TV Most

Punih sedam godina robijao sam ni kriv ni dužan. Ali znajući da sam bez krivice osuđen, nisam želeo da prihvatim ni pomilovanje, već sam odležao čitavu kaznu.

Ovako priča, za "Novosti", prvi put za medije, Vukmir Cvetković (50) iz Kline na Kosmetu. Prvi je osuđeni Srbin za ratni zločin na Kosmetu. Godine je odrobijao po albanskim kazamatima, za koje tvrdi da su gori od "Gvantanama".

Uhapšen je na osnovu tajne optužnice koja je počela da se montira 2004. godine, kada se među prvima vratio u selo Biča kod Kline, jer mu je kuću u gradu uzurpirao Albanac. Njegov samoinicijativni povratak očito je smetao Albancima. Još veći gnev Albanaca navukao je kada je posle šestomesečnog kursa postao prvi Srbin pripadnik kosovske policije u Klini, gde je trebalo da postane i zamenik komandira stanice policije.

- Moje prisustvo u stanici policije i izlasci na teren smetali su ne samo mojim kolegama, već i Albancima koji su tada napadali gotovo svakodnevno srpske povratnike, krali njihovu imovinu i gotovo svakodnevno pucali na naše kuće i fizički nas napadali. Bio sam nepoželjni svedok - nastavlja Vukmir svoju ispovest za "Novosti".

Pročitajte još: Džek Smit imenovan za specijalizovanog tužioca za zločine na KiM

Optužnica protiv njega definitivno je skrojena kada se usudio da uđe u svoju kuću u Klini i Albancu uzurpatoru postavi rok za iseljenje.

- U tih šest meseci koliko sam radio kao pripadnik kosovske policije, gotovo da nije bilo dana da Srbi nisu bili meta napada. U međuvremenu sam se iz okoline Biče vratio u svoju kuću u Klini, ali nisam u njoj dugo boravio jer je usledilo hapšenje na osnovu optužnice kojom su me teretili da sam navodno proterivao Albance i palio njihove kuće, što je okarakterisano kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva - nastavlja da iznosi svoju dramu Vukmir.

Pripadnici policije koji su ga pratili od zatvora do suda neprestano su ga tukli i šutirali, a lisice su mu stavljali na ruke i noge.

Sudski postupak protiv njega počeo je 2008. godine u sudu u Peći, gde su ga po dolasku u pritvor odmah pretukli.

- Specijalci ROSU pretukli su me polomivši mi više rebara. U jednom trenutku mislio sam da ću se pozdraviti sa životom jer nisam mogao da dišem - priseća se mučnih detalja Vukmir.

Potom je prebačen u prištinski Okružni zatvor, gde mu je ukazana prva pomoć. Posle nekoliko meseci je iz Prištine, zbog stalnih napada ostalih albanskih zatvorenika, prebačen u zatvor u Kosovskoj Mitrovici, gde je odslužio ostatak kazne od sedam godina. Vukmir kaže da nikada nije želeo da se žali na uslove, pa ni na to što nevin robija.

- Nisam želeo da sekiram stare i bolesne roditelje, a najveću podršku sve vreme, i tokom suđenja i tokom boravka u zatvoru, pružao mi je advokat Ljubomir Pantović iz Kosovske Mitrovice, koji je pokušao sve da mi smanji kaznu, ali je sudsko veće Euleksovog suda očito bilo instruisano od strane Albanaca - zaključuje Vukmir.

Izašao je na slobodu 2016. godine.

Uveren je da će one koji su mu naneli nepravdu i oduzeli sedam godina života kazniti sam Bog, pošto se uverio da ovozemaljske pravde nema ili je teško dostupna.

PRODAO KUĆU I IMANjE

ZBOG sudskog procesa koji se vodio protiv njega, Vukmir je bio primoran da proda kuću i imanje, jer nije imao pomoći niotkuda. Roditelji od svoje penzije nisu mogli da mu pomognu. Prodaja kuće i imanja i bio je cilj onih koji su ga lažno optužili. Žali što mu ni država Srbija tada, pre desetak godina, nije pomogla. Sada živi u centralnoj Srbiji.

BEZ DOKAZA

VUKMIR tvrdi da nikakvih dokaza protiv njega nije bilo. Tokom čitavog dokaznog postupka, iako je to sudska obaveza, nisu ga odveli na mesto na koje je navodno palio albanske kuće, pravdajući to nedostatkom bezbednosti. Sada razmišlja da zbog boravka u zatvoru tuži kosovsko pravosuđe međunarodnim sudskim istancama.

Izvor: Novosti