Комеморација поводом смрти музичара и медијског посленика Александра Саше Поповића (1954-2025) одржана је данас у Сава центру пред члановима породице, и изузетно бројним певачима, сарадницима, пријатељима и поштоваоцима.
Преко 1.200 личности из јавног, културног и политичког живота је одало почаст Поповићу, који је био хармоникаш Слатког греха, пратећег састава певачице Лепе Брене, а касније су заједнички оснивали „Гранд продукцију“ која је, између осталог, покренула телевизију „Гранд“, као и „Гранд шоу“, „Звезде Гранда“ и друге пројекте.
Комеморацији у Конгресној дворани Сава центра присуствовали су премијер у оставци Милош Вучевић, министар унутрашњих послова Ивица Дачић, као и Лепа Брена и Боба Живојиновић, Жељко Јоксимовић, Мања Грчић, Жика Јакшић, Марија Шерифовић, Светлана Ражнатовић и Вики Миљковић. Били су присутни и Драган Стојковић Босанац, Снежана Ђуришић, Александар Милић Мили, Александра Пријовић, Саша Матић, Ацо Пејовић, Ана Бекута, Неда Украден, Жељко Самарџић и бројни други.
Присутнима су приказани снимци Поповићевих изјава и фотографије из детињства и каријере, а телевизијски и радијски водитељ Воја Недељковић је подсетио да су се окупили као би испратили супруга, оца, брата и човека који је имао богату каријеру.
У свом обраћању, певачица народне музике Бекута је рекла да је на Поповића подсећа Џибонијева песма „Дрво“, где аутор замишља себе као дрво, и моли да постане бољи, да постане шибица у мраку или одшкринута врата собе. Бекута је додала да је Поповић био „мудар, вредан и сталожен, као стари орах у дворишту који је видео све и издржао сваку олују“, и био је као весло „неопходан људима да се докопају обале“. Према њеним речима, без Поповића се нису могла замислити весеља и забаве, а стотинама младих је постао оквир за најбоље слике каријере или штап онима који су били изгубљени у окрутном свету шоу бизниса. Додала је да је Поповић „био превише добар“, да „никад никоме није био трн у оку, нити батина о боку“. „Био си нам рука за коју смо се сви придржавали, био си склониште кад су биле олује, луч у мраку, огрев и топлина, дрвена дирка сваке хармонике“, рекла је Бекута.
Поп певачица Марија Шерифовић рекла је да је Поповића као мала знала као колегу своје мајке Верице Шерифовић, као члана Слатког греха, а касније га је упознала као колегу и директора, и била је срећна што је достојна да га назове својим пријатељем. „Никад нисам познавала неког ко је толико горео и са толико страсти живео наш посао. Из сваког од нас си умео да извучеш најбоље и жар усадиш у сваког са киме си радио“, рекла је Шерифовић. Према њеним речима, након одласка Поповића ништа више неће бити исто, не на естради и у шоу бизнис „већ у души“.
Пословни пријатељ Остоја Мијаиловић је истакао да се опраштају од „огромног и посебног човека“, који је „зрачио пријатељском енергијом, топлином на посебан и достојанствени начин“, а учинио је велике ствари које ће остати као легат. Мијаловић је истакао да је Поповић саопштавајући да је болест храбрио породицу и људе око себе да ће заједно победити болест. „Храбрио нас је као да смо ми болесни а не он“, рекао је Мијаиловић.
На лечењу у Паризу, након хемотерапије, Поповић је у холу болнице угледао клавир и замолио да застане и одсвира нешто, а Мијаиловић је рекао да је и тада окупио публику која је са њим играла, певала и тражила да још свира. „Кад сам ушао у собу питао: ‘Како си мој Поповићу?’, подигао си прст и рекао: ‘Ја идем горе, а ти остајеш да чуваш моју продицу’. Последње речи су биле: ‘Имам да вам кажем да вас много волим'“, рекао је Мијаиловић.
Пријатељ и продуцент Предраг Павловић се присетио како је много времена провео са Поповићем, свако јутро гледајући рејтинге, пратећи спорт или причајући о политици. „Имао сам привилегију да сам био особа којој је много времена дао разговарајући о свему. А на крају сам схватио како ме у ствари све време учио о животу. Формирао м као човека и професионалца. Стално сам му говорио: ‘Ти си као мој тата'“, рекао је Павловић. Према његовим речима, Поповић је иза себе оставио много деце, јер су га многи доживљавали као тату, а имао је у том смислу и много браће и сестара, и „није делио људе и вредовао их по успеху и новцу“. Павловић је приметио и да Поповић никад није заплакао, нити био депресиван или тужан, и увек је желео да се бори и није клонуо духом.
Како је најављено, Поповић ће бити сахрањен на Бежанијском гробљу у 14:30.
Извор: Танјуг