Реформе повезане са ЕУ су знатно успорене или показују назадовање, посебно у основним областима владавине права и слобода медија, наводи се у нацрту годишњег извештаја о Србији који ће данас бити представљен на седници Одбора за спољну политику Европског парламента.
Документ који је припремио известилац за Србију Тонино Пицула оцењује да напредак ка чланству у ЕУ зависи од пуног поштовања вредности Уније, демократије и темељних права, које су део Копенхашких критеријума. „То не значи само усвајање реформи већ и њихову пуну примену у пракси“, стоји у нацрту.
У пропратном тексту уз извештај који ће се данас наћи пред посланицима наводи се да је напредак Србије ка ЕУ последњих година заустављен, пре свега због забринутости у вези са стањем демократије и владавине права.
После уводне расправе, европски посланици ће до 9. априла моћи да достављају своје амандмане, а коначни текст би у форми резолуције требало да буде усвојен на пленарној седници парламента у мају или јуну.
Извештај оцењује да су « политичка права и грађанске слободе у Србији у опадању, уз притисак на независне медије, академску заједницу, политичку опозицију и организације цивилног друштва.
У документу се „подсећа“ да је пуноправно чланство у ЕУ прокламовани стратешки циљ Србије, али констатује да се то опредељење „често не огледа у пракси, као у случају изостанка највиших представника Србије са самита ЕУ–Западни Балкан у децембру 2025. године.“
Извештај наводи да Србија треба „јасно и доследно покаже своју геополитичку оријентацију према ЕУ, „укључујући потпуно усклађивање са спољном политиком ЕУ“, а посебно с рестриктивним мерама које је ЕУ увела у контексту руске агресије против Украјине.
Текст извештаја изражава жаљење због „чињенице да је Србија остварила ограничен или никакав напредак у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ у многим другим преговарачким поглављима“.
Наглашава да би преговори о приступању ЕУ са Србијом требало да напредују „само на основу мерљивог и одрживог напретка у основном кластеру, посебно у области владавине права, борбе против корупције и организованог криминала, независности правосуђа, слободе медија и реформе јавне управе“.
У документу се „одлучно одбацују све оптужбе српских званичника да су ЕУ и неке од њених држава чланица биле укључене у организовање студентских протеста, од новембра 2024. године, с циљем изазивања „обојене револуције“.
Нацрт извештаја осуђује „неприхватљиво понашање, увреде и негативну реторику упућене члановима Европског парламента и другим политичким актерима, укључујући чланове мисије Одбора за спољне послове у Србији у јануару 2026. године.“
Изражава се и „озбиљна забринутост“ због измена правосудних закона, за које је оцењено да су „озбиљан корак уназад на путу ка чланству у ЕУ, јер додатно ограничавају независност правосуђа и аутономију тужилаштва“.
Парламент је забринут и због продубљивања друштвене кризе у контексту масовних грађанских протеста од новембра 2024, за које наводи да „одражавају реакцију народа Србије на перципирану системску корупцију и недостатак одговорности и транспарентности у земљи“.
Извештај наводи уверење да је „најбољи начин за решавање политичке кризе у Србији спровођење слободних и поштених избора“ и позива на потпуну примену свих препорука ODIHR-а на транспарентан и инклузиван начин.
Понавља се важност конструктивног ангажмана у дијалогу Београда и Приштине како би се постигао „свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији, заснован на међусобном признавању и у складу с међународним правом. „Извештај позива „Косово и Србију“ да спроведу Бриселски и Охридски споразум, укључујући успостављање Заједнице општина са српском већином и престанак противљења Србије чланству Косова у регионалним и међународним организацијама“.
Извештај истиче и да је подршка Србији и другима на Западном Балкану из Плана реформи и раста условљена поштовањем ефикасних демократских механизама, укључујући вишестраначки парламентарни систем, слободне и поштене изборе, плуралистичке медије, независно правосуђе, владавину права и испуњавање свих обавеза у вези с људским правима.
Извор: РТС