После Русије, Србија би могла постати прва земља у којој ће пацијенти добијати персонализовану МРНК вакцину против онколошких болести, каже за РТС министар без портфеља у Влади Србије Ненад Поповић задужен за међународну економску сарадњу. Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама, где је, како истиче Поповић, постигнут стопроцентни успех. Очекује се да ће у наредним недељама Министарство здравља Русије одобрити њену примену на пацијентима.
Прошле недеље у Србији је боравила висока делегација Руске Федерације, коју су предводили академици Александар Гинцбург, директор Института „Гамалеја“, и Андреј Каприн, главни онколог Русије и директор највећег онколошког центра „Герцен“. Делегацију су чинили и представници Министарства здравља и Руског фонда за директне инвестиције, а на крају посете их је примио и председник Србије Александар Вучић.
„Разговарали смо о свим аспектима будуће сарадње, укључујући и могућност да се Србија укључи у примену ове револуционарне вакцине“, навео је министар задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић.
Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама, где је, како истиче Поповић, постигнут стоптоцентни успех.
Очекује се да ће у наредним недељама Министарство здравља Русије одобрити њену примену на пацијентима.
Персонализована терапија уз вештачку интелигенцију
Вакцина је за сада намењена лечењу меланома и појединих врста рака плућа, али је у развоју више варијанти за друге облике рака. Реч је о персонализованој терапији која се прави појединачно за сваког пацијента, на основу његовог генетског профила.
„Узима се генетски материјал пацијента и спаја са ткивом у којем се развио тумор. Помоћу најновијих математичких модела и вештачке интелигенције у року од само седам дана добија се вакцина намењена баш том пацијенту“, објаснио је Поповић.
Према речима академика Гинцбурга и Каприна, вакцина је показала изузетне резултате чак и код пацијената у узнапредовалим стадијумима болести, укључујући и метастазе.
„Раније су овакви процеси трајали и по шест месеци, а сада, захваљујући новим технологијама, од дијагностике до добијања вакцине прође свега неколико недеља“, додао је Поповић.
Србија у плану за 2026. годину
По договору председника Владимира Путина и Александра Вучића, Србија ће бити међу првим земљама које ће се укључити у примену ове терапије.
„Планирано је да наши пацијенти већ наредне године могу добијати ову вакцину, одмах после руских пацијената“, рекао је Поповић.
Формирана је радна група која ће припремити инфраструктуру и медицинско особље, а до краја године делегација српских стручњака из медицине, микробиологије и Института „Торлак“ боравиће у Москви. Тамо ће се упознати са целокупним процесом – од узимања генетског профила до производње персонализоване вакцине.
„Жеља нам је да се највећи део дијагностике ради у Србији, а сама вакцина да стиже из Русије хладним транспортом, као што је било у време пандемије ковида“, навео је Поповић, додајући да би до краја 2026. године вакцина могла да се производи и у Србији, у Институту „Торлак“.
Сарадња са Белорусијом у области трансплантације
Поред најаве примене вакцине, Поповић је подсетио да је већ омогућено лечење српских пацијената у Белорусији којима је потребна трансплантација.
„Белоруски центар за трансплантацију у Минску, којим руководи доктор Олег Рум, један је од водећих у свету. Тамо су већ обављене три трансплантације срца, четири јетре и једна бубрега за наше пацијенте, све у потпуности финансирано из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање“, истакао је Поповић.
Он је нагласио да је фонд вишеструко увећан како би више грађана Србије могло да добије лечење у иностранству.
Нова поглавља сарадње са државама Централне Азије
На крају, Поповић је најавио и отварање новог поглавља у сарадњи Србије са државама Централне Азије, посебно са Узбекистаном.
„То је земља са више од 40 милиона становника, од којих је 60 одсто млађих од 30 година, са огромним потенцијалом у новим технологијама. Са Узбекистаном нас вежу одлични политички односи – нису признали Косово и нису гласали за резолуцију о Сребреници“, подсетио је министар.
Он је навео да у тој регији постоје велике могућности за српску пољопривреду, текстилну, грађевинску и ИТ индустрију, и да је циљ обновити традицију српских грађевинара који су у прошлости учествовали у изградњи неких од најважнијих објеката у Ташкенту.
„Централна Азија постаје место сусрета светских економија, а Србија на том тржишту мора имати своје место“, закључио је за РТС министар Ненад Поповић.
Извор: РТС
