Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја током Другог светског рата обележен је данас државном церемонијом код Централног споменика у Спомен-парку „Јајинци“, а предводио је изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић.
На државној церемонији присуствовали су министри Владе Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, Зоран Гајић, Дејан Вук Станковић и Снежана Пауновић.
Венац у име председника Републике Александра Вучића положио је саветник председника Милош Вучевић, а након што је оркестар Гарде Војске Србије извео химну „Боже правде“, венце и цвеће положили су и директор БИА-е Владимир Орлић са сарадницима, представници Града Београда, чланови Националног савета ромске националне заједнице Србије, представници Јеврејске заједнице Србије и чланови породица настрадалих.
Беле руже на споменик страдалима положили су и представници дипломатског кора, међу којима, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко и амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад.
Присутнима се обратио преживели логораш Славко Милановић који је навео да се овом комеморацијом чува успомена на невине жртве и поручује будућим генерацијама, посебно младима који данас постају људи, да су фашизам и нацизам велико зло које дели људе по раси, нацији и вери.
„То је идеологија која не може и не сме да има будућност искључиво на свету, а посебно на некадашњим југословенским просторима“, рекао је Милановић.
Поручио је да је у Јајинцима током Другог светског рата догодило до тада невиђено зло, подсећајући да је стрељано око 80.000 људи.
„Али, нажалост, људи нису убијани само овде, јер је Београд био јединствен град у окупираној Европи, јединствен по томе што је имао више концентрационих логора на својој територији. Поред Јајинаца, систематске ликвидације вршене су и у логорима на Баници, Сајмишту, Земуну и Топовским шупама“, рекао је Милановић.
Јајинци су, како је испричао, били само још један у низу стратишта за Србе током Другог светског рата, а поред Срба су убијани и људи других нација, сви за које су нацисти сматрали да могу да представљају претњу нацистичкој идеологији.
Милановић је истакао и да је наша обавеза да најстроже осудимо данашње појаве неонацизма и неофашизма, као и да морамо осудити ревизију историје Другог светског рата у којој се победници проглашавају за злочинце и кривце.
„Ми чланови Удружења Јасеновац из Београда преживели као деца у логорима НДХ, потомци и поштоваоци сматрамо да одржавање данашње комеморације у Јањинцима има непроцењиву и трајну вредност, посебно у време када у свету и у Европи, а и ми овде наглашавамо нарочито у Хрватској, долази до масовних појава које рехабилитују нацизам и фашизам“, навео је и додао да је недопустиво да се тако нешто догађа у земљи која је чланица ЕУ.
Милановић је истакао да се мора осудити умањење или потпуно негирање страдања невиних жртава рата, цивилног становништва, стараца, жена и деце.
На крају државне церемоније одржан је пригодан културно-уметнички програм.
Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина.
Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.
У Јајинце су редовно довођени и стрељани логораши из Бањичког логора, а као место за стратише изабрано је бивше војно стрелиште у близини Јајинаца, испод Авале, као најподеснији простор како за погубљења десетина хиљада људи, тако и за сахрањивања оних који су убијени угљенмоноксидом у душегупкама.
Околна густа шума и постојање насипа и грудобрана, чинили су цео простор адекватним за неометана стрељања.
Стрелиште се налазило на друму Београд – Авала у селу Јајинци. До њега се долазило из два правца – из Београда и из Раковице.
Заробљеници осуђени на смрт довођени су у Јајинце Авалским друмом из београдских затвора и логора. По изласку из камиона, жртве су, уском, кривудавом стазом, спровођене до места егзекуције. На путу до стратишта некада би сатима чекали испод надстрешница импровизованих барака, до тренутка када би дошао ред за њихово погубљење.
За копање рака у Јајинцима у које су сахрањивана тела стрељаних и угушених угљенмоноксидом били су ангажовани радници са Централног и Новог гробља у Београду. Масовне гробнице су копане за 100 до 300, а некада и више лешева.
Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.
Извор: Танјуг
