Договор о отпочињању стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава до краја године је врло велики искорак у билатералним односима, каже министар спољних послова Србије Марко Ђурић, истичући да ће тај дијалог обухватити политичке, економске и све друге значајне теме и да би на његовом крају требало да буде остварено стратешко партнерство између Србије и САД.
„Договор о отпочињању стратешког дијалога до краја године је врло велики искорак у нашим билатералним односима, на чему смо дуго и посвећено радили. Тиме добијамо другачије вредновање и поглед америчке администрације на Србију, свакако више разумевања за наше ставове и питања од највећег значаја“, рекао је Ђурић у интервјуу за Курир.
О конкретном садржају у овом моменту још увек не може јавно да говори, али истакао је да ће тај дијалог свакако обухватити, осим политичких и економских, и све друге значајне теме за односе две земље.
Напомиње да Србија, Србија земља са нешто мање од седам милиона становника, улази у стратешки дијалог са САД, најјачом економијом и војном силом на свету, са око 340 милиона становника, те да би на крају тог дијалога требало да буде остварено стратешко партнерство између Србије и САД.
„Почетак таквог дијалога је израда, описно бих рекао, врло лепог, златног рама за једну велику слику, на чијем платну ћемо заједнички осликати све оно што је за нас битно. Дакле, претходно смо склопили стратешко партнерсво са САД у енергетском сектору, а сада идемо на друге области. А то су свеукупно јачање привредних односа, сарадња на пољу вештачке интелигенције, високих технологија, сегмента војне одбране…“, указао је министар.
Мора се, подвлачи, паралелно решити и питање тренутно високих царина на извоз производа из Србије.
„О свему томе ћемо благовремено обавестити нашу јавност. Стратешки дијалог има, без претеривања и лажне скромности, врло озбиљну политичку тежину, јер ниједна држава у окружењу нема тако нешто са Вашингтоном, а то увек носи и економску димензију – повећање америчких инвестиција, већи обим трговинске, као и размене у домену услуга“, нагласио је Ђурић.
На питање да ли је довољно одмакао други председнички мандат Доналда Трампа да се може проценити колико је та промена у Вашингтону утицала на српско-америчке односе, одговорио је да су дипломатским деловањем током његовог амбасадорског мандата у САД, као и другим каналима, остварени интензивни контакте са људима који доносе или утичу на доношење одлука у Вашингтону, а који сада много боље разумеју позицију Србије.
„Председник Трамп је током протеклог периода имао, поред решавања важних питања на унутрашњем политичком и економском плану, и неколико комплексних геополитичких приоритета – као што су постизање мировног решења у руско-украјинском сукобу, смиривање конфликта у Гази, питање односа Израела и Ирана, односа САД са Кином и друге важне теме. Оно што је за нас битно јесте да смо дипломатским деловањем током мог амбасадорског мандата у САД, као и другим каналима, остварили интензивне контакте са људима који доносе или утичу на доношење одлука у Вашингтону, који сада много боље разумеју нашу позицију по питању Косова и Метохије, нашу војну неутралност и независну спољну политику. То се одражава и на економском пољу, кроз инвестиције, сарадњу у области ИКТ, у чему су САД наш први партнер по вредности извоза тих услуга, треба поменути програме сарадње у војној области, па до оног што сам већ поменуо – а то је гледање на заиста реалну слику на Косову и Метохији и тежак положај нашег народа у тој покрајини“, објаснио је Ђурић.
Министар је још једном осудио убиство америчког активисте Чарлија Кирка, нагласивши да се Србија снажно противи политичком насиљу и да чврсто стоји уз америчке пријатеље.
Упитан колико је у турбулентној ситуацији на глобалном нивоу тешко бранити војну неутралност Србије, шеф српске дипломатије је назначио да је војна неутралност избор Србије, у складу са сопственим интересима, док истовремено држава води избалансирану полтику сарадње са свим великим силама.
