Председник Владе Србије проф.др Ђуро Мацут изјавио је данас да Србији недостаје консензус о томе шта су стратешка питања државе и шта је циљ у будућности и оценио да није сазрео тренутак за ванредне изборе већ да је приоритет да се спусте тензије у друштву и успостави култура дијалога.
“Мислим да није сазрео тренутак за изборе и да је много зрелије да стабилизујемо и спустимо тензије у друштву, да разговарамо нормално, да имамо једну културу дијалога, на чему стварно апелујем“, рекао је Мацут за К1 телевизију.
Поводом годишњице рада владе Мацут је рекао да је за њега част и велика одговорност што је на челу владе и што га је председник Републике замолио да преузме ту функцију у, како је рекао, критичном тренутку.
“Као човек, лекар и хуманиста и неко ко је цео живот посветио раду са пацијентима, студентима, са колегама у Србији и међународним организацијама, мислим да је једино дијалог могућ. Када сам постао премијер, највише честитки сам добио из земаља које се сматрају нашим највећим опонентима у политици као што је, рецимо, Холандија. Из Холандије сам добио највише порука да су људи били скоро па задивљени да сам се усудио да тако нешто преузмем“, рекао је Мацут.
Нагласио је да његова улога у друштву треба да се разуме као помирилачка и додао да је неопходно да се успостави консензус дијалога, као и да он није дошао на место председника Владе да би се са неким надмудривао и политички опонирао. “Ја сам апсолутно за то да би требало разговарати, да успоставимо некакав консензус о томе шта су заправо стратешка питања Србије, шта ми желимо у будућности“, казао је премијер.
На питање да ли је изненађен начином на који се разговара и што део политичких актера не жели да разговара о томе шта је највиши интерес Србије, Мацут је рекао да постоји дубоко неразумевање и перцепција да су сви у праву и да нико не жели да чује другу страну. На питање кога би он првог позвао на разговор, како би се направио први корак ка дијалогу, Мацут је рекао да то зависи од тога у ком правцу се гледа и шта је највећи проблем.
“Мислим да су политичари који се не разумеју велики проблем. То су заправо интересне групе које покушавају да пласирају своје идеје кроз медијски простор највише или кроз тај скупштински дијалог или скупштинско надмудривање. Е онда имате уплив универзитета и школства у политику. Мислим да универзитет мора да буде аполитичан и да мора да буде место где се размењују зњања и искуства“, нагласио је Мацут.
Мацут је изјавио да нема никакав проблем да се разговара о поверењу Владе Србије и да је о тако нечему и пожељно разговарати, али да се у овом тренутку губи драгоцено време на такве теме уместо да се разговара о плановима за ову годину или за наредни период имајући у виду бројне изазове и комплексне геополитичке околности.
„Ја сам као председник владе сада одговоран за нешто за шта стварно нисам ни близу био одговоран, мислим да се ту, по мом мишљењу, само губи драгоцено време како бисмо кренули даље и разговарали можда о неким плановима за ову годину или за наредни период“, рекао је Мацут.
Он је то рекао на питање да прокоментарише седницу Скупштине Србије на којој је треба да се разматра предлог 62 посланика опозиције за гласање о неповеремњу влади, због, како су навели, сумње да су чланови владе били умешани у аферу Генералштаб додајући да су захтеви опозиције мало измешани нарочито ако се има у виду да актуелна влада није била умешана у нешто што је било у претходном периоду.
„Ми у овој ситуацији, по мени, морамо размишљати стварно не за плус три или пет година, ово је сад размишљање о плус 10 до 15 година испред нас, јер ако говоримо о некој будућности Србије, она се налази заправо пред великим изазовима који су на дневном или месечном нивоу врло променљиви“, рекао је Мацут.
Наводећи да је енергетика у овом тренутку јако важна ствар за Србију, премијер је навео да се морају имати стратешке одлуке о томе шта ћемо ми радити за 15 година, где ћемо бити по питању квалитета живота, могућности развоја привреде.
„Значи, морамо размишљати много перспективније, а не сад бавити се чак стварима уназад које су биле“, указао је Мацут.
Када је реч о резултатима Владе Србије у протеклих годину дана, Мацут је навео да је на чело владе дошао у тренутку када је била највећа криза образовања и да је био велики изазов вратити образовни систем у академске оквире где је настава и наука приоритет. „То су ствари које су примарне, а политика свакако није. То је био један велики мој изазов да разговарам са свим државним универзитетима и факултетима појединачно, али касније то је била једна и пријатна обавеза да са колегама покушам да отворимо питања која ће бити добра за перспективу универзитета“, казао је Мацут.
Објаснио је да су разговори са људима са универзитета изузетно важни за квалитет образовања у земљи. „Кроз те разговоре људи могу да схвате, у ствари, да смо негде можда конзервативни, да смо негде сувише анахрони у програмима, у плановима, броју студената, пролазности студената. Ја сам неко ко је стварно аналитичан и увек сам склон томе да будем умерени оптимиста и да себи да постављам питања да ли је нешто ок или није у реду да се уради. Тако сам отприлике наступио и са њима, питајући коначно колеге професоре где је наша заједничка константа – да ли је универзитет нешто што треба сви заједнички да бранимо да опстане и ко је ту стална категорија“, навео је Мацут.
Најавио је да ће у предстојећем периоду имати нове циклусе разговора са представницима високошколских установа, али и са представницима средњег и основног образовања како би се додатно унапредио читав образовни систем у Србији. „Покушаћемо са Министарством просвете да унапредимо и тај предшколски и школски сектор, да покушамо да уђемо у нове курикулуме, јер мислим да су и наше школе генерално доста анахроне и није то добро. Не функционише то баш по неком модерном принципу“, рекао је Мацут.
Сматра да су ученици школа у Србији преоптерећени, а са друге стране нема аналитичности у неким предметима и не „улазе у дубину“.
Када је реч о универзитетима, Мацут је казао да ће тема разговора бити која је будућност универзитета у Србији, шта треба да се „појача“ или да се отвори нешто ново. „Једно од питања ће бити да ли ће и страни факултети бити ти који ће ући, то је исто могуће, јер у неким деловима, неким смеровима, ми нећемо имати довољно кадрова да образујемо што нам је потребно“, указао је Мацут.
Подсетио је да је прошле године формирао Комисију која се бави проценом уписа и пролазности студената на државним универзитетима.
Извор: Танјуг