Прво званично путовање папе Лава XIV биће посета Турској и Либану од четвртка до 2. децембра. Тиме се наставља идеја претходног папе Фрање, али и својеврсна дипломатска мисија Ватикана, оцењују у Турској. Поглавар католичке цркве посету започиње у Анкари где је планирано и прво званично обраћање ван граница Италије. У Либан путује са јаким контингентом италијанских и ватиканских припадника обезбеђења.
Од 1.700 годишњице сабора у античкој Никеји, односно данашњем турском граду Изнику, до обилазака џамија и сусрета са турским председником. То су неке од планираних активности поглавара Римокатоличке цркве у земљу у којој је, како се процењује, око 180.000 хришћана, односно мање од 0,2 одсто становништва.
год је живио или има искуство у мањини, као што ја долазим из Босне и Херцеговине, из земље где су католици ипак у мањини, када је долазио особито у Сарајево то значи пуно. Из те перспективе гледам да је то јако важно. Поготово што некада где су људи у већини онда они сматрају да су најбољи и уопште не гледају како је мањини. Мислим да је то за кршћане и за католике кршћене и за православне хришћане у тим земљама јако битно“, објаснио је жупни викар Жупе Светог Анте Падованског у Београду фра Иван Шаечњвић.
Папа Павле VI био је први папа који је посетио Турску. У знак помирења те 1967. године вратио је османске борбене заставе заробљене у хришћанској победи код Лепанта.
Данас је Турска кључна НАТО земља, која има значајну улогу у различитим сукобима као заинтересована страна, али најчешће или као посредник у преговорима.
Селвер Шахин, са Универзитет Богазичи у Истанбулу, каже да очекују да од папе Лава XIV добију поруке јединства, мира, разумевања и коегзистенције у тешким временима, у компликованом региону.
„Конфликт у Гази и даље траје и има још потенцијал да се прелива у регион, а имамо и рат у Украјини који траје, тако да су ово кључни тренуци. Његов избор Турске је важан, његово прво путовање преко мора у већински муслиманску земљу само по себи је важно и то показује да се препознаје улога Турске као медијатора у решавању конфликата у окружењу“, објаснила је Шахин.
Из Турске делегација Ватикана кренуће ка Либану како би апеловала на мир у региону и указала на тежак положај хришћана.
Колико је хришћана у Либану, није могуће тачно рећи , јер је последњи попис становништва у тој земљи одржан 1943. године. Ипак, у приобалној области између Бејрута и Триполија има их у значајном броју.
„Посету је инспирисао патриарх Бартоломеј како би заједно прославили ту годишњицу, тако да са прославом тог важног, екуменског догађаја, посета има историјски и религијски аспект. Симболизује јединство два хришћанска света, православног и католичког, као додатак томе папа је шеф државе Ватикана његов главни дипломата, тако да је посета осим верске и од дипломатске важности“, рекла је Шахин.
Фра Иван каже да је Либан 1960-их година називан Блискоисточном Швајцарском.
„Имало је банке, имало је услужне делатности, туризам, сада су у катастрофи. Само када се сијетимо. И то је један од разлога када је Папа Фрање ишао из Ирака и надлетао горе онда се јавио патријарх, јер тамо има и католика и православних кршћана, Маронита поготово, јавио се да би желио посетити, након што је била она велика трагедија у Берујевској Луци“, објаснио је фра Иван.
У Истанбулу би требало да посети и и сиријску цркву Мор Ефрем, отворену 2023. и једину која је изграђена у Турској после више од 100 година. Посетиће Плаву џамију али не и Аја Софију, одмах преко пута, која је 2020. престала да буде музеј и други пут у историји постала џамија.
Извор: РТС