Монографија „Жарко Лаушевић – монографија“, која окупља сведочанства више од педесет сарадника, пријатеља и аутора о животу и делу истакнутог глумца, представљена је данас у Југословенском драмском позоришту.
Уредница издања Радмила Станковић подсетила је да је књига настала као резултат вишемесечног рада великог тима и иницијативе Лаушевићеве супруге Аните Лаушевић.
„Имате пред собом монографију која је резултат рада једног великог тима. На позив Анита Лаушевић окупила сам велики број сарадника. О позоришту је писао Александар Саша Милосављевић, о филму Маријана Терзин Стојчић, а о телевизији Бранка Оташевић. Огроман допринос је дао Саша Милосављевић, ко год буде желео да зна нешто о улогама Лаушевића, овде ће то наћи. Мислим да не постоји ништа што је изоставио“, истакла је Станковић.
Према њеним речима, разговорима и текстовима више од 60 саговорника отворена је слика професионалног и породичног живота Лаушевића. „Идеја Анитина да говоре пријатељи показала се изванредном, јер смо добили десет саговорника и поглед на Жарка који до сада нисмо знали“, навела је Станковић.
Промоцију је пратила и видео порука редитеља Радоша Бајића, који је говорио о сарадњи са Лаушевићем на филму и серији „Хероји Халијарда“.
„Пред великом одлуком коме поверити главну улогу, дошао сам до Жарка и послао му сценарио. Следећег дана ме је назвао и рекао да је читао целу ноћ, да није могао да испусти текст из руку, и да му се улога веома допада“, рекао је Бајић.
Додао је да је Лаушевић у ансамблу од 200 глумаца био „инспирација другима, путоказ и колега који је увек био ту да помогне, да да савет, да унапреди и понуди решење“. „Данас је за мене болна радост да са колегама поделим ове речи дубоког поштовања и велике љубави према Жарку Лаушевићу“, поручио је Бајић.
О Лаушевићу су, поред Бајића, говориле бројне колеге које су учествовале у изради монографије, а промоцији у ЈДП-у присуствовао је велики број поштовалаца.
Како је раније саопштено, позоришни сегмент доноси детаљну студију Милосављевића о 27 улога које је Лаушевић остварио од 1976. до 2000. године, са бројним подацима први пут доступним јавности. Посебну пажњу привлачи текст редитеља Владимира Милчина о збивањима око представе „Свети Сава“, као и сећања истакнутих уметника попут Ирфана Менсура, Воје Брајовића, Весне Тривалић, Миме Караџића и других.
Филмски опус обрадила је Терзин Стојчић кроз преглед 34 улоге, уз коментаре колега и редитеља који су радили са Лаушевићем, међу којима су Светозар Цветковић, Здравко Шотра, Славко Штимац, Олег Новковић, Петар Божовић, Вук Драшковић и Радош Бајић.
Телевизијски критичар Бранка Оташевић осврнула се на 33 улоге у две етапе Лаушевићеве каријере, пратећи рад са ауторима и глумцима попут Дарка Бајића, Бранислава Лечића, Сергеја Трифуновића, Небојше Дугалића, Гора¬на Шушљика, Војина Ћетковића и других.
У монографији су објављени и текстови Виде Огњеновић, као и исповести пријатеља који откривају приватну слику глумца, међу њима Светлане Бојковић, Уликса Фехмиуа, Влада Дивца, Сузане Петричевић, Ранка Гака, Далибора Дуганџије и Ане Марије Роси.
Публикација је опремљена великим бројем документарних фотографија, претежно из приватне архиве Жарка и Аните Лаушевић, уз дизајн Изабеле Мартинов Томовић и насловну страну Небојше Бабића.
Монографија је у продаји у књижарама Вулкан, Лагуна, Делфи, Службени гласник, а објављена је у издању кућа Хипатиа и Филмског центра Србије.
Извор: Танјуг