Етнонационализам, антиродни наратив, верски ектремизам и антисрпски наратив на Косову су међусобно повезани и бележе пораст, те доприносе поделама у друштву, резултати су пројекта НВО „Сбункер“ који за циљ има пружање опште слике екстремизма на Косову и препоруке за његово сузбијање.
То је речено на регионалној конференцији у Приштини 29. јануара, која је организована у оквиру пројекта „Борба против екстремизма на Косову: трендови, изазови и контрамере“.
Адељина (Аделина) Хасани, истраживачица и ауторка овог извештаја је навела да је етнонационализам на Косову последица нерешених питања из 90-их година и ратних дешавања, те да ту доминира и политички дискурс уселд недостатка решавања транзиционе правде.
„Десничарски екстремизам и наративи се шире на Косову. Етнонационализам је углавном заступљен између етничких Албанаца и Срба на Косову и то је разумљиво ако се узме у обзир заоставштина из 90-их година. Ипак, етнонационализам продубљује поделу између Срба и Албанаца и омета процес помирења“, рекла је она.
Подаци за истраживање „Борба против екстремизма на Косову“ прикупљани су углавном кроз јавне дискусије у неколико општина на Косову, те су коришћене разне локалне и међународне студије које се баве ектремизмом. Међутим, фокус група није одржана у општинама на северу Косова где живи већинско српско становништво због, како је речено, политичке ситуације.
У општинама на северу Косова последњих година тензије се не спуштају а услед настојања Владе Косова да утврди власт у том делу где већинско становништво чини српска заједница која одбија да се интегрише.
Говорећи о тренду етнонационализма међу албанском заједницом на Косову, Хасани је навела да је он углавном заступљен у наративу на друштвеним мрежама и јавном дискурсу, те да постоји „стигматизација српске заједнице“.
Она је истакла да је Косово мултиетничка земља али да се суочава са “препрекама” да постане инклузивно друштво јер власти показују недоследност у коришћењу косовских симбола, као што је застава.
„Коришћење заставе Албаније у многим институцијама доводи до несигурности не само српске заједнице, него и других мањинских заједница на Косову“, рекла је поред осталог.
Хасани је подвукла и да је етнонационализам међу српском заједницом углавном заступљен у општинама на северу Косова, те да је он једним делом последица дезинформација које долазе из Русије а које се шире путем медија из Србије.
„Имамо наративе у којима се каже да се желе протерати Срби са севера Косова, што повећава страх код српске заједнице“, рекла је она.
Иначе, и званичници Србије, као и високи функционери Српске листе која има подршку Београда, често акције Владе Косова око утврђивања власти на северу Косова описују као „прогон Срба од стране режима премијера Косова Аљбина Куртија“.
У студији „Борба против екстремизма на Косову: трендови, изазови и контрамере“, идентификован је и антиродни наратив који је углавном усмерен против ЛГБТ популације и абортуса.
„Једна група која заступа такав наратив покушава да заштити традиционално породицу. Они ЛГБТ заједницу виде као претњу јер сматрају да уништава породичне вредности, да породицу чини отац, мајка и дете“, објаснила је истраживачица Адељина Хасани.
Подвукла је да су такав наратив заступали и поједини посланици у Скупштини Косова.
„Антиродни наратив је заступљен и на друштвеним мрежама, упућен је према активисткињама за женска права“, додала је.
Када је реч о верском екстремизму, Хасани је истакла да је та појава на Косову свој врхунац доживела 2014. године али да је ипак и даље присутан у друштву.
„Безбедносне институције су биле веома строге према верском радикализму и он је сада изражен углавном у породичним круговима. Оно што видим као претњу је да верски ектремизам може да утиче на развој демократских вредности и цело друштво. Они који промовишу верски екстремизам желе демократију да прикажу као корумпирани, пропали систем а да себе промовишу као алтернативе“, рекла је.
Хасани је закључила да ће разумевање ових трендова помоћи да се дође до дугорочних решења како би се они сузбили.
У студији „Борба против екстремизма на Косову: трендови, изазови и контрамере“ дато је и низ препорука институцијама када је реч о порасту те појаве, међу којима је развијање друштвено културних програма за младе, проналажење начина да се смањи „онлине екстремизам“ попут говора мржње, те адресирање проблема транзиционе правде и историјских наратива.
Као део овог пројекта, покренут је веб сајт који ће укључује практичне пакет алате, дизајниране за наставнике, едукаторе, локалне лидере и вође заједница а који би требали да им помогну у превенцији екстремизма у раним фазама.
Извор: ТВ Мост, РСЕ