„Свакако да није једноставно бранити такву позицију, поготово ако неко други жели да заступа став ’или си са нама, или си против нас’. Али, управо таква политика је неке земље одвела у нестабилност и сукобе. Постоје, с друге стране, и даље војно неутралне државе, попут Швајцарске и Аустрије, Ирске, Малте и Молдавије, са својим специфичностима и прилагођавањем новонасталим геополитичким изазовима, као и бројне друге државе изван Европе које нису сврстане у војне алијансе. Србија чврсто заступа принципе војне неутралности, што не значи да немамо јасне политичке ставове и опредељења, посебно када је у питању поштовање међународног права и Повеље УН, јер тиме штитимо и наше и инитересе других држава“, јасан је Ђурић.
На констатацију да Србији „условно речено ни Запад ни Исток не верују до краја, јер и једни и други би од Србије да добију неподељену подршку“, Ђурић је указао да се са таквим ставом не слаже и истиче да Србији и њеном државном руководству верују и на Западу и на Истоку.
„И наш председник Александар Вучић, и ја као министар спољних послова, имамо исту реторику и заступамо исте ставове са свим саговорницима – било у Вашингтону, Москви, Бриселу, Пекингу, у Турској, Казахстану, Јужној Америци или на Пацифику. Верујем да је свим релевантним политичким лидерима врло јасна принципијелна позиција Србије и да је уважавају, иако се неки од њих некад, можда, не слажу у потпуности са нашом политиком“, јасан је министар Ђурић.
Говорећи о војним савезима у региону, прво Хрватске, Албаније и Косова, а затим и Хрватске и Словеније, указао је да су ти поступци били нетранспарентни, да је изостао дијалог у региону и уобичајене консултације о једном врло осетљивом питању, попут склапања војних алијанси, уговора о сарадњи у циљу заједничке набавке оружја, уз кршење међународних докумената и споразума…
„Такви потези изазивају забринутост, јер се војни савези по правилу праве као претња или контратежа некој трећој страни, а то опет доноси тензије и продубљује поделе, што никоме није потребно. Сви знамо колико је бурна историја Балкана била пре 30, 80 или 120 година, познато нам је ко је и са ким био на правој страни историје, ко је био агресор и против кога су били уперени интереси регионалних актера које сте поменули“, подсећа Ђурић.
Поручио је да се Србија искрено и доследно залаже за мир, за јачање и националне и регионалне стабилности, као и свеобухватну сарадњу у региону.
„Наставићемо са политиком испружене руке, ако други желе да је прихвате“, казао је министар Ђурић.
Говорећи о томе како види будућу спољну политику Србије, а у вези са резултатима анкете „Компас – ставови о спољној политици Србије“, Ђурић је у интервјуу за Политику истакао да свет постаје све више мултиполаран, а да Србија то види као прилику, а не претњу и да стратешки циљ земље остаје чланство у ЕУ, уз истовремено развијање партнерстава са државама Брикса, САД, Русијом и другим актерима.
„Војна неутралност и отвореност за сарадњу омогућавају нам да уравнотежимо односе Истока и Запада, да диверзификујемо економске везе и да користимо свој геостратешки положај за изградњу мостова. Такав приступ обезбеђује стабилност и просперитет грађана без напуштања наших основних вредности“, додао је Ђурић.
Коментаришући резултате анкете по којој готово половина испитаника – 47,4 одсто види Руску Федерацију као највећег заштитника националних интереса и територијалне целовитости Србије, док се већина – 64,2 процента противи увођењу санкција Русији, Ђурић је рекао да ти резултати потврђују дубоке историјске и културне везе српског и руског народа, као и српску идентитетску припадност ширем словенском корпусу, што је део и историјског идентитета.
Подвлачи да Србија води политику која се заснива на дијалогу и поштовању међународног права.
„Ценимо подршку Русије у међународним форумима када је реч о очувању нашег суверенитета и територијалног интегритета, нарочито по питању Косова и Метохије. Истовремено, јасно смо изразили да је наш приоритет очување мира и стабилности и да санкције нису средство које сматрамо делотворним за постизање тог циља. Србија ће наставити да сарађује са свим партнерима – у потрази за дипломатским решењима која доприносе повратку мира и широј стабилности у Европи“, јасан је шеф српске дипломатије.
