за друге државе у ЕУ забринуте за свој територијални интегритет.
Од „два ока у глави“ до „братског ножа у леђа“. Турбуленције у односима Србије и Црне Горе кулминирале су 2008. признањем Декларације о независности Косова.
Наум да Подгорица поништи такву одлуку није нов, али га је актуелизовао председник Демократске народне партије Милан Кнежевић. Крајем недеље предлог је подржала и Слободна Црна Гора.
„И Његош га је помињао, и краљ Никола је ослобађао Метохију, и наши преци су знали да се на Косову не брани само земља него образ, памћење и душа нашег народа“, поручио је председник ове странке Владислав Дајковић.
„Лакмус папир“ колико је оваква идеја остварљива требало би да буде изјашњавање одборника Скупштине општине Зета. Посланици, њих 18 из редова коалиције „За будућност Зете“, 24. априла поднели су иницијативу да се на дневни ред седнице Скупштине уврсти тачка под називом „Декларација о поништењу и непризнавању одлуке о признању једнострано проглашене независности Косова и Метохије“.
Уколико ова одлука буде усвојена – следећа „станица“ је Скупштина Црне Горе.
Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић каже да је неспорна жеља грађана Црне Горе да до повлачења признања дође, али да је у овом тренутку тешко проценити колико ова иницијатива има шансе на успех, односно колико има подршку међу партијама на локалном и државном нивоу.
„Неспорно је да иницијатива има подршку међу грађанством. Сама чињеница да више од 30 одсто Срба живи у Црној Гори говори да имамо толики број људи који би апсолутно подржали овакву инцијативу“, сматра Стојановић.
Објашњава да би ту идеју подржао и велики број српских партија у Црној Гори међу којима је и странка председника Скупштине Андрије Мандића, Нова српска демократија.
„Међутим, када је реч о остатку владајуће већине, конкретно Покрет Европа сад и Демократама, врло је тешко проценити да ли ће они подржати. Иако у Европа сад кажу да окупљају велики број чланова који се изјашњавају као Срби, не ‘таргетирају’ таква идентитетска питања и њих мање-више интересује ЕУ, односно економија. Када је реч о Демократама, они се углавном базирају на причу о борби против организованог криминала и идентитетске теме не стављају у фокус“, објашњава Стојановић.
Отуда сматра да су мале шансе да оваква иницијатива „прође“.
„Будимо реални, у моменту када је Црна Гора признала Косово огромна већина грађана је била против тог признања“, поентира овај новинар.
Објашњава да је кључан проблем што се у Црној Гори намеће наратив да идентитетска питања не смеју да се стављају у фокус док не дође до приступања пуноправном чланству у ЕУ. Таква реторика, додаје, присутна је последње две деценије и без обзира на промену власти – „суштински се никада није променила“.
„Све оно што Брисел сматра решеним питањима и званична Црна Гора то поклапа. Отуда отпризнавање Косова од стране Црне Горе у овом тренутку није реално, не постоји консензус за тако нешто“, сматра Стојановић.
Политиколог из Подгорице Александар Ћурковић углавном се слаже са овим оценама, али иде и корак даље и тврди да је у овом тренутку црногорско отпризнавање Косова „екстремно нереалан чин“.
То објашњава обавезом Црне Горе да усклади своју спољну политику са НАТО и ЕУ.
„Брисел нарочито инсистира на политичкој предвидљивости како би Црну Гору сместили у контекст регионалне стабилности. Свако одступање од тога за Брисел би била порука да Црна Гора политички није предвидљив партнер што би угрозило њен пут ка ЕУ“, сматра Ћурковић.
Апострофира кључан проблем на унутрашњем плану Црне Горе – албанске странке које су последњих година „значајан фактор у власти“.
„Самим тим потезом дошло би до компликације односа и напуштања власти и наравно до пада владе“, истиче.
Када се „сабере и одузме“, закључује, садашње политичке елите у Црној Гори имају јасну математику. „Преовлађујуће мишљење да би трошкови такве одлуке далеко превазилазили потенцијалне добити. Зато је то екстремно нереално очекивати од Црне Горе“, тврди Ћурковић.
С друге стране, иако иницијативу српских странака превасходно види као припрему за неке предстојеће, потенцијалне ванредне парламентарне изборе, историчар из Београда Стефан Радојковић је уверен да би одлука о поништењу признања Косова била „добро поље“ за тестирање неких будућих сличних иницијатива унутар Европске уније.
„То би био пример да је поништење признања Косова могуће и на европском континенту од чланица ЕУ које још нису отпризнале приштинску администрацију. У том смислу то би за Србију био добар преседан“, сматра Радојковић.
Уверен је да је „ланчана реакција“ могућа зато што су се промениле међународне околности.
„Самим тим, како Европа полако буде све више остављена да брине о својој стратешкој аутономији, тако ће доћи до тога да је добар део земаља, због својих националних интереса, пред једним логичним избором: да ли ће да поштују међународно право или међународна правила која су се променила, која више не постоје. Правила која су диктирале САД све мање важе и све мање штите интересе чланица ЕУ и НАТО“, истиче Радојковић.
Као примере за ову тврдњу наводи случајеве Украјине и Гренланда. „Испоставило се да европске земље, чланице ЕУ и НАТО савеза и те како могу бити на менију, дакле не за столом, него на столу, и да се може размишљати да се делови њихове територије насилно отцепе и признају као део неке друге државе или као независне“, каже овај историчар.
Подсећа да је Гренланд одличан пример за ову тезу зато што има статус аутономије унутар Данске по чему је сличан са случајем Косова.
„Односи Нуке и Копенхагена кроз историју нису били идилични. Напротив, били су тензични, било је сукоба. То потврђује да је случај КиМ био опасан преседан и да би Краљевина Данска у неким будућим годинама могла да буде озбиљан кандидат за отпризнавање приштинске администрације јер ни њој, ни осталим чланицама ЕУ које се тренутно заклињу у независност и територијални интегритет и целовитост Украјине, неће ићи у прилог што то нису радиле и у погледу СР Југославије и Србије. Временом ће се доћи до тога да је чин поништења признања приштинске Декларације о независности заправо веома реалан и прагматичан начин да се сачува ваша сопствена територијална целовитост и независност“, закључује Радојковић.
Приштинска скупштина изгласала је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности. Одлуку су потписали тадашњи премијер Хашим Тачи и председник Фатмир Сејдиу.
Након тога уследила је серија признања Косова.
Црна Гора је била 49. која је то учинила 9. октобра 2008, након седнице Владе.
Сирија је последња земља која је, октобра прошле године, признала Декларацију о независности.
Приштинске власти тврде да је то 120 признање, али Канцеларија за Косово и Метохију наводи да је до сада то учинило 85 држава.
Извор: РТС
