Крајњи циљ албанских интелектуалаца који су покренули петицију да Косово промени име у Дарданију је да кроз име и наратив избришу из сећања српски карактер Косова и да вештачки докажу албански континуитет на овом простору, каже за Косово онлајн историчар Александар Гуџић.
Како додаје, ово није новина и тако нешто ће се дешавати и у будућности.
„Албански интелектуалци већ излазе са тезом да су српске цркве и манастири, заправо албански, а да су их Срби окупирали у неком ранијем периоду, а све то има за циљ да покаже ‘албански континуитет и српску узурпацију’“, оцењује Гуџић.
Он наводи да нема историјских потврда да су Албанци директни настављачи Дарданца, Илира или Пелазга и неких других народа.
„Све оно што албанска научна јавност у Приштини и на Косову покушава да докаже је недоказиво“, каже Гуџић.
Између Илира и Албанаца, како додаје, постоји осам векова разлике, јер се Илири последњи пут помињу у 3. веку, у време цара Диоклецијана, док се Албанци први пут помињу у 11. веку у делу Ане Комнине „Алексијада“ у ком она спомиње „албанион област“.
„У тих осам векова размака у изворима се не спомињу нигде ни Илири, ни Албанци. Присталица сам научног става да Албанци нису директни потомци Илира. Они су се у неком тренутку се појавили на Балкану и населили се, али немамо историјских потврда када и имали су област којом су управљали. Дакле, они су једна нација која је дошла много после Илира и није директно повезана са Илирима“, указује Гуџић.
Говорећи о Дарданцима, он наводи да је реч о палеобалканском народу који је у неком тренутку сишао са историјске позорнице.
„Није неуобичајено да кроз историју неки народи створе државе, озбиљне империје и да напрасно сиђу са историјске сцене и нестану. Авари су можда најпознатији пример. Они су у неком тренутку владали средњом и источном Европом и деловима Балкана и у неком тренутку сишли са историјске сцене и нестали. У српском народу се одомаћила изрека ‘Нестали ко Обри’, притом се мисли на Аваре. Слично је и са Дарданцима који су имали државу на Балкану, владали делом Балкана и у неком тренутку нестали“, каже Гуџић.
Косово је, истиче он, подручје најизраженијих националних осећања Срба, односно, света земља.
„Више од 90 одсто топонима сведочи о српском карактеру Косова, о српском присуству на Косову у прошлости. Последња два века етничка слика Косова је промењена, стицајем различитих међународних, али и унутрашњих околности Срби су отишли са Косова, а на тај упражњен простор су се населили Албанци. Али топоними, цркве, манастири, доказују српско присуство и сведоче српско присуство на Косову“, истиче Гуџић.
Извор: Косово Онлине