Србија је из Првог светског рата изашла са ореолом победника, те се данас са поносом на своје претке сећа Дана примирја 11. новембра 1918. године, каже историчар из Грачанице Александар Гуџић. Указује, међутим, да то није случај, када је реч о осталим учесницима у Великом рату, конкретно Француској и Немачкој.
Гуџић указује да су Немачка и Француска, које су у Првом светском рату биле на супротним странама, током 20. века постале савезници што је довело до другачијег погледа на историју и културу сећања.
Након што су амбасадори Немачке и Француске на Косову објавили фотографију заједничког обележавања Дана примирја на војном делу православног гробља у Приштини, јавности је „упало у око“ да се споменик српским војницима палим у Првом светском рату више не налази на месту на којем је раније стајао.
„Процес који је трајао током 20. века довео је до тога да су Немачка и Француска постали пријатељи, савезници. Данас Французи не инсистирају пуно на сећању на Први светски рат и ако пак и обележавају тај датум, то гледају да ураде заједно са представницима Немачке која је данас савезник Француске у Европи и ЕУ. Тако смо прошле године имали обележавање тог датума на гробљу у Приштини где су присуствовали фрацуски и немачки амбасадор на Косову. Том приликом је уклоњена табла која подсећа на Први светски рат и од тога избија један скандал у медијима. Та табла је враћена, тако да данас Французи и главни савезници Србије у Првом светском рату не инсистирају на том сећању“, рекао је Гуџић за Косово онлајн.
Наглашава да крај Првог светског рата, односно 11. новембар 1918. када је у Компијенској шуми у вагону потписано примирје између француског и немачког генерала, представља крај једног великог страдања.
Први светски рат је, подсећа, био највећи рат које човечанство погодило, па је због тога и назван Велики рат.
„Србија је из великог рата изашла са ореолом победника, али са огромним жртвама. У том тренутку изгледало је да је Србија коначно решила српско питање на Балкану и да је решила национално питање које је започето 1804. године и српском револуцијом, устанком Карађорђа. То питање је изгледало као да је решено“, истиче историчар.
Међутим, крајем 20. века, распадом Југославије, поново се отворило „српско питање“.
Гуџић је нагласио и да је у Србији током Првог светског рата страдало више од 50 одсто мушког становништва и да се земља од те демографске катастрофе – никада није опоравила.
Напомиње и да је српско становништво са Косова било активни учесник у Првом светском рату. Како каже, нема породице у српским срединама чији преци нису страдали у Првом светском рату, због чега се данас поносом и пијететом негује сећање на Велики рат.
„Само Добротин је у Првом светском рату дао 34 жртве, 34 становника Добротина је страдало у великом рату. Тако да на Косову Срби обележавају Дан примирја и негују сећање на Велики рат“, закључио је Гуџић.
Извор: Косово онлајн