Упитан како Србија балансира економске користи и ризике у односима са Кином, с обзиром да 73,3 одсто испитаника у анкети сматра да Србија акумулира превише дуга према тој земљи за инфраструктурне пројекте, док 92 процента тражи строже еколошке стандарде од кинеских компанија, док 46 одсто види да ти пројекти доприносе економском развоју, Ђурић је одговорио да Србија има позитивно искуство у сарадњи са Кином, која је значајно унапредила инфраструктуру и отворила нова радна места, али да је исто тако свесна потребе да привредни развој буде одржив.
Напоменуо је да се уговори са кинеским партнерима склапају тако да финансијски услови остану управљиви, док се истовремено инсистира, у сарадњи са компанијама из свих земаља, на поштовању највиших еколошких стандарда, у складу са домаћим и европским прописима.
„’Челично пријатељство’ за нас значи трајно узајамно пријатељство и поштовање – Кина нам пружа подршку у кључним међународним питањима, док Србија остаје отворена за сарадњу са свим глобалним актерима. Балансиран приступ омогућава нам да остварујемо економски раст, а да при том чувамо интересе грађана и природну средину“, казао је он.
Анкета је показала песимизам према ЕУ, будући да 59,2 одсто испитаника не очекује да Србија икада приступи Унији, док сарадњу са ЕУ у последњих 10 година оцењују углавном неутрално или негативно, али Унију виде као највећег инвеститора и трговинског партнера, Ђурић напомиње да су Срби историјски европски народ, централно позициониран у југоисточној Европи, која, уколико за столом нема равноправно третирану Србију, не би била комплетна.
„Европска унија је наш највећи економски партнер и извор инвестиција и технологија, што грађани препознају. Истовремено, спорији темпо проширења и политички услови, посебно везано за КиМ, понекад стварају осећај разочарања. Србија остаје привржена европском путу, али треба рећи и да је важно да се тај процес одвија уз поштовање наших интереса и уз уважавање специфичности региона. Наставићемо да спроводимо реформе и да развијамо економску сарадњу са ЕУ, истовремено негујући добре односе и са другим светским партнерима, јер верујемо да мултивекторска политика најбоље штити интересе грађана“, додао је Ђурић.
У регионалном контексту, анкета види Румунију и Мађарску као највеће пријатеље Србије у региону, а министар коментаришући такве ставове, подвлачи да је Србија посвећена политици добросуседства, те да се на нивоу обичних људи већином суседа „чак и волимо“, па ови резултати показују да грађани препознају вредност стабилних односа са Мађарском и Румунијом.
„Што се тиче одбрамбених споразума у региону, важно је да свака таква иницијатива буде транспарентна и да доприноси заједничкој безбедности, а не стварању нових линија поделе. Србија ће наставити да гради мостове кроз економске и енергетске пројекте, као и кроз иницијативе попут ’Отвореног Балкана’, чврсто стојећи на позицији војне неутралности и промоције мира“, понавља Ђурић.
С обзиром да анкета показује да Виктор Орбан има највиши позитиван рејтинг, затим Владимир Путин и Си Ђинпинг, док Еди Рама и Урсула фон дер Лајен имају ниске оцене, Ђурић указује да перцепције грађана често одражавају искуства и јавне поруке које долазе из тих земаља.
„Србија цени све партнере који подржавају наш суверенитет и регионалну стабилност, али наша дипломатија се не заснива на тренутним популарностима, већ на дугорочним интересима и дијалогу. Ми градимо блиске односе са Мађарском, Кином и Русијом, али исто тако активно радимо са ЕУ и суседима, укључујући Албанију, како бисмо заједно унапређивали мир и економски развој. Дугорочно гледано, успех наше спољне политике мери се способношћу да одржимо конструктивне односе са свим кључним актерима, без обзира на тренутне анкете. Лични однос председника Вучића са лидерима водећих светских сила је упоредна предност Србије“, закључио је министар Ђурић.
Извор: Косово Онлајн
