По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, а као празнични дани рачунају се и Туциндан и Бадњи дан. Данас, два дана пред Божић, слави се Туциндан.
Два дана пред Божић је Туциндан или Туцје, дан када се коље и припрема печеница. Некада се тукла крупицом соли, а тек потом ошамућена клала, па отуда и име – Туциндан.
У градовима месо се купује, по селима прасе или јагње намени се знатно раније и храни посебном храном. Уз то, неко још коље и ћурку, гуску или кокош. „Божићњар“ се пече сутра, на Бадњи дан, а једе на Божић, као прва мрсна храна после шест недеља поста.
Припрема се брашно за мешење, посуда са зрневљем жита, мења се слама у гнездима за живину, прибављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће се на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући.
Према веровању, ништа се не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства.
С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.
Ово је и дан Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Један је од утемељивача медицине на нашем тлу.
Извор: РТС