Министар за европске интеграције Немања Старовић оценио је да је Србија у напредној фази приступног процеса ЕУ и да нема ништа против сарадње са земљама чланицама Брикса, али да сарадња са њима не може бити замена за чланство у ЕУ.
Старовић је за Танјуг подсетио да је Србија отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља и навео да се и те како у земљи спроводе реформски процеси.
„Морамо бити свесни чињенице да много тога од онога што смо постигли у претходних 10 година не бисмо могли да постигнемо да нисмо на том путу ка чланству у ЕУ, јер тиме пројектујемо и ту слику стабилности и предвидивости и перспективе и будућности која нас чека“, казао је Старовић
Додао је да је Србија добила као подршку од Европске уније кроз ИПА фондове, најмање четири милијарде евра у претходних 10 година за 1.500 пројеката, а да сада имамо и План раста за Западни Балкан, чиме се повећавају та средства.
Верује да је много већи интерес у томе што се Србија развијала тих 10 година на тај начин што су долазиле директне стране инвестиције.
„То је и порука инвеститорима. Највећи део њих не би дошао да нисмо на путу ка чланству у ЕУ. Не мислим само на инвеститоре из Немачке, из држава чланица ЕУ, не би долазили у овој мери ни инвеститори из Јапана, па ни из Кине да немају ту јасну слику перспективе Србије“, рекао је Старовић.
Наводећи да Кластер 3 није отворен упркос зеленом светлу Европске комисије скоро четири године, Старовић је појаснио да је Србија зелено светло од ЕК добила у децембру 2021. године, с тим да је постојала мала задршка да се сачека спровођење уставног референдума, који је спроведен у јануару наредне, 2022. године.
„Непосредно након спровођења референдума о уставним изменама у циљу повећања нивоа независности правосуђа у Србији. Већ наредног месеца, у фебруару, почиње рат у Украјини и онда настају нека друга очекивања, која се тичу потпуног усклађивања са спољном политиком, увођење санкција Руској Федерацији. И упркос том зеленом светлу Европске комисије из децембра 2021, које је поновљено и децембра 2022, 2023. и 2024, нисмо били у могућности да остваримо тај консензус свих 27 држава чланица“, навео је министар.
Старовић наводи да је Србија технички спремна већ пуне четири године за отварање Кластера 3.
Подсећа да се Србија прошле године у новембру обавезала на још један додатни сет реформи, које ће бити спроведене.
У том смислу, како каже, усвојен је пакет медијских закона још у јуну месецу ове године, а преостао је избор чланова Савета РЕМ-а и усвајање измене допуна Закона о јединственом бирачком списку.
„Заиста сам веровао да је то могуће завршити до почетка јула. Међутим, ти процеси нису до овог момента окончани и то пре свега због тога што се ми налазимо у својеврсној ситуацији. Ми, као владајућа већина у парламенту, имамо довољан број гласова да спроведемо те ствари. Могли смо почетком јула изабрати чланове Савета РЕМ-а и провести измене Закона о јединственом бирачком списку. Али, без обзира на све то, упали бисмо у ту врсту замке и проблема да би нам било замерано, спочитано да тај процес није био у довољној мери инклузиван и партиципативан“, појаснио је Старовић.
Како је додао, због тога се председница Народне скупштине одлучила да води до краја транспарентан, инклузиван и партиципативан процес и да уложи додатни напор да се дође до неког консензуса са цивилним друштвом и са професионалним удружењима.
Додаје да верује да ће се постићи неки консензус и навео да се чини да се полако приближавају крају тог процеса.
„Онда можемо очекивати и отварање Кластера 3 до краја ове године, а онда нам тек следи посао на политичком плану, лобирања, разговора са свим појединачним државама чланицама“, навео је Старовић.
Министар каже да се гледа и изван оквира Кластера 3 и додаје да се много тога ради у смислу спровођења реформских процеса које би Србију водиле ка отварању Кластера 2 и Кластера 5.
„Још важније од свега тога су прелазна мерила за поглавља 23 и 24, чувени ИБАР“, казао је Старовић.
Говорећи о Бриксу, Старовић је казао да не може бити алтернатива ЕУ.
Навео је да Србија има добру сарадњу са државама чланицама Брикс-а, али да је бесмислено да Србија одустане од европског пута и то замени чланством у Бриксу.
„Нама је билатерална сарадња са државама које су чланице самог Брикса веома важна и драгоцена, како на политичком, тако и на економском плану, али никако не може Брикс да се посматра као алтернатива ЕУ. Просто не разговарамо о истим стварима, о истим категоријама“, рекао је Старовић.
Наводи да је Србија и формално и суштински кандидат за чланство у ЕУ у напредној фази преговарачког процеса.
„То је стратешки избор који смо направили пре много, много година“, додао је министар.
Старовић је истакао да нема ништа против сарадње са државама чланицама Брикса, све док Србија има користи од тога.
Како је навео, и све оно што се дешава у Србији последњих 11 месеци утиче на успоравање европског пута.
„Не можемо посматрати ствари ван контекста збивања у Србији и верујем да је и овај недостатак поверења који нам је успорио процесе дакле, легислативног типа да је у једној одређеној мери условљен свиме што се у друштву дешава последњих 10, 11 месеци“, казао је Старовић.
Извор: Танјуг
