Организација Уједињених нација обележава осам деценија постојања, на дан када је ступила на снагу Оснивачка повеља УН.
На конференцији у Сан Франциску 1947. године усвојена је одлука да се као Дан УН-а обележава датум ступања на снагу Оснивачке повеље ОУН, 24. октобар, потписане 26. јуна 1945. године, такође у том граду америчке савезне државе Калифорније.
Поводом јубилеја, генерални секретар УН-а Антонио Гутерес оценио је да се организација чији је смисао постојања светски мир, односно међународна сарадња с циљем постизања опште добробити, налази пред новим изазовима.
„Осам деценија касније, може се повући директна линија између стварања Уједињених нација и спречавања Трећег светског рата“, рекао је Гутерес.
И данас, под окриљем УН обезбеђено је присуство хиљада припадника мировних снага у 11 кризних жаришта широм света, уз готово 30 споразума о разоружању, као и уклањање преко 55 милиона нагазних мина.
Од оснивања, до наших дана УН су биле, и јесу, јединствена институција са мисијом споразумевања, унапређења мира, спровођења одрживог развоја и заштите људских права, с превасходним циљем да помогну у окончању страхота рата и обезбеди одржив мир.
УН такође документују кршења људских права широм света, промовишући поштовање међународних норми и стандарда, уз подршку владама у њиховим реформским напорима у преко 90 земаља.
Ступању на снагу оснивачког акта Повеље УН-а, пре 80 година, претходила је ратификација сталних чланица Савета безбедности УН-а, Британије, Француске, САД, Совјетског Савеза и Кине, коју је тада водила националистичка Чанг Кај Шекова влада.
Генерална скупштина Организације Уједињених Нација 1947. године усвојила је одлуку да се датум ступања на снагу Повеље ОУН обележава као Дан ОУН, док је за међународни празник Дан Организације Уједињених Нација, 24. октобар, проглашен 1971.
Повеља, као и читав концепт Организације Уједињених Нација израсли су из искуства Другог светског рата.
Савезници су поучени ужасним искуствима које је тај рат донео били намерни да устроје тело које би регулисало потоње односе међу државама, у нади да ће тим путем, колико је могуће, бити предупређене могуће опасности у перспективи.
Није била реч само о политичким принципима и односима него и о мерама међународне економске сарадње које су такође требале да онемогуће, у будућности, крупне економске ломове па отуда и потенцијално политички опасне ситуације.
Тако ће бити устројен Међународни монетарни фонд, Светска банка и друга слична тела.
Идеја је била да се створи битно ефикасније тело од међуратног Друштва народа које ће, формално, бити распуштено 18. априла 1946.
Претходно, Повеља УН је разматрана и уобличена током Конференције у Сан Франциску, која је започела 25. априла 1945. Повељу су потом, после двомесечног рада, потписали представници 50 земаља, 26. јуна те године, у Сан Франциску.
Повељa УН cадржала је тумачење циљева УН-а, разраду структуре и тела организације која је тада била у оснивању. Прецизирани су главни органи, као Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде, Економски и социјални савет, Старатељски савет.
Повељом су чланице обавезане да негују мир, међунарно право, безбедност, али и да усаглашавају економске и социјалне мере, поштују људска права.
Документ почиње преамбулом, и садржи укупно 111 чланова распоређених у 19 поглавља.
Преамбула садржи општу изјаву о циљевима организације и прокламује обавезу да се чланице држе уговореног. Обликована је углавном по узору на уставна начела САД.
Надаље су у 19 поглавља разрађени сви детаљи функционисања УН.
Оквир потоњих Уједињених нација стваран је на више скупова представника земаља савезница током Другог светског рата, почев од Конференције одржане у Лондону 12. јуна 1941, када је објављена заједничка Изјава на тему циљева и принципа заједничке борбе.
Саставни део била је и визија света по окончању рата. Већ тада је наглашена потреба да у потоњем свету ваља изградити економску односну социјалну стабилност за све. У том смислу прокламована је потреба међусобне сарадање „слободних народа“ како у ратним напорима тако и у изградњи поратног света.
Уследила је два месеца доцније заједничка изјава САД и Уједињеног краљевства, која је донела разраду поменутих начела.
Тај документ у историју је ушао под називом Атлантска повеља.
Осам тачака тог документа садржале су мање више све кључне одредбе које ће бити унете у оснивачка акта Организације Уједињених нација.
Првог дана наредне 1942. представници 30 земља савезница потписали су Декларацију Уједињених нација, којом су поновљени наведени принципи уз нагласак на заједничку борбу против земаља Осовине. Тим документом појавио се израз Уједињене нације.
Декларацију су потписали и представници Владе Краљевине Југославије.
Током Конференције у Дамбартон Оуксу, у Џорџтауну код Вашингтона, лета/јесени 1944. (21. август 1944-7. октобар 1944.) принципи потоње међународне организације су даље разрађени и прецизирани. Тада је углавном усаглашена структура система УН.
Даља усаглашавања уследила су током савезничке Конференције на Јалти фебруара 1945. Том приликом прецизирано како ће функционисати Савет безбедности.
Прво заседање Генералне скупштине УН-а одржано је у Лондону, 10. јануара 1946. године, док се прво окупљање Савета Безбедности догодило недељу дана потом.
Извор: РТС
