TV Most

Čast da manifestaciju proglasi otvoernom pripala je, ove godine, Draganu Hamoviću, posebnom savetniku u Ministarstvu kulture i informisanja u Vladi Srbije.

Jadrani su, kako nam je rekao Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, domaćin ove manifestacije već 14 godina, „ne samo ponosni što je slavni Vuk njihov zemljak, već što je njegovo delo, u njegovom i u našem delu, zasenilo i naš rod i svetsku kulturu“.

- Genijalna azbuka našeg Vuka, jednog od najznemenitijih Srba svih vremena, koji je svim srcem ljubio i svoj Tršić, i Jadar i Loznicu i Srbiju, pismo je koje ćemo da čuvamo iz sve snage, jer na njemu počiva naša bogata kulturna i nacionalna baština - poručio je Petrović, itzražavajući zadovoljstvo što je grad Loznica, po sadržajima kulture i izdvajanju za nju, u samom vrhu, ne samo u Srbiji, već i u regionu. - Vukove poruke i pouke su nam i drage, i mile, i poučne, njegovo delo je biser našeg stvaralaštva, ono što nas je podiglo i uzdiglo u društvo najpismenijih naroda „stare dame“, Evrope, čiji je neraskidivi i dragoceni deo.

Monodramu „Vuk Stefanović Karadžić“ izveo je glumac Ivan Bekjarev. Koncert je izveo Hor „Svetog Serafima Sarovskog“ iz Zrenjanina. U Galeriji „Mina Karadžić“, koja nosi ime po Vukovoj mezimici, kćerki Vilhemini Mini, priređena je izložba povodom četvrt veka likovne kolonije „Gamzigrad“. Ispred Vukovog doma otvorena je izložba fotografija „Arlemm umetnički karavan“, čiji je autor Dragan Selaković iz Arilja.

Završna svečanost ovogodišnjeg Vukovog sabora je u nedelju, u Vukovom Tršiću, na letnjoj pozornici kraj Žeravije.

Dragan Hamović, posebni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, govoreći na otvaranju 85 Vukovog sabora u Loznici, podsetio je da se navršilo 200 godina od kada je objavljen „Vukov riječnik“ za koji se može reći da je i „Jadranski rečnik“.

- Jedan od prigovora na koji Vuk odgovara još u predgovoru svoga „Riječnika“, iz 1818. godine, upravo se ticao uže zavičajnosti jezičke građe, što mu se prebacivalo - kazao je Hamović.

- Vuk na to recenzentu odgovara: Ja ne znam kako je on mogao razumeti iz objavljenija da će u mom rječniku biti samo jadranski jezik, koji on i da poznaje, opet, ne bi mogao dokazati da je gori, nego što Srbi, danas, govore na kome drugom jeziku.

U nastavku odgovora, rekao je Hamović, „Vuk ocrtava a širinu jezičkog prostora, koju je rečnički obuhvatio, sve polazeći od zavičajnog jezgra“.

- Zavičaj nas zasniva, a naše je razumevanje sveta je jezičko, kao što pisao jedan mudri Nemac našeg doba sa kojim bi se i Vuk, jamačno, saglasio - istakao je Hamović.

-Mi možemo da mislimo samo na nekom jeziku i upravo je ta zavičajnost našeg mišljenja u jeziku duboka tajna čije rešenje jezik zahteva od mišljenja. Ova se tajna i dalje odgoneta - kome je, uopšte, do dubine i do tajna. Sadašnju površnost dubina ne zanima kao ni jezik, kao izraz naše lične i kolektivne dubine.

Hamović kaže da „kada oslušnemo i kad se okrenemo i oslušnemo oko sebe, videćemo da smo uveliko zaboravili da mislimo srpski i na srpskom jeziku, u najosnovnijem značenju, nego mislimo tuđom glavom u unapred datim i zadatim medijski i politički uvezenim i poturenim odgovorima“.

- Toliko je to da gubimo svoje dublje čovečansko svojstvo-ocenjuje Hamović. Jer, nije svojstvo jezika samo gramatičko pitanje, nego svojstvo i svojstvenost čini ukupno predanje probrano iskustvo prošlosti što ga jezik čuva i posreduje kroz kulturne simbole i sadržaje jednoga naroda. Tako prosejano iskustvo postaje posedovano jezikom, a posebno poezijom kao umetnošću reči, pomaže nam da se razaberemo, da upoznamo i odlučimo kako dalje u savremenim pometnjama, što se uveliko i strateško proizvode.

Izvor: Večernje novosti