Великим страним факторима је у интересу да овде постоји одређена доза нестабилности, како би лакше управљали процесима на терену, и оно што им се увек најмање свиђало је сваки покушај договора самих балканских народа и њихова заједничка акција, изјавио је министар за рад, борачка и социјална питања Немања Старовић.
“Нећу помињати конкретне државе и разумећете због чега то не могу, али ето и као историчар, дакле, увек се трудим да сагледам ствари у неком дужем историјском трајању и те утицаје великих страних фактора. Ако погледамо перспективу процеса нормализације између Београда и Приштине, али и између српског и албанског народа у неком ширем смислу, мислим да у овом процесу ми можемо и морамо тежити нормализацији тачно у оном мандату који је Европска унија добила од Генералне скупштине Уједињених нација. Значи нормализацији односа на плану свакодневног живота и функционисања”, рекао је Старовић за подкаст Контекст.
На овај начин, додаје, о статусном питању се не може разговарати и неће бити договора.
“Али, такође верујем, и сада ово пројектујем за неку будућност која може бити и за пет, за десет, не знам колико година, верујем да, ако, и када дођемо до тачке да можемо да разговарамо о статусном питању, ти разговори ће једино бити могући уколико се воде директно између Срба и Албанаца, односно између Београда и Приштине. Јер никада уз овакву врсту посредовања, било Европске уније или неког трећег страног фактора, ми нећемо бити у могућности да око тог питања озбиљно разговарамо”, истакао је Старовић.
Он је, између осталог, говорио и о упорном настојању Аљбина Куртија да једностраним потезима доводи српску страну пред свршен чин, у чему му на известан начин помажу и међународни посредници.
“Сведочимо једном образцу који вређа здрав разум, ако могу тако да кажем, и ви знате да ја на то стално указујем. То је образац у којем Курти прибегава одређеним једностраним мерама на штету српског народа на простору Косова и Метохије. Можемо говорити и о милитаризацији севера, о забрани промета робе произведене у централној Србији, забрани коришћења динара и тако даље и тако даље. Али, шта се дешава? Сваки пут, дакле, Курти заведе одређени једностране мере, представници држава Квинте осуде тај потез на том вербалном, реторичком нивоу и издају неколико саопштења. Европска унија као медијатор сазове један или више састанака у Бриселу, на крају саопшти да обе стране нису показале довољно спремности на компромис и на томе се све заврши. Мере настављају да се спроводе и онда ствар крене из почетка са неким новим једностраним мерама Аљбина Куртија. То се понавља већ три године. И ма колико били захвални људима из Квинте, који вербално и реторички осуде потез Аљбина Куртија, ипак чињеница да нема никакве праве реакције у смислу поништавања тих одлука, на крају помало и вређа здрав разум”, закључио је Старовић.
Итвор: Косово онлајн